Rusi u Srbiji: Iako im jezik bubnji, Srbi su fantastični domaćini
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Srbi su fantastični domaćini i to je prvo što uočavaju i komentarišu svi Rusi koji su u poslednje vreme došli u Srbiju. Malo je takvih naroda na svetu koji bez ikakve zadrške primaju strance u svoju zemlju, život, i u svoje porodice, kaže za Sputnjik Karina Avagjan, autorka udžbenika „Igrajmo se srpskog“, namenjenog deci s ruskog govornog područja.
„Ja sam u mnogim ruskim grupama na društvenim mrežama i svi prvo ističu srpsku gostoljubivost i otvorenost Srba prema strancima. Toga se i ja sećam kao svog prvog utiska, kada sam došla ovde devedesetih godina, a tome sam posvetila i svoju doktorsku disertaciju, jer sam zaista želela da obelodanim to kako su Srbi otvoreni prema strancima, posebno prema Rusima, odnosno ljudima s ruskog govornog područja“, kaže naša sagovornica.
Igrajmo se srpskog
U želji da pomogne brojnoj ruskoj deci koja su u Srbiju došla tokom protekle dve godine sa svojim roditeljima, Karina Avagjan je napisala početni komunikativni kurs srpskog jezika, priručnik koji sadrži 20 nastavnih jedinica, kratak pregled gramatike na srpskom i ruskom jeziku, uz tabele. Knjigu je objavio Službeni glasnik.
„U Srbiji trenutno boravi veliki broj Rusa, ali i pripadnika drugih nacionalnosti koji su došli usled spleta okolnosti. S njima su došla i deca, mnoga od njih su u teškom psihološkom stanju, jer su došla u nepoznatu zemlju, ostavila svoje bake, deke, prijatelje, drugove, školu, ne znajući jezik, a treba da uče veliki broj školskih predmeta, što uopšte nije lako. I ja sam u Srbiju došla kao dete, malo starija od Ivana, glavnog junaka knjige, i suočila sam se sa sličnim problemima, morala sam da učim jezik munjevitom brzinom, ne bih li se snašla. Želja mi je bila da savladam srpski najbolje što mogu, da se uklopim u društvo, a onda mi je to postalo i profesija. Zato sam i rešila da napišem ovaj udžbenik“, navodi autorka.
Udžbenik sadrži osnovnu gramatiku koja se obrađuje u osnovnoj školi, ali akcenat, kako kaže naša sagovornica, nije na gramatici, nego na komunikaciji, kako bi deca što pre progovorila srpski jezik i bila sposobna da savladaju školsko gradivo.
„Udžbenik sam koncipirala kao humoristički diskurs, da bih pružila neku vrstu psihološke podrške deci s ruskog govornog područja, ne samo da progovore jezik nego i da se maksimalno zabave“, objašnjava Karina Avagjan.
Udžbenik "Igrajmo se srpskog" Karine Avagjan
© Sputnik / Valentina Bulatović
Teška srpska gramatika i dva pisma
Autorka udžbenika ističe da je srpska gramatika teška, zbog čega je gramatičke nastavne jedinice obradila i kroz šaljive pesme.
„Srpska gramatika je jedna od najtežih slovenskih gramatika. Staroslovenski jezik je u osnovi baziran na jeziku Srba koji su živeli u Solunu. Srpski jezik je najbolje sačuvao istorijsku gramatiku, za razliku od ruskog, koji je dosta pojednostavljen, konkretno, kada je reč o gramatičkim kategorijama. Na primer, u ruskom jeziku postoji samo jedan perfekat, dok je u srpskom jeziku više glagolskih vremena koja se odnose na prošlost. Iako niko ne koristi pluskvamperfekat u govoru, on se sreće u bajkama, a to je štivo koje deca čitaju. Moraju to da znaju jer će to u školi učiti. Bez obzira na to što je srpski jezik definitivno gramatički težak, pravopis je mnogo lakši od ruskog, tako da makar s tim nema problema“, napominje naša sagovornica.
