https://lat.sputnikportal.rs/20240626/dzaba-jastrebovi-u-eu-ni-estonka-kaja-nece-okrenuti-srbiju-antiruskom-bloku-1174142200.html
Džaba jastrebovi u EU, ni Estonka Kaja neće okrenuti Srbiju antiruskom bloku
Džaba jastrebovi u EU, ni Estonka Kaja neće okrenuti Srbiju antiruskom bloku
Sputnik Srbija
Ako Kaja Kalas nasledi Žozepa Borelja na mestu šefa evropske diplomatije, njen odnos prema Srbiji zavisiće od situacije u Ukrajini. Ako Zapad bude i dalje gubio u... 26.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-26T20:35+0200
2024-06-26T20:35+0200
2024-06-26T20:35+0200
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
evropska komisija
kaja kalas
srbija
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/18/1160336898_0:0:1639:923_1920x0_80_0_0_4fb9e22872132e18e4fe534a0fde7757.jpg
Ovako diplomata Branko Brnaković komentariše vest da su političke strukture unutar Evropske Unije postigle dogovor da aktuelna estonska premijerka Kaja Kalas bude kandidat za funkciju visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.Ova funkcija smatra se trećom najvažnijom funkcijom unutar briselskog birokratskog aparata, posle predsednika Evropskog saveta (kandidat za to mesto je bivši portugalski premijer Antonio Košta) i predsednika Evropske komisije (saglasnost je postignuta da kandidat bude dosadašnja predsednica Ursula fon der Lajen).Nastaviće se pritisci na BeogradPrema Brankovićevim rečima, ne bi trebalo očekivati da će politika koju će Kalasova voditi prema Srbiji biti pozitivna, pogotovo ne vezano za situaciju na Kosovu i Metohiji. Ona sigurno neće okrenuti list i vršiti pritiske na Prištinu vezano za formiranje Zajednice srpskih opština, upotrebu dinara i problem zabrane uvoza robe iz centralne Srbije.Kalasova teško da može u sadašnjoj situaciji da okrene Srbiju ka antiruskom bloku. Sukob u Ukrajini počeo je odavno i Srbija je ostala postojana u svojoj neutralnosti, kaže Branković.Prema njegovom mišljenju, evropski političari moraju da smire situaciju, ne bi li EU pokušala da stane na noge, ali više ne u konfrontaciji sa Rusijom, odnosno BRIKS-om, jer ova organizacija, kako Branković kaže, velikim koracima ide napred. Zato je potrebno uspostaviti ravnotežu.Govoreći o dosadašnjem šefu evropske diplomatije Žozepu Borelju, Branković napominje da Borelj svojoj funkciji ništa nije niti doprineo, niti oduzeo. Radi se o bledom čoveku.Antiruski jastreb na čelu evropske diplomatijeKaja Kalas spada među najvatrenije antiruske jastrebove u EU – to joj je čini se i zasmetalo kada se njeno ime prošle pojavilo na spisku mogućih naslednika generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga. Sada, izgleda, to nije slučaj.O njenom preuzimanju evropskih spoljnih poslova govori se već odavno, od početka 2024. tada je „Albanijan post“ pisao kako bi izbor Kalasove na mesto šefa evropske diplomatije bio „dobar znak za Kosovo u kontekstu dijaloga između Beograda i Prištine“.Kalasova dolazi iz političke porodice – njen pradeda, Eduard Alver, bio je jedan od komandanata estonskih oružanih snaga tokom rata za nezavisnost od Sovjetske Rusije (1918. – 1920), a otac, Sim Kalas bio je osnivač estonske Reformističke partije, ministar finansija i spoljnih poslova i premijer Estonije. Više od deset godina obavljao je razne funkcije u Briselu i u više navrata bio je komesar EK.Kaja Kalas rođena je u Talinu 1977, a studirala je pravo u Estoniji i Francuskoj. Nakon studija bavila se advokaturom, a u politiku ulazi 2010, bila je poslanica u parlamentu, a 2014. postaje