Umesto kazne, Borelj traži nagradu za Prištinu - za teror nad Srbima
18:51 20.06.2024 (Osveženo: 18:53 20.06.2024)
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Pratite nas
Ako kaznene mere Prištini budu ukinute, EU će time pokazati da nastavlja sa nizom pogrešnih poteza koji nikako ne mogu da doprinesu napretku dijaloga, već naprotiv, ohrabruju Kurtija da i dalje teroriše Srbe, ocenjuje šef skupštinskog odbora za bezbednost Milovan Drecun.
Priština nije ništa uradila da poboljša situaciju na severu Kosova i Metohije zbog čega joj je pre godinu dana Evropska unija uvela kaznene mere, kao vid opomene jer se nije povinovala zahtevu EU da obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu KiM i da radi na deeskalacije sukoba.
Razlog za ukidanje mera politički
To, međutim, nije zasmetalo visokom predstavniku EU Žozepu Borelju da u izveštaju podnetom državama članicama EU preporuči da se Prištini mere ukinu. Umesto kazne Borelj faktički traži nagradu za Prištinu iako tamošenje vlasti nesmetano nastavljaju maltretiranje Srba.
Publicista i poslanik Milovan Drecun, šef skupštinskog Odbora za bezbednost i vrsni poznavalac prilika na Kosovu i Metohiji, kaže za Sputnjik da nema opravdanog razloga za ukidanje tih mera Prištini od strane EU.
„Očigledno je da se situacija na KiM nije poboljšala zbog čega su te mere uvedene i očigledno je ova odluka doneta pod snažnim pritiskom vodećih evropskih država. Mi i dalje imamo institucionalni teror koji Aljbin Kurti sprovodi na severu KiM tako što zadržava nelegalno izbrane gradonačelnike u četiri srpske opštine… Specijalna kosovska policija i dalje teroriše Srbe. Farsa sa pokušajem smene gradonačelnika Kurtiju nije prošla, ZSO i dalje nije na vidiku da se formira. Dakle, nikako se ne može reći da su se poboljšali uslovi i situacija da bi mere bile ukinute, i pitanje na osnovu čega je u EU procenjeno da njih treba ukinuti“, kaže Drecun.
EU ima pogrešan pristup dijalogu
Borelj je u izveštaju još ocenio da bi odluka država članica EU da ukinu mere Prištini predstavljala politički signal i doprinela uravnoteženom kontekstu u kojem se može napredovati u dijalogu Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU, što Drecun komentariše na sledeći način:
„Ako i budu ukinute, a verovatno hoće, time će se pokazati da EU ima dosledno jednostranu i pristrasnu politiku u korist Prištine i da nastavlja sa nizom pogrešnih poteza koji nikako ne mogu da doprinesu napretku dijaloga, već naprotiv ohrabruju Kurtija da preduzima i dalje jednostrane mere, da teroriše Srbe i da blokira dijalog time što uslovljava Beograd da de fakto prizna lažnu državu Kosovo.“
Drecun smatra da ovo svakako nikako nije put napred što se tiče dijaloga i da EU ide u pogrešnom smeru što se toga tiče.
„Borelj dakle nije tu u pravu a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jasno stavio do znanja da je za nastavak dijaloga potrebno formiranje ZSO. Dakle, nema dileme da EU ima veoma pogrešnu politiku u dijalogu Beograda i Prištine i da neće da iskoristi mehanizme kojima raspolaže kako bi Prištinu disciplinovala i uvela u racionalno političko ponašanje i da je natera da prestane sa terorisanjem Srba, posebno na severu Kosova jer to je glavni razlog svih nestabilnosti,“ smatra Drecun.
"Kaznene mere" bez kazne
Države članice EU raspravljaće o izveštaju, u kojem je Borelj izrazio očekivanje da će Priština iskoristiti ovu priliku kako bi delovala na neeskalirajući način i izbegla nekoordinisane izjave.
U izveštaju poručuje se da će EU nastaviti da pomno prati dešavanja na severu KiM, kao i akcije Beograda i Prištine koje utiču na deeskalaciju na terenu, u skladu sa izjavom od 3. juna 2023. godine, u kojoj su obe strane pozvane na deeskalaciju situacije, prestanak korišćenja retorike podela i uzdržavanje od nekoordinisanih akcija.
Uprkos merama, Prištini je odobrena vizna liberalizacija, a postala je i pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO.
