https://lat.sputnikportal.rs/20240619/pronadjeno-najstarije-vino-na-svetu-u-2000-godina-staroj-rimskoj-grobnici-1173851061.html
Pronađeno najstarije vino na svetu u 2.000 godina staroj rimskoj grobnici
Pronađeno najstarije vino na svetu u 2.000 godina staroj rimskoj grobnici
Sputnik Srbija
Najstarije vino na svetu u tečnom obliku pronađeno je jednoj rimskoj grobnici. Ima crveno-braon boju, podseća na šeri, a grobnica u kojoj je nađeno, bila je... 19.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-19T23:00+0200
2024-06-19T23:00+0200
2024-06-19T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
arheologija
vino
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111952/21/1119522172_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_d6ef9ce0febef21eee05b7b50f5fc922.jpg
Vino je dobilo crvenkasto-braon boju zbog hemijskih reakcija koje su se desile tokom 2.000 godina otkako je kao najpre belo, sipano u pogrebnu urnu. Nađeno je u južnoj Španiji – na mestu gde su u grobnici iz doba Starog Rima, i posmrtni ostaci osoba koje su tu sahranjene.Analiza stručnjaka sa Univerziteta u Kordobi potvrdila je da je tečnost unutar urne – koja je pronađena u retkoj, netaknutoj rimskoj grobnici koja je slučajno otkrivena u andaluzijskom gradu Karmona pre pet godina – vino.Pre ovog otkrića, koje je objavljeno u časopisu Journal of Archaeological Science: Reports, najstarije vino sačuvano u tečnom stanju bila je boca vina Špajer, koja je iskopana iz rimske grobnice u blizini nemačkog grada Špajera 1867. godine. Utvrđeno je da vino datira iz 325. godine.Španska urna je pronađena 2019. godine tokom renoviranja porodične kuće, na čijem je imanju vino i pronađeno.Grobnica ima osam odeljenja, od kojih su šest imale urne napravljene od krečnjaka, peščara ili stakla i olova. Svaka urna sadrži kremirane ostatke kostiju jedne osobe, a na dve urne su ispisana imena pokojnika: Hispane i Senicio.Hemijski elementi slični onima u današnjim vinimaPronađen je još i zlatni prsten ukrašen sa prikazom lica boga Janusa. Arheolozi su našli i metalne noge stola na kome su tela kremirana.Kada je o vinu reč, duže vreme se mislilo da je reč o rezuzltatima poplave i kondenzacije. Ipak, Ruiz Arebola i njegov tim su, nešto više od pet litara crvenkaste tečnosti u staklenoj posudi, počeli da analiziraju.Testovi su pokazali da ima pe-ha vrednost od 7,5, i da sadrži hemijske elemente veoma slične onima u današnjim vinima.„Tražili smo biomarkere, hemijska jedinjenja koja vam nedvosmisleno govore šta je određena supstanca. U ovom slučaju, tražili smo polifenole isključivo iz vina – i pronašli smo sedam vinskih polifenola. Uporedili smo te polifenole sa onima iz vina iz ovog dela Andaluzije i poklapali su se. Dakle, to je potvrdilo da je u pitanju vino. Sledeće što je trebalo uraditi je bilo da se utvrdi da li je u pitanju belo ili crno vino“, objasnio je Arebola, prenosi Gardijan.Nedostatak siringinske kiseline, koja nastaje kada se glavni pigment u crvenim vinima raspadne, jasno je ukazivao na belo vino – kao i lokalni rimski mozaici koji prikazuju ljude kako gaze belo grožđe.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, arheologija, vino
nauka i tehnologija, arheologija, vino
Pronađeno najstarije vino na svetu u 2.000 godina staroj rimskoj grobnici
Najstarije vino na svetu u tečnom obliku pronađeno je jednoj rimskoj grobnici. Ima crveno-braon boju, podseća na šeri, a grobnica u kojoj je nađeno, bila je netaknuta 2.000 godina.
Vino je dobilo crvenkasto-braon boju zbog hemijskih reakcija koje su se desile tokom 2.000 godina otkako je kao najpre belo, sipano u pogrebnu urnu. Nađeno je u južnoj Španiji – na mestu gde su u grobnici iz doba Starog Rima, i posmrtni ostaci osoba koje su tu sahranjene.
Analiza stručnjaka sa Univerziteta u Kordobi potvrdila je da je tečnost unutar urne – koja je pronađena u retkoj, netaknutoj rimskoj grobnici koja je slučajno otkrivena u andaluzijskom gradu Karmona pre pet godina – vino.
Pre ovog otkrića, koje je objavljeno u časopisu Journal of Archaeological Science: Reports, najstarije vino sačuvano u tečnom stanju bila je boca vina Špajer, koja je iskopana iz rimske grobnice u blizini nemačkog grada Špajera 1867. godine. Utvrđeno je da vino datira iz 325. godine.
Španska urna je pronađena 2019. godine tokom renoviranja porodične kuće, na čijem je imanju vino i pronađeno.
„Morate da pohvalite duh vlasnika kuće koji je odmah pozvao gradsko Arheološko odeljenje. Arheolozi su brzo shvatili da je grobnica neverovatno neobična jer je bila netaknuta i – neopljačkana“, rekao je Hose Rafael Ruiz Arebola, organski hemičar sa Univerziteta u Kordobi koji je vodio proces analize vina.
Grobnica ima osam odeljenja, od kojih su šest imale urne napravljene od krečnjaka, peščara ili stakla i olova. Svaka urna sadrži kremirane ostatke kostiju jedne osobe, a na dve urne su ispisana imena pokojnika: Hispane i Senicio.
Hemijski elementi slični onima u današnjim vinima
Pronađen je još i zlatni prsten ukrašen sa prikazom lica boga Janusa. Arheolozi su našli i metalne noge stola na kome su tela kremirana.
Kada je o vinu reč, duže vreme se mislilo da je reč o rezuzltatima poplave i kondenzacije. Ipak, Ruiz Arebola i njegov tim su, nešto više od pet litara crvenkaste tečnosti u staklenoj posudi, počeli da analiziraju.
Testovi su pokazali da ima pe-ha vrednost od 7,5, i da sadrži hemijske elemente veoma slične onima u današnjim vinima.
„Tražili smo biomarkere, hemijska jedinjenja koja vam nedvosmisleno govore šta je određena supstanca. U ovom slučaju, tražili smo polifenole isključivo iz vina – i pronašli smo sedam vinskih polifenola. Uporedili smo te polifenole sa onima iz vina iz ovog dela Andaluzije i poklapali su se. Dakle, to je potvrdilo da je u pitanju vino. Sledeće što je trebalo uraditi je bilo da se utvrdi da li je u pitanju belo ili crno vino“, objasnio je Arebola,
prenosi Gardijan.
Nedostatak siringinske kiseline, koja nastaje kada se glavni pigment u crvenim vinima raspadne, jasno je ukazivao na belo vino – kao i lokalni rimski mozaici koji prikazuju ljude kako gaze belo grožđe.
