https://lat.sputnikportal.rs/20240609/de-gol-se-prevrce-u-grobu-hoce-li-francuzi-da-postanu-zaracena-strana-u-ukrajini-video-1173358031.html
De Gol se prevrće u grobu: Hoće li Francuzi da postanu zaraćena strana u Ukrajini /video/
De Gol se prevrće u grobu: Hoće li Francuzi da postanu zaraćena strana u Ukrajini /video/
Sputnik Srbija
Šta treba Francuzima da šalju svoje instruktore u Ukrajinu i time postanu zaraćena strana? Ovo pitanje postavlja profesor Pravnog fakulteta Branislav Ristivojević... 09.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-09T22:21+0200
2024-06-09T22:21+0200
2024-06-09T22:49+0200
svet
svet
svet – politika
francuska
rusija
ukrajina
emanuel makron
od četvrtka do četvrtka
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/09/1173357849_0:0:2817:1586_1920x0_80_0_0_eb8cecc4bf86b7c868b125bcb16da7e7.jpg
Upozorenja Putina kao i bivšeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva da isporuke oružja Ukrajini podrazumevaju direktno učešće zapadnih zemalja u ratu protiv Rusije veoma dobro čuju na Zapadu ali Ristivojević postavlja ključno pitanje - da li će to i razumeti.Spirala zaoštravanja ide sve daljeRistivojević smatra da vojnopolitička, geopolitička i politička situacija u svetu eskalira u poslednje dve godine a da spirala zaoštravanja ide sve više i sve dalje. Po svemu sudeći, zapadne sile su, kaže naš sagovornik, u sve većem iskušenju da sa svojih teritorija konačno počnu i zvanično da učestvuju u sukobu.„Veliki problem sa stanovišta međunarodnog ratnog prava je što su u iskušenju da ljude u svojim uniformama pošalju na teritoriju Ukrajine. Tu je problem ako se na teritoriji jedne od zaraćenih strana nađe vojnik države koji nosi oznake te treće države, onda ta država takođe postaje zaraćena strana. Tamo nema šta da traži - ako neko želi da bude neutralna strana u nekom ratu onda u njemu ne učestvuje. Ratno pravo ne zabranjuje trgovinu sa zaraćenim stranama, međutim ako pošaljete svog vojnika na zaraćenu teritoriju onda postajete učesnik sukoba,“ objašnjava naš sagovornik.Makron kao Amerika pred VijetnamDanas se, prema rečima Ristivojevića, Emanuel Makron najavom slanja instruktora u Ukrajinu ponaša kao Amerika pred Vijetnamski rat. Tada su Sjedinjene Države prvo slale instruktore pa onda specijalce da zaštite instruktore, pa marince da zaštite specijalce, a na kraju rat je trajao 12 godina posle kojeg je bilo 50 hiljada mrtvih Amerikanaca i milioni mrtvih Vijetnamaca.„Teško je predvideti da li će se u Ukrajini usuditi da urade tako nešto ali ta spirala eskalacije ide u negativnom pravcu. Ona vodi Rusiju ka situaciji u kojoj će se postaviti pitanje njene nuklearne strategije u kojoj je navedeno da će nuklearno reagovati samo u slučaju kada bi zemlja bila egzistencijalno ugrožena. Verovatno bi to bila nekakava skala u taktičkom nuklearnom oružju, jer ne bi bacili sigurno odmah strateško, jer bi to bio kraj celog sveta,“ uveren je Ristivojević.Nemačka i Francuska su polusuverene zemljeOn podseća na govor predsednika Rusije 2007. u Minhenu kada je objasnio u kom će pravcu ići stvari. Dok je, ocenjuje Ristivojević, bilo iole neke sposobnosti kod pojedinih zapadnih država da se bore sa pritiskom Amerike, oni su se borile, jer su ozboljno shvatale njegove reči. Međutim, samo godinu dana kasnije, na Samitu NATO u Rumuniji Amerikanci pokušavaju da Gruziju i Ukrajinu uguraju u Alijansu. Tome se, podseća naš sagovornik, suprotstavljaju francuski predsednik i nemačka kancelarka, Fransoa Oland i Angela Merkel. Danas, uveren je on, tako nešto ne bi bilo moguće, jer su i Nemačka i Francuska kao polusuverene zemlje ili nesuverene u istom horu. Štaviše, ocenjuje da Francuska deluje kao da predvodi neki otpor protiv Rusije u NATO.Iako je, kaže Ristivojević, Francuska imala nezgodne izlete u odnosima sa Rusijom kao što je bio pokušaj Napoleona da 1812. osvoji Rusiju, u većini slučajeva je sa njom sarađivala zato što su imali zajedničkog potencijalnog neprijetelja između sebe – Nemce koji su veliki i snažan narod.