poslanik Evropskog parlamenta, gde učestvuje u radu delegacije za saradnju sa ukrajinskim parlamentom i Odbora za saradnju sa SAD.Ističe se u svojim antiruskim stavovima, zalažući se za naoružavanje Ukrajine i kritikujući druge članice Unije zbog nedostatka entuzijazma po tom pitanju; oštro se protivi izgradnji gasovoda „Severni tok“, govoreći o njemu kao geopolitičkom, a ne ekonomskom projektu.Predsedništvo nad estonskom vladom preuzela je 2021, nakon što je četiri godine ranije preuzela vođstvo nad Reformističkom partijom. Nakon početka Specijalne vojne operacije, Estonija je Ukrajini poslala više pomoći po glavi stanovnika od bilo koje druge države - čak 1,74 odsto BDP-a, prema podacima iz februara ove godine.Njena vlada je 2022. godine zabranila Rusima koji imaju vize za ulazak u Šengensku zonu da putuju u Estoniju, a godinu dana kasnije je zabranjen i tranzit vozilima koja imaju ruske registarske oznake. Ona je i jedan od najvatrenijih protivnika pregovora Kijeva i Moskve. Kalasova je, takođe, započela kampanju uklanjanja spomenika iz sovjetskog perioda, za koje tvrdi da su „okupatorski“, zbog čega je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije objavilo poternicu protiv nje.Aktuelna estonska premijerka našla se u žiži skandala prošle godine, kada je otkriveno da njen suprug ima udeo u kompaniji koja posluje u Rusiji, uprkos njenim pozivima estonskim firmama da prekinu poslovanje u Rusiji. Iako su istraživanja javnog mnenja pokazivala da dve trećine estonskih građana smatra da treba da podnese ostavku, ona je skandal nazvala „lovom na veštice“.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240625/sputnjik-saznaje-postignut-dogovor-o-kandidatima-za-vodece-pozicije-u-institucijama--eu-1174110092.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, evropska unija (eu), evropska komisija, kaja kalas, srbija, rusija
svet, svet – politika, evropska unija (eu), evropska komisija, kaja kalas, srbija, rusija
Džaba jastrebovi u EU, ni Estonka Kaja neće okrenuti Srbiju antiruskom bloku
Ako Kaja Kalas nasledi Žozepa Borelja na mestu šefa evropske diplomatije, njen odnos prema Srbiji zavisiće od situacije u Ukrajini. Ako Zapad bude i dalje gubio u Ukrajini, ona će morati da zaoštrava stvari negde drugde. Jer velike sile krizna žarišta ne zatvaraju, već otvaraju; ako na jednoj strani gube inicijativu moraju da je zadrže na drugoj.
Ovako diplomata Branko Brnaković komentariše vest da su političke strukture unutar Evropske Unije postigle dogovor da aktuelna estonska premijerka Kaja Kalas bude kandidat za funkciju visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Ova funkcija smatra se trećom najvažnijom funkcijom unutar briselskog birokratskog aparata, posle predsednika Evropskog saveta (kandidat za to mesto je bivši portugalski premijer Antonio Košta) i predsednika Evropske komisije (saglasnost je postignuta da kandidat bude dosadašnja predsednica Ursula fon der Lajen).
Nastaviće se pritisci na Beograd
Prema Brankovićevim rečima, ne bi trebalo očekivati da će politika koju će Kalasova voditi prema Srbiji biti pozitivna, pogotovo ne vezano za situaciju na Kosovu i Metohiji. Ona sigurno neće okrenuti list i vršiti pritiske na Prištinu vezano za formiranje Zajednice srpskih opština, upotrebu dinara i problem zabrane uvoza robe iz centralne Srbije.
Kalasova teško da može u sadašnjoj situaciji da okrene Srbiju ka antiruskom bloku. Sukob u Ukrajini počeo je odavno i Srbija je ostala postojana u svojoj neutralnosti, kaže Branković.