Jedna od specifičnosti s kojima se suočavaju svi koji uče srpski jezik jesu i dva pisma, ćirilica i latinica.
„Genijalna srpska deca bez problema mogu da savladaju i da koriste oba pisma. Za stranu decu to je komplikovanije. Udžbenik je, naravno, pisan na ćirilici jer je to standard u Srbiji, i zvanično pismo, nisam mogla da odstupam od toga. Primetila sam, međutim, da, ako đaci koriste latinicu, onda im je lakše da srpski uče na ćirilici, jer onda ne dolazi do interferencije pisma. Isto tako, ako su deca s ruskog govornog područja, onda im je lakše da uče na latinici da ne bi dolazilo do mešanja ruske i srpske ćirilice. Deca brzo nauče latinicu jer oni svi uče i engleski jezik, tako da to bez problema savladavaju. Ipak, standardi su standardi, moraju znati ćirilicu jer su udžbenici u svim školama na ćirilici“, kaže Karina Avagjan.
Autorka udžbenika se potrudila da predstavi i neke elemente srpskog načina života, kulture i običaja, pa se spominju Sveti Sava, Uskrs, pekara, Beogradski maraton, kao i brojne frazeologizme.
„Za frazeologizme, poslovice i izreke je zadužen Papagaj, koji je prevodilac. To je problem u svakom jeziku. Nisam birala poslovice koje se ne koriste, već one koje žive u jeziku i s kojima će se deca susretati. Nalazila sam i analogije u ruskom jeziku da bi se bolje razumelo o čemu je reč. Teme sam, takođe, birala veoma pažljivo, da deci ne bi bilo dosadno. Želela sam da saznaju što više o Beogradu, o istorijskim i kulturološkim pojavama. Za to je, na primer, zadužena Milica, Ivanova najbolja drugarica. Ona ga vodi po Srbiji, a udžbenik i počinje od raspusta, ne od škole. Oni su na selu, ona ga upoznaje sa seoskim načinom života, sa svojom bakom i dekom, s najboljom drugaricom, uvodeći ga i u leksiku poput domaćih životinja, voća, povrća“, kaže autorka.
Srpski jezik odjekuje poput bubnjeva
Kada je reč o odraslima, za učenje jezika su najviše, kako kaže, zainteresovani Rusi između 25 i 40 godina, mada ima i mnogo starijih. Svi koji uče srpski jezik žele da upoznaju i srpske običaje i kulturu, pravila ophođenja prilikom upoznavanja i druge odlike srpske svakodnevice.
„Čini mi se da su ljudi s ruskog govornog područja navikli na to da je učenje nešto ozbiljno, da moraju da se poštuju nekakva pravila u učenju, da mora da se vežba, da se piše. Ja sam protivnik toga, više sam za komunikativnu metodu i mislim da se ne treba vezivati, posebno na početku učenja jezika, za svesku i olovku, za neki konkretan udžbenik, nego da treba što više da se govori, da se ponavlja, onako kako i deca uče svoj maternji jezik“, objašnjava naša sagovornica.
Omiljeno pitanje koje Karina Avagjan postavlja svim svojim učenicima, odraslima i deci, jeste na koji ih muzički instrument asocira srpski jezik, a najčešći odgovor koji dobija jesu -bubnjevi.
„Kada sam ja došla u Srbiju, devedesetih godina, srpski jezik je i mene asocirao na bubnjeve. To su bila napeta vremena, ljudi su bili nervozni, možda je to uticalo na moj doživljaj, bio mi je grublji od ruskog i od jermenskog, jezika koji govorim po ocu. I statistika mi pokazuje da ljude s ruskog govornog područja srpski jezik najviše asocira na bubnjebe, bas ili violončelo. Ponekad neki spomenu i hramoniku, ali čini mi se da je to više vezano za kulturologiju. Sada, nakon 30 godina života u Srbiji, meni srpski deluje vrlo melodično, to je lep jezik“, zaključuje Karina Avagjan.
