https://lat.sputnikportal.rs/20240603/njihova-evropa-je-smrtna-sta-je-uplasilo-emanuela-makrona-i-olafa-solca-1172997845.html
Njihova Evropa je smrtna: Šta je uplašilo Emanuela Makrona i Olafa Šolca
Njihova Evropa je smrtna: Šta je uplašilo Emanuela Makrona i Olafa Šolca
Sputnik Srbija
Dok širom Nemačke zlokobno odzvanja slogan ”stranci napolje”, a supruge predsednika Nemačke i Francuske odlaze grohotom nasmejane sa spomenika Holokaustu u... 03.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-03T18:29+0200
2024-06-03T18:29+0200
2024-06-03T18:29+0200
svet
svet
svet – politika
olaf šolc
emanuel makron
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/02/1172997655_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_faab01297c8cc735f52816bf789c16cb.jpg
U državnu posetu Nemačkoj, naime – prvu posetu jednog francuskog predsednika Nemačkoj takvog nivoa posle čak 24 godine – Emanuel Makron doputovao je s tragično (premda ne i nezasluženo) niskom popularnošću u svojoj zemlji – svega oko 15 odsto po najnovijim anketama, više nego duplo manje od Marin le Pen koju podržava 33 odsto Francuza. A ugostio ga je podjednako nepopularni kancelar Šolc koji je na oko 16 odsto podrške i tek treća politička snaga u Nemačkoj...Francusko-nemačka mašina štucaPa otuda i pomenuta upitanost o želji ostalih Evropljana da im Šolc i Makron odrede dalju sudbinu, čak i ako bi to značilo izbavljenje od smrti. Ovo stoga što je sva prilika da im se čini da to i nije znatno lošija opcija u odnosu na preživljavanje kakvo mogu da im ponude Makron, Šolc i oni kojima su oni odgovorni.Sve u svemu, ne treba da čudi što, u opisu susreta ovakve dvojice lidera, briselski portal ”Politiko”, kao službeni glasnik tamošnje duboke (NATO) države, koristi termin lame duck koji ima dvojako značenje neuspešne osobe i političara na isteku mandata. ”Čuvena francusko-nemačka mašina štuca… Makron i Šolc teško da će moći da upravljaju agendom Evropske unije posle izbora” za Evropski parlament koji će biti održani od 6. do 9. juna, ocenjuje ”Politiko” uz pomalo melodramatičnu poruku: ”Pariz i Berlin, sklonite se u stranu. Nova kasta evropskih lidera nastoji da iskorači na evropsku scenu, a vaše vreme na čelu možda dolazi svom kraju.”Makronova poseta Nemačkoj, dodaje se dalje, trebalo je da bude demonstracija francusko-nemačkog jedinstva – uključujući i Makronovu imitaciju Šarla de Gola i njegovog čuvenog obraćanja nemačkoj omladini u Ludvigsburgu 1962. kojim je pružio ruku pomirenja nekadašnjim neprijateljima – i makar u tom pogledu je ovaj susret francuskog predsednika s nemačkim zvaničnicima prošao nešto bolje nego prethodni sastanak posle koga se, prenosi nemački nedeljnik ”Špigl”, Makron nedeljama žalio svojim saradnicima što ga je Šolc poslužio sendvičem s ukišeljenom ribom i još ga naterao da to jede u javnosti; sada je, na svečanoj večeri kod ceremonijalnog predsednika Nemačke i formalnog domaćina državne posete Franka-Valtera Štajnmajera, poslužen mariniranom govedinom s šparglama.A odigrali su i partiju stonog fudbala u javnosti, i sva bi ta demonstracija odglumljene srdačnosti još i prošla donekle dostojanstveno da se supruge dvojice predsednika, Brižit Makron i deceniju mlađa Elke Bidenbender, nisu uistinu spontanim grohotom smejale nakon što su položili vence na spomenik Holokaustu u Berlinu pa je to izazvalo protokolarno zgražavanje u javnosti.Strateški prioritetiKudikamo ozbiljnije, ova državna poseta, osim demonstrativnog iskazivanja nemačko-francuskog jedinstva – a i to je samo ”platonska ljubav, u najboljem slučaju”, uveren je ”Špigl” – trebalo je i da ”uspostavi agendu” i ”trasira strateške prioritete” budućnosti Evrope. ”Problem je”, napomenuće tim povodom ”Politiko”, ”što Evropa nije sigurna da ova dvojica – ali i čuveni francusko-nemački motor projekta Evropske unije – uopšte treba da ostanu na njenom čelu”. Tim pre što, kako se opominje, ”osim notorno ledenog ličnog odnosa Makrona i Šolca”, Pariz i Berlin imaju nesaglasne stavove o raznim bitnim pitanjima, od