https://lat.sputnikportal.rs/20240602/srbe-ubedjuju-da-kosovo-nije-vazno-a-nova-kaledonija-je---srce-francuske-video-1172926500.html
Srbe ubeđuju da Kosovo nije važno, a Nova Kaledonija je - srce Francuske /video/
Srbe ubeđuju da Kosovo nije važno, a Nova Kaledonija je - srce Francuske /video/
Sputnik Srbija
Tokom prve decenije ovog veka, kada su vođene polemike o statusu Kosova i budućnosti regiona, desetine beogradskih analitičara, političara i NVO-aktivista... 02.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-02T12:55+0200
2024-06-02T12:55+0200
2024-06-02T12:55+0200
svet
svet
svet – politika
francuska
nova kaledonija
emanuel makron
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/1f/1172925214_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_9b89f49d0a177d6fecffc1fa468d4cff.jpg
Ostaće to kao svedočanstvo o jednom sumornom vremenu u kom se svakodnevno obrazlagalo kako je budućnost u ljudima, teritorije su nebitne, ionako ćemo svi jednog dana postati EU!Bilo bi zanimljivo čuti danas, deceniju i po kasnije, šta zagovornici ove teze imaju da kažu o poseti Emanuela Makrona Novoj Kaledoniji.Pri tome, administrativni centar tog ostrvskog arhipelaga – Numea, udaljen je od Pariza preko 16 hiljada kilometara, redovnim letovima i usput presedajući putuje se avionima preko trideset sati.Šta će Nova Kaledonija FrancuzimaJoš se može i dodati kako se radi o teritoriji relativno skromne površine od dvadesetak hiljada kvadratnih kilometara, sa ispod trista hiljada stanovnika. Šta će Francuskoj toliko udaljena teritorija? Da li su teritorije naprasno postale važne?Domoroci iz naroda Kanaka često su protestovali prethodnih decenija, a na dva referenduma glasali za nezavisnost. Ipak, pošto je protokom vremena smanjivan njihov procentualni udeo u ukupnom broju stanovnika, više nisu natpolovična većina i na referendumima su tesno gubili. Treći referendum, organizovan 2021. godine su bojkotovali.Kako ne bi više rizikovale sa referendumima i „tesnim ishodima“, francuske vlasti su promenile pravila i dozvolile da ubuduće glasaju i svi doseljeni stanovnici koji imaju boravak duži od deset godina. Francuzi koji se doseljavaju sigurno neće biti za razdruživanje, domoroci ostaju u manjini na izborima i eventualnim referendumima.Zašto je kriza eskalirala?Bio je to okidač za novu eskalaciju nasilja na ulicama, slanje francuskih policajaca u ovu prekomorsku teritoriju i ekspresni dolazak predsednika Makrona u Numeu. Novu eskalaciju zbog toga što je sličnih dešavanja bilo i ranije, nije ovo prvi put. Zavedeno vanredno stanje uključuje kućne pritvore, zabrane vožnje, ali i zabranu Tik-toka.Paralelno sa tim, francuski zvaničnici osudili su umešanost drugih država u izazivanje nereda, posebno apostrofirajući Azerbejdžan. Tako se dugogodišnja Francuska podrška jermenskom premijeru Pašinjanu odrazila i na dešavanja u Pacifiku! Nije do kraja jasno kakva je uloga Azerbejdžana u svemu, ali krajnje načelno posmatrano, nije do kraja jasno i zašto sada u Parizu tako oštro reaguju kada se Francuska isto tako mešala u unutrašnja pitanja čitavog niza država. Da li je podsticanje protesta dozvoljeno samo kada to rade zemlje kolektivnog Zapada?Inače, protesti imaju i izraženu socijalnu dimenziju. Gledajući iz ugla statistike, Nova Kaledonija „stoji odlično“.Nominalni bruto društveni proizvod prebacuje 30 hiljada evra godišnje po glavi stanovnika. Međutim, čitajući istraživanja o stanju u tom delu sveta odmah se uočava kako je distribucija dobiti ekstremno neravnomerna.Otuda i krupna društvena raslojavanja, čak trećina domorodaca živi u siromaštvu, još trećina je jedva iznad postavljenih granica za određivanje parametara pristojnog življenja. Valjda želeći da smiri tenzije, Makron je po dolasku istakao kako socijalne i ekonomske nejednakosti nisu smanjene „već su čak i porasle“, što deluje kao obećanje da se nešto po tom pitanju mora preduzeti. A nešto će svakako biti preduzeto. Jer, Nova Kaledonija jeste važna teritorija za Francusku.Tajna niklaNajčešće se ističe da je to zbog nikla. Na Novoj Kaledoniji nalazi se oko četvrtina potvrđenih svetskih rezervi nikla. Dosadašnja eksploatacija nikla i feronikla bila je manje ili više