https://lat.sputnikportal.rs/20251230/1194294579.html
Ekonomija u svetu u permanentnoj krizi, hoćemo li u 2026. imati više sreće
Ekonomija u svetu u permanentnoj krizi, hoćemo li u 2026. imati više sreće
Sputnik Srbija
Godina za nama i globalno i lokalno bila je sve ono što nismo želeli na njenom početku. Hoćemo li imati više sreće sa 2026, jesmo li za nama ostavili ono što je... 30.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-30T21:00+0100
2025-12-30T21:00+0100
2025-12-30T21:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/1e/1194294421_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_b59fea4fe848f61bc693baffa6850bcd.jpg
Ekonomija u svetu u permanentnoj krizi, hoćemo li u 2026. imati više sreće
Sputnik Srbija
Godina za nama i globalno i lokalno bila je sve ono što nismo želeli na njenom početku. Hoćemo li imati više sreće sa 2026, jesmo li za nama ostavili ono što je uticalo da nam u 2025. rast bruto domaćeg proizvoda umesto 4,0 odsto bude prepolovljen?
O miru u Ukrajini se već dugo priča, pa i pregovara, što ipak ne mora da znači da je na vidiku. Zapadna blokada ruskih energenata uticala je na preusmeravanje njihovih puteva kako na globalnu, tako i na evropsku privredu. Naravno i na srpsku, pogotovo u svetlu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog udela u toj kompaniji, vitalnoj po srpski budžet i ekonomiju.
Kao da to svetu nije bilo dovoljno, čija se ekonomija, kako to stručnjaci nazivaju, još od 2008. godine nalazi u permanentnoj krizi, 2025. su posebno začinile čuvene Trampove tarife – dodatne carine koje su SAD uvele na proizvode uvezene iz najvećeg broja zemalja.
Srbija je pride imala muku sa protestima i blokadama svega i svačega, od saobraćaja, do školstva, nezadovoljnih aktuelnom vlašću kojoj bi da vide leđa. Na sve to suša je „dosolila“ i prilično skratila rod najvećem broju kultura, što smo svi platili, a najviše proizvođači.
Šta posle takvog bilansa očekivati u 2026. godini, kako do planiranog rasta srpske privrede od tri odsto? Šta nas to i globalno i lokalno još može iznenaditi, je li po zakonu verovatnoće vreme da nas ovog leta preskoči suša, kako će se na proizvođače odraziti početak primene ekoloških carina koje nam uvodi EU? Hoće li se ukidanje ograničenja marži u februaru odraziti na inflaciju?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomistom Ivanom Nikolićem iz Instituta društvenih nauka, jednim od urednika časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“.
Godina za nama i globalno i lokalno bila je sve ono što nismo želeli na njenom početku. Hoćemo li imati više sreće sa 2026, jesmo li za nama ostavili ono što je uticalo da nam u 2025. rast bruto domaćeg proizvoda umesto 4,0 odsto bude prepolovljen?O miru u Ukrajini se već dugo priča, pa i pregovara, što ipak ne mora da znači da je na vidiku. Zapadna blokada ruskih energenata uticala je na preusmeravanje njihovih puteva kako na globalnu, tako i na evropsku privredu. Naravno i na srpsku, pogotovo u svetlu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog udela u toj kompaniji, vitalnoj po srpski budžet i ekonomiju. Kao da to svetu nije bilo dovoljno, čija se ekonomija, kako to stručnjaci nazivaju, još od 2008. godine nalazi u permanentnoj krizi, 2025. su posebno začinile čuvene Trampove tarife – dodatne carine koje su SAD uvele na proizvode uvezene iz najvećeg broja zemalja. Srbija je pride imala muku sa protestima i blokadama svega i svačega, od saobraćaja, do školstva, nezadovoljnih aktuelnom vlašću kojoj bi da vide leđa. Na sve to suša je „dosolila“ i prilično skratila rod najvećem broju kultura, što smo svi platili, a najviše proizvođači.Šta posle takvog bilansa očekivati u 2026. godini, kako do planiranog rasta srpske privrede od tri odsto? Šta nas to i globalno i lokalno još može iznenaditi, je li po zakonu verovatnoće vreme da nas ovog leta preskoči suša, kako će se na proizvođače odraziti početak primene ekoloških carina koje nam uvodi EU? Hoće li se ukidanje ograničenja marži u februaru odraziti na inflaciju? O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomistom Ivanom Nikolićem iz Instituta društvenih nauka, jednim od urednika časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Godina za nama i globalno i lokalno bila je sve ono što nismo želeli na njenom početku. Hoćemo li imati više sreće sa 2026, jesmo li za nama ostavili ono što je uticalo da nam u 2025. rast bruto domaćeg proizvoda umesto 4,0 odsto bude prepolovljen?
O miru u Ukrajini se već dugo priča, pa i pregovara, što ipak ne mora da znači da je na vidiku. Zapadna blokada ruskih energenata uticala je na preusmeravanje njihovih puteva kako na globalnu, tako i na evropsku privredu. Naravno i na srpsku, pogotovo u svetlu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog udela u toj kompaniji, vitalnoj po srpski budžet i ekonomiju.
Kao da to svetu nije bilo dovoljno, čija se ekonomija, kako to stručnjaci nazivaju, još od 2008. godine nalazi u permanentnoj krizi, 2025. su posebno začinile čuvene Trampove tarife – dodatne carine koje su SAD uvele na proizvode uvezene iz najvećeg broja zemalja.
Srbija je pride imala muku sa protestima i blokadama svega i svačega, od saobraćaja, do školstva, nezadovoljnih aktuelnom vlašću kojoj bi da vide leđa. Na sve to suša je „dosolila“ i prilično skratila rod najvećem broju kultura, što smo svi platili, a najviše proizvođači.
Šta posle takvog bilansa očekivati u 2026. godini, kako do planiranog rasta srpske privrede od tri odsto? Šta nas to i globalno i lokalno još može iznenaditi, je li po zakonu verovatnoće vreme da nas ovog leta preskoči suša, kako će se na proizvođače odraziti početak primene ekoloških carina koje nam uvodi EU? Hoće li se ukidanje ograničenja marži u februaru odraziti na inflaciju?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomistom Ivanom Nikolićem iz Instituta društvenih nauka, jednim od urednika časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“.