„Teško da ona može sada bilo koga više da okrene protiv Rusa, odnosno da priđe antiruskom bloku, jer taj antiruski blok sada mora da vidi šta će – kako će da se izvuče iz postojeće krize. To je prevashodni zadatak EU, a pošto je ona na tom mestu u ime EU, mora o tome da vodi jako mnogo računa. Jer situacija, i ekonomska i politička, pogotovo posle izbora za EP, nimalo ne cveta onima koji su do sada bili na vlasti u Briselu“, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovom mišljenju, evropski političari moraju da smire situaciju, ne bi li EU pokušala da stane na noge, ali više ne u konfrontaciji sa Rusijom, odnosno BRIKS-om, jer ova organizacija, kako Branković kaže, velikim koracima ide napred. Zato je potrebno uspostaviti ravnotežu.
Govoreći o dosadašnjem šefu evropske diplomatije Žozepu Borelju, Branković napominje da Borelj svojoj funkciji ništa nije niti doprineo, niti oduzeo. Radi se o bledom čoveku.
„Ali, to je činovničko mesto i on se toga i držao. Međutim, on na takvom mestu ima određene ingerencije. Ako ništa drugo, ako govorimo o nama, da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Borelj za to nije imao snage. Drugo, on je stavljen u poziciju da, s obzirom da dolazi iz države koja nije priznala Kosovo, nije znao šta će i kako će, kom carstvu da se okrene“, ističe Branković.
Antiruski jastreb na čelu evropske diplomatije
Kaja Kalas spada među najvatrenije antiruske jastrebove u EU – to joj je čini se i zasmetalo kada se njeno ime prošle pojavilo na spisku mogućih naslednika generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga. Sada, izgleda, to nije slučaj.
O njenom preuzimanju evropskih spoljnih poslova govori se već odavno, od početka 2024. tada je „Albanijan post“ pisao kako bi izbor Kalasove na mesto šefa evropske diplomatije bio „dobar znak za Kosovo u kontekstu dijaloga između Beograda i Prištine“.
Kalasova dolazi iz političke porodice – njen pradeda, Eduard Alver, bio je jedan od komandanata estonskih oružanih snaga tokom rata za nezavisnost od Sovjetske Rusije (1918. – 1920), a otac, Sim Kalas bio je osnivač estonske Reformističke partije, ministar finansija i spoljnih poslova i premijer Estonije. Više od deset godina obavljao je razne funkcije u Briselu i u više navrata bio je komesar EK.
Kaja Kalas rođena je u Talinu 1977, a studirala je pravo u Estoniji i Francuskoj. Nakon studija bavila se advokaturom, a u politiku ulazi 2010, bila je poslanica u parlamentu, a 2014. postaje poslanik Evropskog parlamenta, gde učestvuje u radu delegacije za saradnju sa ukrajinskim parlamentom i Odbora za saradnju sa SAD.
Ističe se u svojim antiruskim stavovima, zalažući se za naoružavanje Ukrajine i kritikujući druge članice Unije zbog nedostatka entuzijazma po tom pitanju; oštro se protivi izgradnji gasovoda „Severni tok“, govoreći o njemu kao geopolitičkom, a ne ekonomskom projektu.
Predsedništvo nad estonskom vladom preuzela je 2021, nakon što je četiri godine ranije preuzela vođstvo nad Reformističkom partijom. Nakon početka Specijalne vojne operacije, Estonija je Ukrajini poslala više pomoći po glavi stanovnika od bilo koje druge države - čak 1,74 odsto BDP-a, prema podacima iz februara ove godine.
Njena vlada je 2022. godine zabranila Rusima koji imaju vize za ulazak u Šengensku zonu da putuju u Estoniju, a godinu dana kasnije je zabranjen i tranzit vozilima koja imaju ruske registarske oznake. Ona je i jedan od najvatrenijih protivnika pregovora Kijeva i Moskve. Kalasova je, takođe, započela kampanju uklanjanja spomenika iz sovjetskog perioda, za koje tvrdi da su „okupatorski“, zbog čega je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije objavilo poternicu protiv nje.
Aktuelna estonska premijerka našla se u žiži skandala prošle godine, kada je otkriveno da njen suprug ima udeo u kompaniji koja posluje u Rusiji, uprkos njenim pozivima estonskim firmama da prekinu poslovanje u Rusiji. Iako su istraživanja javnog mnenja pokazivala da dve trećine estonskih građana smatra da treba da podnese ostavku, ona je skandal nazvala „lovom na veštice“.
