Odlazeći Borelj preti Srbiji – u prazno
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Odlazećim funkcionerima se obično daju najgori zadaci jer kad odu ne osećaju posledice tako da je prirodno da vrše najgrublje pritiske, dok dolazeći gledaju da ili uberu plodove tog pritiska, ili da ih ublaže radi očuvanja nivoa i tempa dijaloga, kaže za Sputnjik bivši šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović.
Odlazeći visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj ponovio je zahtev da Srbija što pre mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU.
Prvo EU mora ispuniti uslove prema – Srbiji
Ako Borelj traži od Srbije da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, onda bi prvo trebalo da EU kao međunarodna organizacija država uskladi svoj stav prema Srbiji, ističe Jovanović.
„To znači da je ona otvorena za druge zemlje koje hoće da postanu članice pod jednakim uslovima. U slučaju Srbije taj uslov se ne poštuje i od Srbije se traži da odustane od svoje najstarije pokrajine Kosova i Metohije, koju su vodeće članice EU kroz zločin protiv mira kog je NATO učinio prema SRJ, oteli od Srbije i proglasili je nezavisnom državom. Prema tome, pre nego što jedna strana uslovljava drugu trebalo bi da pokaže da je ona spremna da ispuni uslove koji njoj pripadaju. EU bi morala da ispravi početni stav prema Srbiji i da kaže da će je prihvatiti pod istim uslovima kao i sve druge članice. A to znači sa njenom celokupnom ustavom definisanom teritorijom.“
Boreljov zahtev – u prazno
Jovanović smatra da bi na taj način trebalo odgovoriti na Boreljove zahteve, odnosno da se EU prvo izjasni o svom kršenju tog ključnog pravila međunarodnog prava. Jer međunarodne organizacije država mogu biti otvorene za druge članice, ali jedino pod istim uslovima, dodaje Jovanović.
„Ne mogu da prave razne podele na otežavajuće i neotežavajuće uslove. To je ono što potkopava vrednost tog Boreljovog zahteva jer da bi neko bio u poziciji da traži ispravnost drugog, on sam mora prethodno da bude ispravan, a EU uopšte nije bila ispravna prema nama. Ona je preko NATO učestvovala u zločinu protiv mira prema nama i onda je nasilno prisvojila našu južnu pokrajinu, proglasila je nezavisnom, priznala je i sada zahteva od nas da to bude uslov za naš ulazak u EU.“
Jovanović smatra da ništa neće biti od tog ponovljenog Boreljovog zahteva pogotovo ako oni misle da bi Srbija zbog članstva u EU trebalo da odnose sa istorijskim saveznikom Rusijom učini neprijateljskim. To je nemoguć zahtev i kao takav nema nikakvu perspektivu da uspe, ističe bivši šef diplomatije SRJ.
Politiku EU trasiraju NATO i Vašington
Na pitanje da li bi Boreljov naslednik mogao biti blaži prema Srbiji, Jovanović odgovara da je politika EU trasirana, a da nju nije trasirala EU, nego NATO, odnosno Amerika, dok se EU samo uklapa u tu politiku.
„S obzirom na probleme na koje je naišla EU u mnogim zemljama, verovatno će biti prinuđena da izvrši analizu posledica dosadašnje politike i da iz toga izvuče neke korektive. Kakvi će oni biti, videćemo, a sada vidimo da je sastav Evropskog parlamenta promenjen i da tzv. suverenističke članice postaju glasnije, jače i verovatno će sutra biti povezanije. Tako da će i to imati posledice na ukupno postavljanje EU prema nama, ali se može desiti da će ona biti toliko u obavezi da rešava svoje unutrašnje nesuglasice, vizije i neizvesnosti, da bi zbog toga mogla da zaustavi i ceo taj proces primanja novih članica, uključujući Srbiju. U tom slučaju, sadašnji Boreljov zahtev izgubio bi svaku aktuelnost“, zaključio je Jovanović.
Borelj: Srbija odlično zna šta je uslov
Odgovarajući na pitanje da li je moguće da Srbija postane članica EU, pa da tek onda usaglasi spoljnu politiku sa politikom EU, Borelj je rekao da je deliti istu spoljnu politiku jedan od uslova za članstvo.
„Put ka Evropi podrazumeva usaglašavanje stavova o spoljnoj politici. Ne možete se pretvarati da ste država članica i narušavati zajedničku spoljnu politiku“, istakao je Borelj.
Prema njegovim rečima, zadatak izgradnje spoljnopolitičkog sporazuma zahteva da nove države članice dele osnovne principe ove spoljne politike.
„I Srbija to odlično zna. To je jedan od uslova na putu ka članstvu u EU“, naglasio je Borelj.
Borelj izjavio da je Evropska unija spremna da produbi postepenu integraciju Zapadnog Balkana i proširi podršku partnerima sa Zapadnog Balkana, ali da im poručuje da budu uz EU u odbrani međunarodnog poretka.
Pogledajte i:
