Putin upozorio: Došli smo nedopustivo blizu tačke bez povratka
11:32 14.06.2024 (Osveženo: 13:50 14.06.2024)
© POOL
/ Pratite nas
Predsednik Rusije Vladimir Putin obraća se rukovodstvu Ministarstva inostranih poslova Rusije i tom prilikom poručio je da NATO nastoji da pojača pritisak na one zemlje čiji razvoj pokušava da obuzda.
Kako je rekao, egoizam i bahatost zapadnih zemalja doveli su do sadašnjeg stanja stvari, a svet se približio nedopustivo do tačke bez povratka.
Sukob u Jugoslaviji izbio zbog mešanja Zapada
Problemi koji postojali u bivšoj Jugoslaviji doveli su do sukoba zbog mešanja Zapada koji ima običaj da jednu stranu koja im se ne sviđa okrivi za apsolutno sve i da protiv nje uvede sve vrste ograničenja, a pored Jugoslavije to je učinjeno i u Iraku, Libiji i Siriji.
„Nijedna zemlja u svetu nije osigurana od toga da se nađe na spisku država koje su se našle pod napadom NATO-a“, rekao je on.
Takođe je rekao i da se svet menja, te da ništa više neće biti kao pre ni u ekonomiji, tehnologiji, globalnoj politici, kao ni u drugim oblastima. On je kazao i da se mnogo značajnih i sudbonosnih promena desilo i u Rusiji i svetu, te da je važno da se da ocena globalnim dešavanjima i da se navedu ciljevi u radu ministarstva.
Zapad spremao i isprovocirao ukrajinsku krizu
Rusija nije pokretala rat protiv Ukrajine, već je Kijev započeo borbena dejstva i izvršio agresiju, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, narodi Rusije i Ukrajine bi pronašli način da pravedno reše sve probleme, međutim, do konflikta je došlo zbog nedosledne politike Zapada.
„Ukrajinska kriza nije konflikt dve države ili dva naroda. Da je to bilo tako, Rusi i Ukrajinci, koje objedinjuje i istorija i kultura, kao i duhovne vrednosti, pronašli bi način kako da reše svoje probleme. Stvar je u drugome. Dešavanja u Ukrajini su direktni rezultat svetskog i evropskog razvoja krajem 20. i početkom 21. veka. Ta agresivna politika, politika avanturizma koju je zapad sprovodio svih ovih godina, izazvala je sva ta dešavanja mnogo ranije nego što je počela specijalna vojna operacija“, rekao je Putin.
On je dodao da je upravo Zapad spremao i isprovocirao ukrajinsku krizu, a sada čini sve da se ta kriza nastavi.
Kosovski presedan
Narodi DNR i LNR su imali puno pravo da proglase nezavisnost i to u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući i pravo na samoopredeljenje. Kao primer naveo je Kosovo rekavši da je u pitanju „presedan koji je stvorio Zapad u istoj situaciji prilikom njegovog otcepljivanja od Srbije 2008. godine.
Zatim je, prema rečima Putina, usledila odluka Međunarodnog suda Ujedinjenih nacija koji je 22. jula 2010. godine, na osnovu Povelje UN poručio da u praksi Saveta bezbednosti ne postoji nikakva zabrana kada je reč o proglašenju nezavisnosti. Takođe je rkao i da je u toj odluci pisalo i da u međunarodnom pravu nema nikakvih zabrana kada je reč o proglašenju nezavisnosti.
Podsetio je i da je u tom dokumentu pisalo i da delovi zemlje koji su odlučili da se otcepe nisu bili dužni da se o tome čak ni konsultuju sa centrima tih zemalja čiji su do nedavno bili deo.
Evropi potrebni dobri odnosi sa Rusijom
Ruski predsednik je rekao i da je Vašington odgovoran za uništenje strateške stabilnosti u svetu, da opasnost za Evropu dolazi ne iz Rusije, već da glavna opasnost predstavlja totalna zavisnost od SAD. „SAD Evropu guraju u haos, lišavaju je prava da postoji kao subjekat na međunarodnoj sceni i kulturnog identiteta“, naveo je Putin i rekao da su odnosi Rusije i EU degradirali, doduše ne krivicom Moskve.