količine daljeg zaoštravanja rata protiv Rusije u Ukrajini, preko zaoštravanja hladnog rata protiv Kine, do energetike. ”Ishod? Evropa sad nema ni motor, ni koherentnu mapu daljeg puta,” tvrdi ”Politiko” uz ocenu da je to posledica ”toksične mešavine ekonomske slabosti, političke slabosti i lične odbojnosti … Pa ipak”, precizira briselski portal, ”čak i najveći hejteri priznaju da je visoka cena francusko-nemačke disfunkcionalnosti. Kao što kaže jedan EU diplomata iz države srednje veličine: ’Ne volimo kada je francusko-nemački par isuviše jak, ali takođe ne volimo ni kada je isuviše slab jer onda ništa ne može da se obavi.’”Tako da poprilično šuplje zvuči zajednički poziv Šolca i Makrona sa stranica ”Fajnenšel tajmsa” na ”jačanje globalne konkurentnosti i povećanje otpornosti” Evropske unije kao ”industrijskog i tehnološkog lidera svetske klase” uz ”osnaživanje suvereniteta EU” i opasku da se ”isuviše kompanije koje traže podsticaj za rast okreću na drugu stranu Atlantika”…Demografska tačka preokretaAli sve to ne znači i da Šolc i Makron nisu u pravu kad upozoravaju da je ”Evropa smrtna” – već i stoga što se ”broj stanovnika Evropske unije smanjuje brže nego što je očekivano, što ugrožava budžete i dugoročne perspektive bloka”, kako konstatuje ”Fajnenšel tajms” uz pitanje ”da li je Evropa već dostigla svoju demografsku tačku preokreta” i podatke da je, uprkos imigraciji, od 2011. broj radno sposobnog stanovništva opao sa 270 na 261 milion ljudi, te da će Nemačka u sledećoj deceniji, nakon što je već izgubila 2 miliona radno sposobnih, izgubiti još 5 miliona, odnosno čak 10 odsto radno sposobnih stanovnika.Može li Evropa da preživi svoju smrtnost? Šta hoće Šolc i Makron? I gde je granica suvereniteta Evropske unije?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić i Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije.Pogledajte video:Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, olaf šolc, emanuel makron, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
svet, svet – politika, olaf šolc, emanuel makron, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
Njihova Evropa je smrtna: Šta je uplašilo Emanuela Makrona i Olafa Šolca
Dok širom Nemačke zlokobno odzvanja slogan ”stranci napolje”, a supruge predsednika Nemačke i Francuske odlaze grohotom nasmejane sa spomenika Holokaustu u Berlinu, Emanuel Makron i Olaf Šolc upozoravaju: ”Evropa je na prekretnici… Naša Evropa je smrtna.” Pitanje je, samo, da li Evropljani uopšte žele da ih od nevesele sudbine spasu baš ova dvojica.
U državnu posetu Nemačkoj, naime – prvu posetu jednog francuskog predsednika Nemačkoj takvog nivoa posle čak 24 godine – Emanuel Makron doputovao je s tragično (premda ne i nezasluženo) niskom popularnošću u svojoj zemlji – svega oko 15 odsto po najnovijim anketama, više nego duplo manje od Marin le Pen koju podržava 33 odsto Francuza. A ugostio ga je podjednako nepopularni kancelar Šolc koji je na oko 16 odsto podrške i tek treća politička snaga u Nemačkoj...
Francusko-nemačka mašina štuca
Pa otuda i pomenuta upitanost o želji ostalih Evropljana da im Šolc i Makron odrede dalju sudbinu, čak i ako bi to značilo izbavljenje od smrti. Ovo stoga što je sva prilika da im se čini da to i nije znatno lošija opcija u odnosu na preživljavanje kakvo mogu da im ponude Makron, Šolc i oni kojima su oni odgovorni.
Sve u svemu, ne treba da čudi što, u opisu susreta ovakve dvojice lidera, briselski portal ”Politiko”, kao službeni glasnik tamošnje duboke (NATO) države, koristi termin lame duck koji ima dvojako značenje neuspešne osobe i političara na isteku mandata. ”Čuvena francusko-nemačka mašina štuca… Makron i Šolc teško da će moći da upravljaju agendom Evropske unije posle izbora” za Evropski parlament koji će biti održani od 6. do 9. juna, ocenjuje ”Politiko” uz pomalo melodramatičnu poruku: ”Pariz i Berlin, sklonite se u stranu. Nova kasta evropskih lidera nastoji da iskorači na evropsku scenu, a vaše vreme na čelu možda dolazi svom kraju.”
