https://lat.sputnikportal.rs/20240630/srbija-protiv-pljacke-ruske-imovine-da-li-slede-novi-pritisci-eu-1174218244.html
Srbija protiv pljačke ruske imovine – da li slede novi pritisci EU
Srbija protiv pljačke ruske imovine – da li slede novi pritisci EU
Sputnik Srbija
Srbija protiv pljačke ruske imovine – da li slede novi pritisci EU
2024-06-30T12:28+0200
2024-06-30T12:28+0200
2024-06-30T12:28+0200
srbija
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
sankcije rusiji
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/16/1164073727_0:126:3193:1922_1920x0_80_0_0_082b56b47f3af9d85fe05c530191a66d.jpg
Stanković ovako komentariše činjenicu da je Srbija među samo tri zemlje kandidata, pored Gruzije i Moldavije, koje nisu podržale skandaloznu odluku Brisela da se Kijevu predaju prihodi o zamrznutoj ruskoj imovini. Kako kaže naš sagovornik, ove tri zemlje, uključujući Srbiju imaju specifične odnose sa Rusijom, svaka na svoj način i zbog toga nisu ni podržale poslednju direktivu Brisela.Realistična odluka Srbije„S obzirom da Rusija pokazuje razumevanje za srpske interese u BiH i na Kosovu i Metohiji, to razumevanje je oslonac međunarodne podrške Srbije u pregovorima kako za zaštitu srpskog naroda i državnih interesa na Kosovu i Metohiji, tako i za zaštitu političkog subjektiviteta Srba u BiH. Dakle, Srbija se tu ponaša realistično, Srbija nije ni podržala sankcije pa ne može da podrži ni plenidbu imovine, što iz principijelnih, što iz razloga koji se tiču bilateralnih odnosa. A ove dve države mislim da su to uradile zbog specifičnih diplomatskih i geopolitičkih interesa koje imaju u bilateralnim odnosima sa Rusima.“Stanković dodaje da je jako teško voditi politiku Srbije u ovom trenutku jer s jedne strane postoji ta priča o evropskom putu kao rukovodećem principu, ali Evropa nam sve više liči na neki horizont koga nema i retoričku frazu koja nema neko praktično značenje:Srbija može da očekuje nastavak pritisakaIstovremeno, Stanković podseća da je Srbija okružena zemljama NATO i EU, ekonomski skoro potpuno zavisi od EU koja je u uslovima u kojima mora da se bori za svoj primat spremna na sve, pošto joj izmiče tlo pod nogama u relacijama sa Rusijom i Kinom.Prema saopštenju odlazećeg šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja, samo pet od osam zemalja kandidata za članstvo u Evropsku uniju pridružilo se odluci o predaji Kijevu prihoda od zamrznute ruske imovine. Srbija, Gruzija i Moldavija nisu na tom spisku, konstatovao je Borelj. U Briselu smatraju da su države-kandidati za članstvo u EU, prema uslovima za prijem u Uniju, obavezne da podrže sve spoljnopolitičke odluke Brisela, iako nikako ne utiču na njihovo usvajanje.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240628/srbija-gruzija-i-moldavija-nisu-podrzali-eu-o-dodeli-prihoda-od-zamrznute-ruske-imovine-ukrajini-1174200536.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
srbija, pljačka, rusija, imovina, pritisci, eu, srbija, pljačka, rusija, imovina, pritisci, eu
srbija, pljačka, rusija, imovina, pritisci, eu, srbija, pljačka, rusija, imovina, pritisci, eu
Srbija protiv pljačke ruske imovine – da li slede novi pritisci EU
Srbija je odbila odluku Evropske unije o dodeli zamrznute ruske imovine Ukrajini jer je reč o principijelnom pitanju za našu zemlju zato što bi otuđivanje sredstava druge države srušilo civilizacijski kontekst. Naša zemlja uz to ima i tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, kaže za Sputnjik Dejan Vuk Stanković, politički analitičar.
Stanković ovako komentariše činjenicu da je Srbija među samo tri zemlje kandidata, pored Gruzije i Moldavije, koje nisu podržale skandaloznu odluku Brisela da se Kijevu predaju prihodi o zamrznutoj ruskoj imovini. Kako kaže naš sagovornik, ove tri zemlje, uključujući Srbiju imaju specifične odnose sa Rusijom, svaka na svoj način i zbog toga nisu ni podržale poslednju direktivu Brisela.
Realistična odluka Srbije
„S obzirom da Rusija pokazuje razumevanje za srpske interese u BiH i na Kosovu i Metohiji, to razumevanje je oslonac međunarodne podrške Srbije u pregovorima kako za zaštitu srpskog naroda i državnih interesa na Kosovu i Metohiji, tako i za zaštitu političkog subjektiviteta Srba u BiH. Dakle, Srbija se tu ponaša realistično, Srbija nije ni podržala sankcije pa ne može da podrži ni plenidbu imovine, što iz principijelnih, što iz razloga koji se tiču bilateralnih odnosa. A ove dve države mislim da su to uradile zbog specifičnih diplomatskih i geopolitičkih interesa koje imaju u bilateralnim odnosima sa Rusima.“
Stanković dodaje da je jako teško voditi politiku Srbije u ovom trenutku jer s jedne strane postoji ta priča o evropskom putu kao rukovodećem principu, ali Evropa nam sve više liči na neki horizont koga nema i retoričku frazu koja nema neko praktično značenje:
„Evropska unija ne pokazuje ozbiljne namere da Srbiju primi kao člana. Jako sporo to ide, frustrirajuće sporo, nemamo nikakvu izvesnost da ćemo ikada postati član EU, ta poglavlja i ti tzv. klasteri se ne zatvaraju i to stoji u mestu. Srbija se trudi da balansira između Evrope i Rusije. Ne može da uvede sankcije Rusiji a opet, s druge strane, tamo gde može pomaže Ukrajini u domenu humanitarne pomoći ili zaštite principa teritorijalnog integriteta iz principijelnih razloga.“
Srbija može da očekuje nastavak pritisaka
Istovremeno, Stanković podseća da je Srbija okružena zemljama NATO i EU, ekonomski skoro potpuno zavisi od EU koja je u uslovima u kojima mora da se bori za svoj primat spremna na sve, pošto joj izmiče tlo pod nogama u relacijama sa Rusijom i Kinom.
„EU zato pritiska Srbiju da bi ojačala političko i geopolitičko samopouzdanje. Naravno, sve pod nadzorom SAD koje žele da i dalje ostanu dominion u svetu. I ovo je vreme previranja i ma koliko se Srbija trudila da bude po strani, da ne bude remetilački faktor u regionu, delikatnost naše pozicije nas izlaže različitim pritiscima. Pretpostavljam da će i zbog ovoga biti pritisaka, aktivacije lokalnih nacionalizama i onih snaga koje će napadati predsednika Vučića zbog ovakve odluke da ne podrži oduzimanje ruske imovine i finansijskih sredstava koja su van Rusije, odnosno u Evropi, Americi i drugim zemljama zapadnog sveta.“
Prema saopštenju odlazećeg šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja, samo pet od osam zemalja kandidata za članstvo u Evropsku uniju pridružilo se odluci o predaji Kijevu prihoda od zamrznute ruske imovine. Srbija, Gruzija i Moldavija nisu na tom spisku, konstatovao je Borelj. U Briselu smatraju da su države-kandidati za članstvo u EU, prema uslovima za prijem u Uniju, obavezne da podrže sve spoljnopolitičke odluke Brisela, iako nikako ne utiču na njihovo usvajanje.
