https://lat.sputnikportal.rs/20240613/reditelj-slobodan-skerlic-uprkos-tehnoloskom-napretku-covek-nije-odmakao-daleko-od-srednjeg-veka-1173577243.html
Reditelj Slobodan Skerlić: Uprkos tehnološkom napretku, čovek nije odmakao daleko od srednjeg veka
Reditelj Slobodan Skerlić: Uprkos tehnološkom napretku, čovek nije odmakao daleko od srednjeg veka
Sputnik Srbija
Rodna ravnopravnost je danas, u vreme visoko razvijene tehnologije i komunikacije, veoma česta tema u javnosti. Ipak, iako se o tome razgovara glasno, čini se... 13.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-13T15:33+0200
2024-06-13T15:33+0200
2024-06-13T15:33+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
pozorište
premijera
predstava
beogradsko dramsko pozorište
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0d/1173576925_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_50211a3b159a3d4d18aec95f215a279a.jpg
Komad je rađen prema istoimenom romanu Ejvorija Kormana iz 1979. godine. Glavnu ulogu tumači Andrija Kuzmanović, a u predstavi igraju i Nada Macanković i Marija Pikić.Širem krugu gledalaca naslov „Kramer protiv Kramera“ poznat je zahvaljujući istoimenom filmu iz osamdesetih godina, u kojem glavne uloge tumače Dastin Hofman i Meril Strip.Iako je zaplet filma, knjige i predstave isti, a zasnovan je na dugotrajnom i iscrpljujućem sudskom sporu bračnog para koji se razilazi nakon odluke supruge da napusti porodicu, reditelj i glumci su naglasili da se ni na koji način nisu oslanjali na filmsku priču, već da su se trudili da teme muško-ženskih odnosa, raspada porodice, rodnih uloga i društvenih predrasuda o položaju muškarca i žene, obrade na autentičan način.Komentarišući današnje vreme, Skerlić je ocenio da su problemi koji su tištali porodicu i njene članove danas drugačiji samo u smislu da ih na drugi način posmatramo.Kada je reč o pozorišnom jeziku, Skerlić se, kako je naveo, opredelio za redukciju sredstava, maksimalno se oslanjajući na glumce i glumačku igru, s idejom da je to ono što nosi pozorište – „strast i tih nekoliko dasaka na sceni“.„Mislim da smo napravili nešto što je pozorišno uzbudljivo i ideološki vredno, i nadamo se da će publika otići ne samo uznemirena emocionalno nego i s pitanjima na koja će tražiti odgovore“, rekao je Skerlić.U predstavi, kako je naglasio, nema pozitivnih i negativnih likova, niti borbe dobra i zla, već samo stvarnih ljudi koji očajnički pokušavaju da naprave ravnotežu između karijere i životnih ambicija, s jedne, i obaveza prema bliskim ljudima, s druge strane.Prema njegovim rečima, predstava je u osnovi rađena kao melodrama, mada ima određene pozorišne, žanrovske iskorake.„Ipak, ne bih da namigujem publici pre vremena, tome i služi predstava. Neka makar prva tri izvođenja ostanu iznenađenje“, dodao je reditelj.Predstava će se pretpremijerno igrati 14. juna, a prva repriza je zakazana za 16. jun. Nakon izvođenja na Maloj sceni BDP-a, publika će komad moći da gleda na letnjoj sceni BDP-a 21, 22, 23, 28, 29. i 30. juna.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – vesti, pozorište, premijera, predstava, beogradsko dramsko pozorište
kultura, kultura – vesti, pozorište, premijera, predstava, beogradsko dramsko pozorište
Reditelj Slobodan Skerlić: Uprkos tehnološkom napretku, čovek nije odmakao daleko od srednjeg veka
Rodna ravnopravnost je danas, u vreme visoko razvijene tehnologije i komunikacije, veoma česta tema u javnosti. Ipak, iako se o tome razgovara glasno, čini se da civilizacijski nismo odmakli daleko kada je reč o odnosu žena i muškaraca u društvu, kaže reditelj Slobodan Skerlić.