„Kad god bi se odnosi Moskve i Pariza pogoršali, Francuzi bi imali problem, za šta je dokaz sam Napoleon koji je posle poraza u Rusiji morao da se oprosti sa svojom vlašću. Tada je Francuska definitivno morala da preda tu, uslovno rečeno, baklju prve države zapadnog sveta Engleskoj“.Ristivojević u ponašanju zapadnih zemalja vidi brojne simptome koji ukazuju na propadanje te civilizacije.On podseća da je Džared Dajmond u svojoj knjizi „Kako društva biraju da propadnu“ objasnio da je jedan od zajedničkih imenitelja društava, odnosno civilizacija koje propadaju konzervativnost, nesposobnost da se adaptiraju na promene, da se donose adekvatne odluke spram okolnosti koje su se promenile - geografske, klimatske, socijalne, političke, vojne...„Kod zapadnih društava ne vidim želju da se promene. Zapadna civilizacija nalazi se na kraju tog svog životnog ciklusa koji je cirkularan. Imamo vrlo snažnu struju istorije koja kaže da društvena bića pa tako i države, civilizacije imaju ciklične životni tok od svog rađanja, sazrevanja, zrelosti, starenja do umiranja. Zapadna civilizacija nalazi se u poslednjoj fazi tog toka. Ukoliko je Osvald Špengler u pravu, civilizacije obično propadaju u ratovima i u haosu,“ rekao je naš sagovornik u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240606/makron-potvrdio-kijevu-odobreni-napadi-na-rusiju-francuskim-oruzjem-ukrajini-stizu-i-mirazi-1173238914.html
francuska
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, francuska, rusija, ukrajina, emanuel makron, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet, svet – politika, francuska, rusija, ukrajina, emanuel makron, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
De Gol se prevrće u grobu: Hoće li Francuzi da postanu zaraćena strana u Ukrajini /video/
22:21 09.06.2024 (Osveženo: 22:49 09.06.2024) Šta treba Francuzima da šalju svoje instruktore u Ukrajinu i time postanu zaraćena strana? Ovo pitanje postavlja profesor Pravnog fakulteta Branislav Ristivojević koji istovremeno naglašava da ne treba da zaboravimo činjenicu da je poslednja jedinica koja je branila Rajhstag u maju 1945. bila francuska SS divizija „Šarlemanj“.
Upozorenja Putina kao i bivšeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva da isporuke oružja Ukrajini podrazumevaju direktno učešće zapadnih zemalja u ratu protiv Rusije veoma dobro čuju na Zapadu ali Ristivojević postavlja ključno pitanje - da li će to i razumeti.
Spirala zaoštravanja ide sve dalje
Ristivojević smatra da vojnopolitička, geopolitička i politička situacija u svetu eskalira u poslednje dve godine a da spirala zaoštravanja ide sve više i sve dalje. Po svemu sudeći, zapadne sile su, kaže naš sagovornik, u sve većem iskušenju da sa svojih teritorija konačno počnu i zvanično da učestvuju u sukobu.
„Veliki problem sa stanovišta međunarodnog ratnog prava je što su u iskušenju da ljude u svojim uniformama pošalju na teritoriju Ukrajine. Tu je problem ako se na teritoriji jedne od zaraćenih strana nađe vojnik države koji nosi oznake te treće države, onda ta država takođe postaje zaraćena strana. Tamo nema šta da traži - ako neko želi da bude neutralna strana u nekom ratu onda u njemu ne učestvuje. Ratno pravo ne zabranjuje trgovinu sa zaraćenim stranama, međutim ako pošaljete svog vojnika na zaraćenu teritoriju onda postajete učesnik sukoba,“ objašnjava naš sagovornik.