intenzivna, u zavisnosti od berzanskih cena i isplativosti posla (na primer, u 2000. godini odigrao se veliki pad cena zbog čega je smanjena proizvodnja za trećinu, ali 2020. Nova Kaledonija je bila četvrti najveći proizvođač na svetu).No, od sada, a zbog upotrebe ovih elemenata u industriji baterija za električne automobile, očekuje se da će taj posao procvetati. Na toj teritoriji su strateške sirovine kojih se Francuska ne želi odreći.Ipak, treba istaći i da se Francuska ne želi odreći svoje prekomorske teritorije iz još jednog, geopolitičkog razloga. Zahvaljujući vojnim bazama na Reinionu i Majotu, u Francuskoj Polineziji i antarktičkim ostvrima (Terres australes et antarctiques françaises), kao i na Novoj Kaledoniji, Francuska je prisutna i u regionu Indo-Pacifika.Vojne baze ove zemlje u afričkim državama, te Džibutiju i UAE takođe imaju ulogu da logistički i operativno povezuju Pariz sa instalacijama u indo-pacifičkom arealu. U strateškom smislu, ovo je velika prednost Francuske, koju ima tek ograničen broj aktera u međunarodnim odnosima. Nemačka, koja je dugo apostrofirana kao „motor Evrope“ tu mogućnost nema, pa je i njena uloga u svetskoj politici zbog toga manja.Usled svih dešavanja u Indo-Pacifiku, a pogotovo imajući u vidu pretpostavljeno zaoštravanje odnosa između SAD i Kine, u određenom razvoju situacije Francuska može postati poželjan partner drugim velikim ili regionalnim silama i kroz takva partnerstva štiti svoje političke i ekonomske interese.Teritorije su važne. Makar bile i toliko udaljene od prestonice. Makar njihova važnost u jednom istorijskom periodu izgledala simbolično ili zanemarljivo.Makron jeste ekspresno otputovao na Novu Kaledoniju kako bi pokazao odlučnost i preko toga stabilizovao poljuljani rejting, ali i zbog zadržavanja kontrole nad strateškim sirovinama i očuvanja prekomorske strategije koja povećava geopolitički značaj zemlje u globalnoj areni.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240523/makron-stigao-u-novu-kaledoniju-na-ostrvu-ostaje-3000-francuskih-policajaca-1172526872.html
francuska
nova kaledonija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, francuska, nova kaledonija, emanuel makron, emisija „prorok“
svet, svet – politika, francuska, nova kaledonija, emanuel makron, emisija „prorok“
Srbe ubeđuju da Kosovo nije važno, a Nova Kaledonija je - srce Francuske /video/
Tokom prve decenije ovog veka, kada su vođene polemike o statusu Kosova i budućnosti regiona, desetine beogradskih analitičara, političara i NVO-aktivista ubeđivali su svekoliku javnost kako Srbi kardinalno greše! Srbiji su važne teritorije, nije joj važan narod. Za rubriku verovali ili ne, tek bejaše i ministara koji su tu mantru izgovarali.
Ostaće to kao svedočanstvo o jednom sumornom vremenu u kom se svakodnevno obrazlagalo kako je budućnost u ljudima, teritorije su nebitne, ionako ćemo svi jednog dana postati EU!
Bilo bi zanimljivo čuti danas, deceniju i po kasnije, šta zagovornici ove teze imaju da kažu o poseti Emanuela Makrona Novoj Kaledoniji.
Pri tome, administrativni centar tog ostrvskog arhipelaga – Numea, udaljen je od Pariza preko 16 hiljada kilometara, redovnim letovima i usput presedajući putuje se avionima preko trideset sati.
Šta će Nova Kaledonija Francuzima
Još se može i dodati kako se radi o teritoriji relativno skromne površine od dvadesetak hiljada kvadratnih kilometara, sa ispod trista hiljada stanovnika. Šta će Francuskoj toliko udaljena teritorija? Da li su teritorije naprasno postale važne?
Domoroci iz naroda Kanaka često su protestovali prethodnih decenija, a na dva referenduma glasali za nezavisnost. Ipak, pošto je protokom vremena smanjivan njihov procentualni udeo u ukupnom broju stanovnika, više nisu natpolovična većina i na referendumima su tesno gubili. Treći referendum, organizovan 2021. godine su bojkotovali.
Kako ne bi više rizikovale sa referendumima i „tesnim ishodima“, francuske vlasti su promenile pravila i dozvolile da ubuduće glasaju i svi doseljeni stanovnici koji imaju boravak duži od deset godina. Francuzi koji se doseljavaju sigurno neće biti za razdruživanje, domoroci ostaju u manjini na izborima i eventualnim referendumima.
