Srbija u sendviču najvećih NATO baza u Evropi
© Foto : Printskrin/JutjubNATO baza na aerodromu Kučova u Albaniji
© Foto : Printskrin/Jutjub
Pratite nas
Izgradnja najveće evropske baze NATO-a u Rumuniji reflektovaće se i na Srbiju, i to kroz više bezbednosnih aspekata od pojačavanja pritiska zapadnih država i Srbija postane deo samog NATO pakta, dok s druge strane ovo povećava neposrednu opasnost po naše stanovništvo u susret mogućem vojnom sudaru NATO alijanse sa Rusijom.
Ovo je mišljenje profesora dr Mitra Kovača, general-majora, osnivača i direktora Evroazijskog bezbednosnog foruma, na vest da se vazduhoplovna baza Mihai Kogalničanu u Rumuniji sprema se da postane najveća vazduhoplovna baza NATO u Evropi, veća i od Ramštajna u Nemačkoj.
Opasnost ne samo za nas već i celu Evropu
Kovač kaže da je uz postojeći Bondstil na Kosovu i Metohiji i albanske dve NATO baze- pomorsku u Draču, i vazduhoplovnu u Kučovu, gde se nalazi i misija zaštite i odvraćanja, logistički važan centar za operacije NATO pakta, uz novu rumunsku, čine jedan komplet.
„Narastanjem krize u Ukrajine i angažovanjem kapaciteta NATO snaga koje su se deklarativno izjasnile da su u narednom periodu spremne da pojačaju svoje angažovanje, svakako nije izraz bezbednosti, i nije ni malo sretno vreme za Balkan i uopšte jugoistok Evrope, ili za evropski kontinent generalno. Posebno ako se uzme u jačanje NATO snaga i u centralnoj Evropi i severu sa prijemom i proširenjem NATO-a na Finsku i Švedsku,“ kaže Kovač.
Gledano striktno na naš region, dodaje on, otvaranje ove baze pored pomenutih i raspored dela takozvanog štita „patriota“ u njoj, s obzirom da se ovaj sistem za defanzivne namere vrlo lako i brzo može osposobiti za ofanzivne, svojim postupcima postaju meta ruske vojske u nekom daljem sukobu.
„Kada sve to dovedemo u kontekst budućeg vremena onda sigurno izgradnja ove baze jeste opasnost i po našu teritoriju pogotovu, ako bi se sukob proširio i ako bi došlo do upotrebe taktičkog nuklearnog oružja što ne može na žalost niko da isključi u narednom periodu, ako se provokacije NATO –a i Amerike i Velike Britanije nastave, onda bismo mi bili u nekoj vrsti „taoca“ tog sukoba,“ ocena je Kovača.
Isturanje evropskih država u prve redove
Po njegovim rečima, NATO pakt će nastaviti da koristi ostale baze koje ima po Evropi i Balkanu kao i do sada, s tim što će se obaviti preraspodelu snaga.
„Ovo ne znači da će NATO baze koje postoje u dugim državama EU, poput Nemačke nestati, ali deo tih snaga će se preliti u rumunsku bazu i iz drugih delova NATO-a sa zapadnog dela Evrope ka Istoku. To je u sklopu ojačavanja ovih baza u zemljama koje se nalaze u prvoj liniji, kako bi se procenila njihova gotovosti i brzina upotrebe na tom delu ratišta, pogotovu ako dođe do pucanja fronta na njihovu štetu u Ukrajini. U tom slučaju, pojedine članice će biti spremne da čak daju i deo svojih nacionalnih efektiva, bez odluke da se NATO kao celina upotrebi. Dakle, moglo bi se reći da Amerika uči neke evropske zemlje članice NATO pakta da samostalno vode rat protiv Rusije, ukoliko se za to ukaže potreba“ ocenjuje Kovač.
Američko izvlačenje iz sukoba u Ukrajini
Kako kaže, Amerika se vrlo mudro izvlači iz ovog konflikta gurajući evropske članice NATO pakta u prve borbene linije u borbi protiv Rusije, a izgradnja ove baze samo ide u prilog toj tezi.
„Amerika već suptilno nagoveštava da ona ima za sebe „preče“ poslove na Bliskom i dalekom Istoku, a da evropske države članice NATO-a uz veća finansijska izdvajanja budu spremne da izgrade vojne kapacitete da se samostalno suprotstave Ruskoj federaciji i zemljama koje su sa njom u savezu,“ kaže Kovač.
Inače, baza MK, uskoro će ugostiti eskadron rumunskih F-16 aviona, nedavno nabavljenih od Norveške, kao i bespilotne letelice MQ-9 riper. Dodatno, razvija se vojno naselje koje će primiti rotirajuće vojno osoblje kopnene vojske, vazduhoplovstva i mornarice NATO-a iz 32 zemlje.
Ne treba da se zaboravi da su Crna Gora i Severna Makedonija postale članice NATO pakta a da NATO osim na Kosovu i Metohiji ima svoje bazu i ljude i u Bosni i Hercegovini.