Sastanak radi sastanka: Dijalog u komi, a Brisel saziva novu rundu
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
Pratite nas
Sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine neće doneti ništa novo, a može se reći da ima više manifestacioni karakter u funkciji očajničkog pokušaja EU da održi dijalog i njihovu ulogu u tome, ali i da se nametne rešenje koje odgovara i prištinskoj strani i zapadnim centrima moći, a to je da Srbija prihvati priznanje Kosova.
Ovo je mišljenje diplomate i bivšeg ambasadora Zorana Milivojevića povodom najavljenog sastanka na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine na kojem će učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. Sastanak će biti održan u sredu, 26. juna, u Briselu.
Sastanak radi sastanka
Sastankom će predsedavati šef diplomatije EU Žozep Borelj i specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, a zvaničan dnevni red sastanka nije saopšten, mada iz Prištine poručuju da bi na ovom sastanku mogao da se definiše put ka normalizaciji odnosa dve strane. Šef srpske diplomatije Marko Đurkić prethodno je konstatovao da je "dijalog u komi".
Na pitanje ima li nade za bilo kakav dogovor ili će i ova runda proći pod parolom „slažemo se da se ne slažemo“ Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da je ovo pokušaj Evropske unije da makar simbolički da do znanja da dijalog postoji kao i njeno posredovanje u dijalogu.
„Interesantno je da se ovaj sastanak održava samo dva dana uoči završnog Samita EU pod belgijskim predsedavanjem, posle čega će administracija, koja je sada na čelu Evropske komisije praktično otići. Dakle, za Borelja koji je i rukovodilac ovih pregovora ispred EU ovo će biti oproštajni sastanak,“ napominje Milivojević.
Prema njegovim rečima, Borelj je ovom rundom pregovora obezbedio da i posle njegovog odlaska nova evropska administracija ima na stolu makar nekakva simboličan dokaz da je dijalog Beograda i Prištine još uvek u toku i da posredovanje EU još uvek ima nekog značaja.
Zapad podržava Prištinu
„Međutim, u suštinskom smislu tu nema ničega novog u odnosu na pređašnje stanje. Kada je reč o samom dijalogu i njegovoj suštini, nisam optimista, i ne očekujem da se nešto novo desi, jer prištinska strana nema nameru da promeni stav. Lajčak se tokom posete Prištini sastao sa Besnikom Bisljimijem, prištinskim pregovaračem, pri čemu mu je poručeno da prištinska strana može samo da razgovara o međusobnom priznanju,“ podseća sagovornik Sputnjika.
Priština nije ni pomenula ZSO, dodaje Milivojević, što je pak naš uslov da se dijalog pomeri sa mrtve tačke.
„Kada je reč o srpskoj, odnosno našoj strani, za nas je pitanje ZSO prethodno pitanje iz Briselskog sporazuma koje Priština nije ispunila. Dakle, naš uslov da uopšte možemo o nečemu da razgovaramo jeste formiranje ZSO. Međutim, zapadne sile očito podržavaju prištinsku stranu, a Kurti ima prećutnu podršku za politiku koju vodi i za stav da je priznanje Kosova od strane Srbije jedini uslov da u dijalogu dođe do bilo kakvog napretka. To je stav i Zapada, što znači da nema razloga da očekujemo neki rezultat,“ kaže Milivojević.
ZSO neće biti tema
Naš sagovornik smatra da će na dnevnom redu da bude Ohridski sporazum, a da će se ZSO pomenuti samo sa naše strane, pošto prištinska strana o tome neće da razgovara.
„Evropskim posrednicima ostaje da nametnu razgovor o primeni sveobuhvatnog sporazuma, dakle Ohridskog sporazuma u čijoj je osnovi priznanje Kosova. Lajčak je, tokom posete Prištini i Beogradu tako nešto i napomenuo, rekavši da neke odredbe sporazuma treba da se primene, što znači da je pritisak na srpsku stranu koja opet ima svoje jasne ciljeve i crvene linije. U takvim okolnostima mislim da teško da može nešto novo da se desi. ZSO nije u planu Prištine, a pritisci zapadnih sila su samo verbalni, jer u suštini nema volje da se na Prištinu uopšte vrši neki pritisak koji bi išao na štetu politike koju sprovodi Aljbin Kurti,“ zaključuje Milivojević.
Inače, ovo će biti četvrti sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija koji Brisel pokušava da organizuje u okviru dijaloga na najvišem nivou s ciljem da se smiri situacija na terenu i krene u proces normalizacije odnosa. Prethodna tri nisu dala nikakve rezultate.
