Odliv mišića veći od odliva mozgova: Kako sprečiti odlazak radnika iz Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Zbog novog zakona u Nemačkoj broj radnih dozvola za Balkan udvostručio se i proizvešće novi odliv radne snage, najpre srednjeobrazovanih ljudi i medicinskih tehničara. Za to vreme u Srbiji rade migranti čiji se rad na kratke staze isplati, ali zbog kojeg se ekonomski potencijal smanjuje. Rešenje je ulagati u kvalitet života i sigurnošću privući ljude.
Ovako Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović komentariše posledice koje po srpsku privredu imaju sve veće olakšice za radnike u zemljama poput Nemačke, dok se istovremeno u Srbiji zapošljava inostrana jeftina radna snaga.
Treća faza implementacije novog zakona u Nemačkoj podrazumeva da se Zakon o imigraciji „olabavi“, pre svega zbog potreba nemačkog tržišta rada. Ono što se u svemu tome konkretno odnosi na Srbiju, objašnjava Jevtović, jeste broj radnih dozvola za region Balkana, koji je sa 25 povećan na 50.000 ljudi. Zakon omogućava strancima koji su obezbedili radno mesto da sa sobom u Nemačku dovedu ne samo članove uže, već i šire porodice. Oni ne moraju pre odlaska imati već dogovoren posao i obezbeđeno radno mesto kod poslodavca, već se pruža period od godinu dana u toku kojih radnik može da ode u Nemačku i potraži posao na njihovom tržištu rada.
Građevinski radnik na pauzi
© Sputnik / Lola Đorđević
Ovo na domaću privredu utiče tako što ćemo imati još veći nedostatak radne snage. Odliv mozgova je nesrećno formulisana fraza, iz prostog razloga što, iako su podaci izuzetno nekvalitetni, polazimo od istraživačke pretpostavke da emigriraju kako visokoobrazovani, tako i srednjeobrazovani. Čak verujem da će ovaj zakon značajno više uticati na one koji su srednjeg obrazovanja i koji poseduju veštine određenih zanata, kaže Jevtović za Sputnjik.
Ovim zakonom se još više stavlja fokus na ljude koji se bave zanatskim veštinama, kao i na zdravstvene radnike srednjeg obrazovanja. Sve to će naravno, kaže on, negativno uticati na kretanja u srpskoj privredi, budući da prosto nema dovoljno kvalifikovanih ljudi koji bi se zaposlili.
S druge strane, objašnjava on, ljudi koji emigriraju da bi stekli visoko obrazovanje već imaju uređene kanale kroz nemačke zakone, odnosno zakone koje svaka zemlja ima kako bi privukla visokoobrazovane ljude na njihove fakultete.
Građevinski šlem
© Sputnik / Lola Đorđević
Ko ostaje da radi kod nas?
Jevtović kaže da se istovremeno ne može izneti tačan podatak o tome koliko se naših ljudi iz inostranstva vrati u Srbiju, budući da ne postoje kvalitetni podaci ni o tome koliko ih na godišnjem nivou ode. Ipak, brojke su donekle bolje definisane nakon popisa iz 2022. godine, pa se procenjuje da svake godine između 25 i 27.000 ljudi emigrira iz Srbije. Sigurno se određen broj i vrati, kaže naš sagovornik, i taj tok ka nazad postoji, ali nije ni približan broju koji ode.
Mi zato radnike nalazimo kroz druge kanale, kroz emigraciju Srba iz regiona i kroz dolazak ljudi, pre svega na velike infrastrukturne projekte. Oni uglavnom dolaze iz Kine, Turske, Rusije i drugih zemalja Azije.
Jevtović kaže da će ta tvrdnja možda zvučati surovo, ali da je činjenica da migranti doprinose srpskoj ekonomiji iz jednog vrlo jednostavnog razloga. Domaći poslodavci, po ceni plate koja je niža od one na našem tržištu rada dobijaju radnu snagu.
Radnici kineske kompanije ,,Pauer Čajna"
© Sputnik / Lola Đorđević
Mi drugačije ne bismo imali radnu snagu, a naša radna snaga ne želi da radi na velikim infrastrukturnim projektima, tako da je odgovor vrlo jasan. U jako kratkom roku se vidi korist po privredna kretanja i BDP Republike Srbije. To jeste prednost, ali postoji i druga strana priče. Glavna mana je ta što se na ovaj način potencijal naše ekonomije smanjuje. Mi ne dovodimo visokokvalifikovanu radnu snagu, koja bi proširila naš BDP. Visokokvalifikovana radna snaga je došla od početka 2022. godine sa dolaskom Rusa i Ukrajinaca i to jesu ljudi koji proširuju mogućnosti jedne ekonomije.
On kaže da je upitno da li će se ovaj problem uopšte i rešiti, jer predviđa da će kod nas sigurno još dve decenije postojati potreba za radnom snagom na velikim infrastrukturnim projektima. Srbija i dalje ne uvozi visokokvalifikovanu radnu snagu iz sveta, poput Nemačke, Amerike ili njima sličnih zemalja koje nude visok životni standard. Srbija je stranim radnicima jednostavno usputna stanica.
Koje je rešenje?
Migracije su, objašnjava Jevtović, proces koji se ne može sprečiti, već kojim se mora upravljati. On je poput bujice koja nailazi i protiv nje se ne može boriti. Ono što bi, po njegovom mišljenju, deo naših ljudi, ali i ljudi iz regiona, pa i sveta, dovelo kod nas, jeste kvalitet života. Kvalitet života i kvalitet institucija je ono što Srbija može da ponudi, a veliku šansu predstavlja i naš zdravstveni sistem.
Ipak, ukoliko se ne nastave reforme u zdravstvenom sistemu, mi gubimo tu kartu, odnosno tu mogućnost. To su jedini odgovori koje je moguće ponuditi. Nikakve zabrane, nikakva čista povećanja plata, subvencije da se ti ljudi vrate… to je sve kratkoročno. Samo možete da im ponudite nešto im daje sigurnost, a to je u našem slučaju kvalitet institucija i zdravstvo, zaključio je Jevtović.