„Kako je rekao Džoni Štulić, uloge su odavno podeljene, ali to ne znači da treba da pristanemo na njih. Jednostavno, moramo preispitati neke civilizacijske obrasce, koji su stari više desetina hiljada godina jer su se promenili društvo i okolnosti. Ne možemo promeniti biologiju, ali možemo promeniti odnose u društvu, kako bismo od jednog neolitskog patrijarhata ušli u moderno doba, umesto da stremimo u srednji vek“, rekao je Skerlić u kratkom razgovoru za Sputnjik, povodom predstave „Kramer protiv Kramera“, koja će premijerno biti izvedena 15. juna u Beogradskom dramskom pozorištu.
Komad je rađen prema istoimenom romanu Ejvorija Kormana iz 1979. godine. Glavnu ulogu tumači Andrija Kuzmanović, a u predstavi igraju i Nada Macanković i Marija Pikić.
Širem krugu gledalaca naslov „Kramer protiv Kramera“ poznat je zahvaljujući istoimenom filmu iz osamdesetih godina, u kojem glavne uloge tumače Dastin Hofman i Meril Strip.
Iako je zaplet filma, knjige i predstave isti, a zasnovan je na dugotrajnom i iscrpljujućem sudskom sporu bračnog para koji se razilazi nakon odluke supruge da napusti porodicu, reditelj i glumci su naglasili da se ni na koji način nisu oslanjali na filmsku priču, već da su se trudili da teme muško-ženskih odnosa, raspada porodice, rodnih uloga i društvenih predrasuda o položaju muškarca i žene, obrade na autentičan način.
„Film se bavi pitanjem dijaloga, pitanjem starateljstva i rodnih uloga u to vreme kada je nastao, krajem sedamdesetih i nadalje osamdesetih. Od tada je prošlo 45 godina, a ono što smo mi probali da istražimo jeste gde se ti problemi nalaze danas, jer je pozorište prosto takav medij da je aktuelan i komunicira s publikom samo na dan kad se predstava igra. U tom smislu je bilo važno da tu idejnu komponentu predstave uskladimo sa sadašnjošću“, naglasio je Skerlić.
Komentarišući današnje vreme, Skerlić je ocenio da su problemi koji su tištali porodicu i njene članove danas drugačiji samo u smislu da ih na drugi način posmatramo.
„Žene su u nekim zemljama Evrope dobile glasačko pravo polovinom prošlog veka, a i dalje postoje zemlje u kojima one ne samo da nemaju glasačko pravo, nego ni neka druga prava. Žene sada imaju glas, zbog čega imamo utisak da su problemi veći i brojniji, ali je suština u tome da su se ranije ti problemi preskakali i prećutkivali. Sada su izbili na svetlo dana i s punim pravom ne dozvoljavaju da ta pitanja budu preskočena“, objašnjava Skerlić.
Kada je reč o pozorišnom jeziku, Skerlić se, kako je naveo, opredelio za redukciju sredstava, maksimalno se oslanjajući na glumce i glumačku igru, s idejom da je to ono što nosi pozorište – „strast i tih nekoliko dasaka na sceni“.
„Mislim da smo napravili nešto što je pozorišno uzbudljivo i ideološki vredno, i nadamo se da će publika otići ne samo uznemirena emocionalno nego i s pitanjima na koja će tražiti odgovore“, rekao je Skerlić.
U predstavi, kako je naglasio, nema pozitivnih i negativnih likova, niti borbe dobra i zla, već samo stvarnih ljudi koji očajnički pokušavaju da naprave ravnotežu između karijere i životnih ambicija, s jedne, i obaveza prema bliskim ljudima, s druge strane.
Prema njegovim rečima, predstava je u osnovi rađena kao melodrama, mada ima određene pozorišne, žanrovske iskorake.
„Ipak, ne bih da namigujem publici pre vremena, tome i služi predstava. Neka makar prva tri izvođenja ostanu iznenađenje“, dodao je reditelj.
Predstava će se pretpremijerno igrati 14. juna, a prva repriza je zakazana za 16. jun. Nakon izvođenja na Maloj sceni BDP-a, publika će komad moći da gleda na letnjoj sceni BDP-a 21, 22, 23, 28, 29. i 30. juna.