Zašto je kriza eskalirala?
Bio je to okidač za novu eskalaciju nasilja na ulicama, slanje francuskih policajaca u ovu prekomorsku teritoriju i ekspresni dolazak predsednika Makrona u Numeu. Novu eskalaciju zbog toga što je sličnih dešavanja bilo i ranije, nije ovo prvi put. Zavedeno vanredno stanje uključuje kućne pritvore, zabrane vožnje, ali i zabranu Tik-toka.
Paralelno sa tim, francuski zvaničnici osudili su umešanost drugih država u izazivanje nereda, posebno apostrofirajući Azerbejdžan. Tako se dugogodišnja Francuska podrška jermenskom premijeru Pašinjanu odrazila i na dešavanja u Pacifiku! Nije do kraja jasno kakva je uloga Azerbejdžana u svemu, ali krajnje načelno posmatrano, nije do kraja jasno i zašto sada u Parizu tako oštro reaguju kada se Francuska isto tako mešala u unutrašnja pitanja čitavog niza država. Da li je podsticanje protesta dozvoljeno samo kada to rade zemlje kolektivnog Zapada?
Inače, protesti imaju i izraženu socijalnu dimenziju. Gledajući iz ugla statistike, Nova Kaledonija „stoji odlično“.
Nominalni bruto društveni proizvod prebacuje 30 hiljada evra godišnje po glavi stanovnika. Međutim, čitajući istraživanja o stanju u tom delu sveta odmah se uočava kako je distribucija dobiti ekstremno neravnomerna.
Otuda i krupna društvena raslojavanja, čak trećina domorodaca živi u siromaštvu, još trećina je jedva iznad postavljenih granica za određivanje parametara pristojnog življenja. Valjda želeći da smiri tenzije, Makron je po dolasku istakao kako socijalne i ekonomske nejednakosti nisu smanjene „već su čak i porasle“, što deluje kao obećanje da se nešto po tom pitanju mora preduzeti. A nešto će svakako biti preduzeto. Jer, Nova Kaledonija jeste važna teritorija za Francusku.
Najčešće se ističe da je to zbog nikla. Na Novoj Kaledoniji nalazi se oko četvrtina potvrđenih svetskih rezervi nikla. Dosadašnja eksploatacija nikla i feronikla bila je manje ili više intenzivna, u zavisnosti od berzanskih cena i isplativosti posla (na primer, u 2000. godini odigrao se veliki pad cena zbog čega je smanjena proizvodnja za trećinu, ali 2020. Nova Kaledonija je bila četvrti najveći proizvođač na svetu).
No, od sada, a zbog upotrebe ovih elemenata u industriji baterija za električne automobile, očekuje se da će taj posao procvetati. Na toj teritoriji su strateške sirovine kojih se Francuska ne želi odreći.
Ipak, treba istaći i da se Francuska ne želi odreći svoje prekomorske teritorije iz još jednog, geopolitičkog razloga. Zahvaljujući vojnim bazama na Reinionu i Majotu, u Francuskoj Polineziji i antarktičkim ostvrima (Terres australes et antarctiques françaises), kao i na Novoj Kaledoniji, Francuska je prisutna i u regionu Indo-Pacifika.
Vojne baze ove zemlje u afričkim državama, te Džibutiju i UAE takođe imaju ulogu da logistički i operativno povezuju Pariz sa instalacijama u indo-pacifičkom arealu. U strateškom smislu, ovo je velika prednost Francuske, koju ima tek ograničen broj aktera u međunarodnim odnosima. Nemačka, koja je dugo apostrofirana kao „motor Evrope“ tu mogućnost nema, pa je i njena uloga u svetskoj politici zbog toga manja.
Usled svih dešavanja u Indo-Pacifiku, a pogotovo imajući u vidu pretpostavljeno zaoštravanje odnosa između SAD i Kine, u određenom razvoju situacije Francuska može postati poželjan partner drugim velikim ili regionalnim silama i kroz takva partnerstva štiti svoje političke i ekonomske interese.
Teritorije su važne. Makar bile i toliko udaljene od prestonice. Makar njihova važnost u jednom istorijskom periodu izgledala simbolično ili zanemarljivo.
Makron jeste ekspresno otputovao na Novu Kaledoniju kako bi pokazao odlučnost i preko toga stabilizovao poljuljani rejting, ali i zbog zadržavanja kontrole nad strateškim sirovinama i očuvanja prekomorske strategije koja povećava geopolitički značaj zemlje u globalnoj areni.