„Antiruska kampanja praćena je izmišljotinama da se Rusija sprema da napadne Evropu. Svi shvatamo da je to apsolutna glupost. Ako Evropa želi da ostane jedan od centara u svetu, potrebno je da bude u dobrim odnosima sa Rusijom, Moskva je spremna za to“, naglasio je ruski predsednik.
Evropski političari gutaju poniženje
Evropski političari gutaju poniženje, bezobrazluk i skandale sa praćenjem evropskih lidera, s SAD ih jednostavno koriste u svoje interese, izjavio je Putin.
„Teraju ih da kupuju skup gas. Uzgred, gas je u Evropi tri do četiri puta skuplji nego u SAD. Kao na primer sada, zahtevaju od evropskih zemalja povećanje isporuka oružja Ukrajini. Uzgred, zahtevi su konstantni i tamo i ovde. I uvode sankcije protiv njih, protiv privrednih operatera u Evropi. Uvode ih sa zadovoljstvom, bez ikakvog stida“, istakao je on.
Putin je kazao i da SAD tera Evropljane da povećaju isporuke naoružanja Ukrajini i prošire kapacitete za proizvodnju artiljerijskih granata.
„Čujte, kome će te granate trebati kada se sukob u Ukrajini završi? Kako to može da osigura vojnu bezbednost Evrope? Nejasno je. Same SAD ulažu u vojnu tehnologiju. Pritom u tehnologiju sutrašnjice, u svemir, u savremene dronove, u udarne sisteme zasnovane na novim fizičkim principima, odnosno u one oblasti koje će u budućnosti definisati prirodu oružane borbe, a samim tim i vojno-politički potencijal sila i njihove pozicije u svetu“, rekao je on.
Evroatlantski sistem bezbednosti doživeo krah
Evroatlantski sistem bezbednosti je doživeo krah, potrebno je formirati novi sistem bezbednosti, izjavio je Putin.
„Imali smo jedinstvenu priliku da izgradimo pouzdan i pravedan poredak u oblasti bezbednosti. Nije bilo potrebno mnogo učiniti, jednostavno saslušati mišljenja svih strana i biti spreman uzeti ih u obzir. Mi smo u više navrata govorili koliko je pogrešan put Zapada. Svedoci smo da kraha evroatlantskog sistema bezbednosti. Faktički je potrebno stvarati ga ispočetka, formulisati u Evroaziji nove obrise tog sistema“, rekao je Putin.
Smanjiti vojno prisustvo sila izvan regiona Evropazije
Vojno prisustvo sila izvan regiona Evroazije potrebno je postepeno smanjivati, rekao je Putin.
„Potrebno je započeti razgovore o postepenom smanjivanju vojnog prisustva spoljnih zemanja u evroazijskom regionu. Možda se to danas čini nerealnim, međutim, to je tako danas. Ako uspemo da stvorimo pouzdan sistem bezbednosti u budućnosti, prisustvo tih spoljnih vojnih kontingenata više neće biti potrebno“, naglasio je Putin.
Poruka ruskom Ministarstvu spoljnih poslova
Rad ruskog MSP-a je posvećen razvoju države i osiguravanju njene bezbednosti, a za dobrobit život ranjenog stanovništva i ruskih porodica, naveo je ruski predsednik. "Rusija sa partnerima predlaže rešenja fundamentalnih problema koji brinu ne samo nas nego naše partnere", rekao je Putin.
Na početku sastanka obratio se ministar inostranih poslova Sergej Lavrov koji je rekao da Rusija sarađuje sa zemljama svetske većine, globalnog juga i istoka i svoje interese usmerava na one zemlje koje su spremne da sarađuju.
Takođe je rekao i da je ruski spoljnopolitički resor utvrdio svoje institucije i u novim ruskim regionima, kao i da aktivno pruža podršku i Krimu.