Makronova poseta Nemačkoj, dodaje se dalje, trebalo je da bude demonstracija francusko-nemačkog jedinstva – uključujući i Makronovu imitaciju Šarla de Gola i njegovog čuvenog obraćanja nemačkoj omladini u Ludvigsburgu 1962. kojim je pružio ruku pomirenja nekadašnjim neprijateljima – i makar u tom pogledu je ovaj susret francuskog predsednika s nemačkim zvaničnicima prošao nešto bolje nego prethodni sastanak posle koga se, prenosi nemački nedeljnik ”Špigl”, Makron nedeljama žalio svojim saradnicima što ga je Šolc poslužio sendvičem s ukišeljenom ribom i još ga naterao da to jede u javnosti; sada je, na svečanoj večeri kod ceremonijalnog predsednika Nemačke i formalnog domaćina državne posete Franka-Valtera Štajnmajera, poslužen mariniranom govedinom s šparglama.
A odigrali su i partiju stonog fudbala u javnosti, i sva bi ta demonstracija odglumljene srdačnosti još i prošla donekle dostojanstveno da se supruge dvojice predsednika, Brižit Makron i deceniju mlađa Elke Bidenbender, nisu uistinu spontanim grohotom smejale nakon što su položili vence na spomenik Holokaustu u Berlinu pa je to izazvalo protokolarno zgražavanje u javnosti.
Kudikamo ozbiljnije, ova državna poseta, osim demonstrativnog iskazivanja nemačko-francuskog jedinstva – a i to je samo ”platonska ljubav, u najboljem slučaju”, uveren je ”Špigl” – trebalo je i da ”uspostavi agendu” i ”trasira strateške prioritete” budućnosti Evrope. ”Problem je”, napomenuće tim povodom ”Politiko”, ”što Evropa nije sigurna da ova dvojica – ali i čuveni francusko-nemački motor projekta Evropske unije – uopšte treba da ostanu na njenom čelu”. Tim pre što, kako se opominje, ”osim notorno ledenog ličnog odnosa Makrona i Šolca”, Pariz i Berlin imaju nesaglasne stavove o raznim bitnim pitanjima, od količine daljeg zaoštravanja rata protiv Rusije u Ukrajini, preko zaoštravanja hladnog rata protiv Kine, do energetike. ”Ishod? Evropa sad nema ni motor, ni koherentnu mapu daljeg puta,” tvrdi ”Politiko” uz ocenu da je to posledica ”toksične mešavine ekonomske slabosti, političke slabosti i lične odbojnosti … Pa ipak”, precizira briselski portal, ”čak i najveći hejteri priznaju da je visoka cena francusko-nemačke disfunkcionalnosti. Kao što kaže jedan EU diplomata iz države srednje veličine: ’Ne volimo kada je francusko-nemački par isuviše jak, ali takođe ne volimo ni kada je isuviše slab jer onda ništa ne može da se obavi.’”
Tako da poprilično šuplje zvuči zajednički poziv Šolca i Makrona sa stranica ”Fajnenšel tajmsa” na ”jačanje globalne konkurentnosti i povećanje otpornosti” Evropske unije kao ”industrijskog i tehnološkog lidera svetske klase” uz ”osnaživanje suvereniteta EU” i opasku da se ”isuviše kompanije koje traže podsticaj za rast okreću na drugu stranu Atlantika”…
Demografska tačka preokreta
Ali sve to ne znači i da Šolc i Makron nisu u pravu kad upozoravaju da je ”Evropa smrtna” – već i stoga što se ”broj stanovnika Evropske unije smanjuje brže nego što je očekivano, što ugrožava budžete i dugoročne perspektive bloka”, kako konstatuje ”Fajnenšel tajms” uz pitanje ”da li je Evropa već dostigla svoju demografsku tačku preokreta” i podatke da je, uprkos imigraciji, od 2011. broj radno sposobnog stanovništva opao sa 270 na 261 milion ljudi, te da će Nemačka u sledećoj deceniji, nakon što je već izgubila 2 miliona radno sposobnih, izgubiti još 5 miliona, odnosno čak 10 odsto radno sposobnih stanovnika.
Može li Evropa da preživi svoju smrtnost? Šta hoće Šolc i Makron? I gde je granica suvereniteta Evropske unije?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić i Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije.