Makron kao Amerika pred Vijetnam
Danas se, prema rečima Ristivojevića, Emanuel Makron najavom slanja instruktora u Ukrajinu ponaša kao Amerika pred Vijetnamski rat. Tada su Sjedinjene Države prvo slale instruktore pa onda specijalce da zaštite instruktore, pa marince da zaštite specijalce, a na kraju rat je trajao 12 godina posle kojeg je bilo 50 hiljada mrtvih Amerikanaca i milioni mrtvih Vijetnamaca.
„Teško je predvideti da li će se u Ukrajini usuditi da urade tako nešto ali ta spirala eskalacije ide u negativnom pravcu. Ona vodi Rusiju ka situaciji u kojoj će se postaviti pitanje njene nuklearne strategije u kojoj je navedeno da će nuklearno reagovati samo u slučaju kada bi zemlja bila egzistencijalno ugrožena. Verovatno bi to bila nekakava skala u taktičkom nuklearnom oružju, jer ne bi bacili sigurno odmah strateško, jer bi to bio kraj celog sveta,“ uveren je Ristivojević.
Nemačka i Francuska su polusuverene zemlje
On podseća na govor predsednika Rusije 2007. u Minhenu kada je objasnio u kom će pravcu ići stvari. Dok je, ocenjuje Ristivojević, bilo iole neke sposobnosti kod pojedinih zapadnih država da se bore sa pritiskom Amerike, oni su se borile, jer su ozboljno shvatale njegove reči. Međutim, samo godinu dana kasnije, na Samitu NATO u Rumuniji Amerikanci pokušavaju da Gruziju i Ukrajinu uguraju u Alijansu. Tome se, podseća naš sagovornik, suprotstavljaju francuski predsednik i nemačka kancelarka, Fransoa Oland i Angela Merkel. Danas, uveren je on, tako nešto ne bi bilo moguće, jer su i Nemačka i Francuska kao polusuverene zemlje ili nesuverene u istom horu. Štaviše, ocenjuje da Francuska deluje kao da predvodi neki otpor protiv Rusije u NATO.
„Verujem da se Šarl de Gol okreće u grobu, jer je upravo on rekao da Evropa treba da bude od Lisabona do Vladivostoka, a bio je i veoma svestan da je jedan od vrlo važnih mehanizama za vojno- političku i geopolitičku ravnotežu u Evropi saradnja sa Rusijom,“ rekao je naš sagovornik.
Iako je, kaže Ristivojević, Francuska imala nezgodne izlete u odnosima sa Rusijom kao što je bio pokušaj Napoleona da 1812. osvoji Rusiju, u većini slučajeva je sa njom sarađivala zato što su imali zajedničkog potencijalnog neprijetelja između sebe – Nemce koji su veliki i snažan narod.
„Kad god bi se odnosi Moskve i Pariza pogoršali, Francuzi bi imali problem, za šta je dokaz sam Napoleon koji je posle poraza u Rusiji morao da se oprosti sa svojom vlašću. Tada je Francuska definitivno morala da preda tu, uslovno rečeno, baklju prve države zapadnog sveta Engleskoj“.
Ristivojević u ponašanju zapadnih zemalja vidi brojne simptome koji ukazuju na propadanje te civilizacije.
On podseća da je Džared Dajmond u svojoj knjizi „Kako društva biraju da propadnu“ objasnio da je jedan od zajedničkih imenitelja društava, odnosno civilizacija koje propadaju konzervativnost, nesposobnost da se adaptiraju na promene, da se donose adekvatne odluke spram okolnosti koje su se promenile - geografske, klimatske, socijalne, političke, vojne...
„Kod zapadnih društava ne vidim želju da se promene. Zapadna civilizacija nalazi se na kraju tog svog životnog ciklusa koji je cirkularan. Imamo vrlo snažnu struju istorije koja kaže da društvena bića pa tako i države, civilizacije imaju ciklične životni tok od svog rađanja, sazrevanja, zrelosti, starenja do umiranja. Zapadna civilizacija nalazi se u poslednjoj fazi tog toka. Ukoliko je Osvald Špengler u pravu, civilizacije obično propadaju u ratovima i u haosu,“ rekao je naš sagovornik u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
