https://lat.sputnikportal.rs/20240609/becki-kongres-dogadjaj-koji-je-odredio-balkanski-vektor-ruske-spoljne-politike-1173347948.html
Bečki kongres: Događaj koji je odredio balkanski vektor ruske spoljne politike
Bečki kongres: Događaj koji je odredio balkanski vektor ruske spoljne politike
Sputnik Srbija
U glavnom gradu Austrije, Beču, potpisan je 9. juna 1815. godine završni akt Bečkog kongresa. Ovaj događaj se smatra jednim od najznačajnijih u istoriji... 09.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-09T13:45+0200
2024-06-09T13:45+0200
2024-06-09T15:50+0200
rusija
rusija
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/09/1173348093_0:325:2049:1477_1920x0_80_0_0_e8d628cc680f5530394602861ba9e169.jpg
U završnim dokumentima Kongresa preovladala je anglo-ruska vizija posleratne obnove Evrope, koja je postala uspeh domaće diplomatije.Devetog juna 1815. godine svet je priznao: Rusija igra vodeću ulogu u međunarodnoj politici.Nešto kasnije, 14 septembra 1815. godine u Parizu su ruski car Aleksandar I, austrijski car Franc I i pruski kralj Fridrih Vilhelm III potpisali „Akt o Svetoj Alijansi“. Savez je imao za cilj održavanje međunarodnog poretka uspostavljenog na Bečkom kongresu 1814–1815, nepovredivost posleratnih granica u Evropi i borbu svim sredstvima protiv revolucionarnih ustanaka.
https://lat.sputnikportal.rs/20190103/Hibridni-rat-Rusija-napoleon--1118155254.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika
rusija, rusija – politika
Bečki kongres: Događaj koji je odredio balkanski vektor ruske spoljne politike
13:45 09.06.2024 (Osveženo: 15:50 09.06.2024) U glavnom gradu Austrije, Beču, potpisan je 9. juna 1815. godine završni akt Bečkog kongresa. Ovaj događaj se smatra jednim od najznačajnijih u istoriji diplomatije prve polovine 19 veka. Četiri monarhije-pobednice nad Napoleonom – Rusija, Velika Britanija, Pruska i Austrija - crtale su kartu Evrope i sveta.
"Rusija, kao sila koja je dala glavni doprinos pobedi nad Napoleonom, odigrala je zapaženu ulogu u ovom događaju. Uzalud su bili svi pokušaji da se ona izoluje, liši plodova ove pobede i odgurne od učešća u ključnim međunarodnim odlukama. Ona je potvrdila svoj status velike evropske sile", saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
U završnim dokumentima Kongresa preovladala je anglo-ruska vizija posleratne obnove Evrope, koja je postala uspeh domaće diplomatije.
"Dobivši odobrenje Kongresa za određena teritorijalna proširenja (deo Poljske, Finske i Besarabije), Rusija je ojačala svoju geopolitičku poziciju. Na Kongresu je prvi put određen balkanski vektor ruske spoljne politike, koji će kasnije dobiti veći značaj", dodaje se u tekstu.
Devetog juna 1815. godine svet je priznao: Rusija igra vodeću ulogu u međunarodnoj politici.
Nešto kasnije, 14 septembra 1815. godine u Parizu su ruski car Aleksandar I, austrijski car Franc I i pruski kralj Fridrih Vilhelm III potpisali „Akt o Svetoj Alijansi“. Savez je imao za cilj održavanje međunarodnog poretka uspostavljenog na Bečkom kongresu 1814–1815, nepovredivost posleratnih granica u Evropi i borbu svim sredstvima protiv revolucionarnih ustanaka.
