Prelomni momenat za planetu: NATO sila želi da pristupi BRIKS – prvi put u istoriji
© Sputnik / STR
Pratite nas
Izjava šefa turske diplomatije Hakana Fidana da ta država namerava da se pridruži BRIKS mogla bi se tumačiti kao procena vrha vlasti druge najmoćnije članice NATO da je svetska istorija u prelomnom momentu i da je samim tim došlo vreme da Turci promene stranu, smatra diplomata Vladislav Jovanović.
Ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan izjavio je u Pekingu da bi Turska želela da se pridruži BRIKS i da će to pitanje biti razmatrano na sastanku ministara spoljnih poslova organizacije u Nižnjem Novgorodu.
Taktički pritisak na Zapad
Fidan je dodao da se neke evropske države protive pridruživanju Turske Evropskoj uniji i zato turske vlasti razmatraju BRIKS kao alternativnu platformu za integracije.
Turska je druga najznačajnija članica NATO, što je za zemlju koja je vekovima bila izolovana od Zapada istorijski dobitak, tako da je pitanje da li je zaista spremna da se liši tog dobitka, kaže za Sputnjik bivši šef diplomatije SRJ i ambasador SFRJ u Ankari Vladislav Jovanović.
Otuda bi se izjava turskog šefa diplomatije mogla tumačiti i kao pritisak na SAD i Evropu da Turska dobije neki maleni ustupak sa njihove strane, dodaje Jovanović.
Prelomni momenat za svet – Tursko okretanje ka BRIKS
S druge strane, moguće je da je odmeravajući svoje interese i položaj u današnjem uzburkanom svetu i u skladu sa neprijatnim informacijama koje dobija sa Zapada, Turska zaključila da je došao baš taj momenat i da bi na vreme trebalo da se okrene ka BRIKS-u, ocenjuje Jovanović.
„Moguće je da je i stvarno procenila da se odnosi u svetu uveliko menjaju u korist istočnog dela planete i da Turska želi na vreme da nađe svoje mesto na tom delu. Prema tome, ovo je veoma značajna izjava i ne bi trebalo žuriti sa zaključcima jer može da bude samo taktika radi ostvarivanja nekih drugih ciljeva na Zapadu, a može da bude i kupovina vremena da bi se osigurala povoljna pozicija za naknadno konačno opredeljenje za pobednika u odmeravanju snaga između Istoka i Zapada. A može da bude i jedna zrela odluka Turske da već sada osigura svoje mesto na strani koja bi, istorijski gledano, mogla da biti pobednička.“
Jovanović dodaje da je moguće da se Turska odlučila da krene sa okretanjem ka Istoku posle neuspelog puča 2016. godine pri čemu joj azijsko poreklo Turaka olakšava takav prelaz.
Varljivost turske diplomatije
Sigurno je i da je signal iz Moskve koji je spasao Erdogana uticao na konačno preispitivanje turskog stava prema Zapadu, ne u smislu napuštanja Zapada nego mnogo veće opreznosti i sumnjičenja u prirodu pravog odnosa prema Turskoj, smatra Jovanović.
„I ta pozicija velike opreznosti i konačne neopredeljenosti bila je na snazi sve ovo vreme i mislim da će se ona nastaviti i posle ponude Turske da uđe u BRIKS, dok se stvari ne kristalizuju i ne reše u smislu onoga što se meni čini da je važno da se raščisti. Podsetimo se da je Turska bila podržana posle tog neuspelog pokušaja puča i od Srbije i od tada je Erdogan stalno isticao prijateljstvo naših zemalja, ali Turska ne samo što je ranije priznala tzv. Kosovo, nego ga i naoružava modernim oružjem, a glasala je u Generalnoj skupštini protiv nas podržavajući rezoluciju Nemačke i Ruande. Prema tome, prema turskoj diplomatiji se uvek mora imati krajnja opreznost. To je složena diplomatija čiji prvi utisak može da bude varljiv. Treba zadržati dozu opreznosti sve dok se to konačno ne objasni i raščisti.“
BRIKS privlačniji od Zapada
Kad je reč o ekonomskom interesu Turske, očigledno je da je BRIKS odavno privlačniji od kolektivnog Zapada, a osim toga i perspektiva ovladavanja uticajem u svetu je na strani BRIKS-a, smatra Jovanović.
Međutim, Zapad ima želju da što dalje odgodi i zakomplikuje dominaciju BRIKS i neće se lako predavati, a sadašnji ofanzivni stav prema Rusiji i Kini upravo je posledica zapadne ranjivosti.
„To će sigurno uticati na mnoge druge zemlje da počnu razmišljati šta je za njih najbolje u ovoj situaciji i da se opredeljuju prema strani koja ima bolju budućnost u budućem razvoju sveta, a Turska je najverovatnije takav jedan kandidat. Kažem najverovatnije jer to treba da potvrdi proveri sa događajima koji će da uslede. Ali ima i drugih zemalja koje čekaju u redu da postanu članovi BRIKS čak i onih koji su do skora bili bliski, ili su još bliski sa Zapadom. I to je jedan generalni trend koji ukazuje da će budućnost sveta biti formirana na stavovima BRIKS, ali će se borba za odlaganje konačnog raspleta nastaviti i nosiće za mnoge vrlo neugodne posledice“, zaključio je Jovanović.
Rusija pozdravlja aktivno interesovanje niza zemalja za format BRIKS, uključujući Tursku, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Rusija je 1. januara postala predsedavajuća BRIKS-a za narednu godinu a predsedavanje je počelo prijemom novih članica u organizaciju – osim Ruske Federacije, Brazila, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, članice su postale i Egipat, Etiopija, Iran, UAE i Saudijska Arabija.
Pogledajte i:
