https://lat.sputnikportal.rs/20240612/sta-nam-podaci-iz-proslosti-otkrivaju-o-sadasnjim-vremenskim-nepogodama-i-supercelijskim-olujama-1173522369.html
Šta nam podaci iz prošlosti otkrivaju o sadašnjim vremenskim nepogodama i superćelijskim olujama
Šta nam podaci iz prošlosti otkrivaju o sadašnjim vremenskim nepogodama i superćelijskim olujama
Sputnik Srbija
Meteorolog iz Instituta za meteorologiju i hidrologiju Nedeljko Todorović izjavio je danas da su vremenske nepogode sa obilnim padavinama i olujama uobičajene... 12.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-12T14:21+0200
2024-06-12T14:21+0200
2024-06-12T14:21+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
vremenske nepogode
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/06/1147401144_0:222:3191:2017_1920x0_80_0_0_0f64d34a17dcf06ba6cb9307d5ef5a6d.jpg
On je rekao da najviše padavina ima u maju i junu, a da između pljuskova, bude nekoliko dana sa nadprosečnom temperaturom.Dodaje i da u Srbiji godišnje između 10 i 15 ljudi strada od groma."Kada se čuje prognoza i najavi grmljavina, ne treba obavljati poljoprivredne radove, planinarenje ili ribolov na otvorenom. Može se ići, ali treba pratiti udaljenost od udara groma i na vreme se skloniti. Svake godine u Srbiji između 10 i 15 ljudi strada zbog svoje nesmotrenosti i neozbiljnosti. To je pitanje lične odgovornosti", rekao je on.Dodaje da su usamljeni objekti poput koliba, kuća, planina ili pojedinačnih drveća najopasniji i da bi ljudi kada su napolju, trebalo da se sklone tamo gde je gušća šuma, ali nikako ispod pojedinačnog drveta.Todorović kaže i da kada je na snazi crveni meteoalarm, to se odnosi na količinu padavina - letnje padavine su kratkotrajne, najčešće traju do pola sata, ali mogu doneti i značajnu količinu padavina, čak i do dvomesečne količine, mada ne u svim mestima.Kada su ekstremne vremenske prilike, visoke temperature i vlažnost, kao što je bilo u nedelju, prisutne u većem broju dana, takva događanja se dešavaju u toku godine sveukupno 20 ili 30 dana, što znači da od tih 300 dana, ljudi imaju tegobe, ali ne od vremenskih prilika, nego od sunca i naelektrisanja.Istakao je i da ćelijske oluje postoje već 50 godina i da to što se o njima toliko piše više plašenje naroda."Treba informaciju dozirati, jer se to ne dešava u celoj Srbiji", zaključio je Todorović.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240612/temperature-preko-40-stepeni-vreo-talas-zahvatio-grcku---zatvorene-skole-vrtici-akropolj-1173517465.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/06/1147401144_36:0:2765:2047_1920x0_80_0_0_92d1ad8281a16554a582209ba7b08465.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, vremenske nepogode
društvo, srbija – društvo, vremenske nepogode
Šta nam podaci iz prošlosti otkrivaju o sadašnjim vremenskim nepogodama i superćelijskim olujama
Meteorolog iz Instituta za meteorologiju i hidrologiju Nedeljko Todorović izjavio je danas da su vremenske nepogode sa obilnim padavinama i olujama uobičajene za klimu u Srbiji i da je ključno prilagoditi se tim izazovima.
On je rekao da najviše padavina ima u maju i junu, a da između pljuskova, bude nekoliko dana sa nadprosečnom temperaturom.
"Podaci iz prošlosti, kada se uzmu one maksimalne količine i statistički analiziraju, pokazuju da nema suštinskih promena - nepogoda je bilo i pre 50, 100 godina. Takva je naša klima, ponekad temperature budu malo više, a ponekad niže, ali to su mala odstupanja i ne mogu se nazvati suštinskim promenama", rekao je Todorović za K1 televiziju.
Dodaje i da u Srbiji godišnje između 10 i 15 ljudi strada od groma.
"Kada se čuje prognoza i najavi grmljavina, ne treba obavljati poljoprivredne radove, planinarenje ili ribolov na otvorenom. Može se ići, ali treba pratiti udaljenost od udara groma i na vreme se skloniti. Svake godine u Srbiji između 10 i 15 ljudi strada zbog svoje nesmotrenosti i neozbiljnosti. To je pitanje lične odgovornosti", rekao je on.
Dodaje da su usamljeni objekti poput koliba, kuća, planina ili pojedinačnih drveća najopasniji i da bi ljudi kada su napolju, trebalo da se sklone tamo gde je gušća šuma, ali nikako ispod pojedinačnog drveta.
Todorović kaže i da kada je na snazi crveni meteoalarm, to se odnosi na količinu padavina - letnje padavine su kratkotrajne, najčešće traju do pola sata, ali mogu doneti i značajnu količinu padavina, čak i do dvomesečne količine, mada ne u svim mestima.
Kada su ekstremne vremenske prilike, visoke temperature i vlažnost, kao što je bilo u nedelju, prisutne u većem broju dana, takva događanja se dešavaju u toku godine sveukupno 20 ili 30 dana, što znači da od tih 300 dana, ljudi imaju tegobe, ali ne od vremenskih prilika, nego od sunca i naelektrisanja.
Istakao je i da ćelijske oluje postoje već 50 godina i da to što se o njima toliko piše više plašenje naroda.
"Treba informaciju dozirati, jer se to ne dešava u celoj Srbiji", zaključio je Todorović.