https://lat.sputnikportal.rs/20240601/zasto-se-u-crnogorskoj-rezoluciji-o-genocidu-u-jasenovcu-ne-pominje-ndh---1172974225.html
Zašto se u crnogorskoj rezoluciji o genocidu u Jasenovcu ne pominje NDH
Zašto se u crnogorskoj rezoluciji o genocidu u Jasenovcu ne pominje NDH
Sputnik Srbija
Značaj rezolucije o Jasenovcu, predložene u crnogorskom parlamentu, iako bez preciznih istorijskih činjenica, jeste u tome što će to biti dokaz da srpski narod... 01.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-01T21:05+0200
2024-06-01T21:05+0200
2024-06-01T21:05+0200
region
region
region – politika
crna gora
rezolucija o genocidu
jasenovac
parlament
nacrt rezolucije
glasanje
srbi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1c/1154901873_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_bd3ecb20ebc79d28b13a010eb9a821df.jpg
Ovo kaže za Sputnjik predsednik opštine Nikšić Marko Kovačević povodom predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu o kom bi crnogorska skupština trebalo da glasa krajem juna.Ukoliko predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu bude usvojen u crnogorskom parlamentu, 22. april biće zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine, piše, između ostalog, u predlogu te rezolucije koji su potpisala 43 poslanika parlamentarne većine.Rezolucija o Jasenovcu svojevrstan testTekst predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu počinje konstatacijom da se ona pokreće „polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava”.Međutim, u samom tekstu se ne navodi ko je osnivač tog logora iz Drugog svetskog rata, odnosno Nezavisna država Hrvatska koja je bila kolaborant sa fašističkom Nemačkom vladom u tom periodu.Na pitanje zašto se u predlogu rezolucije ne pominje NDH kao osnivač logora, Marko Kovačević, predsednik opštine Nikšić, za Sputnjik ovaj očigledan nedostatak u pomenutoj rezoluciji objašnjava na sledeći način:Pokazuju lice oni sa dvostrukim aršinima„Ali već vidimo po strukturama koje se protive ovoj rezoluciji o Jasenovcu da se sami u njoj prepoznaju bez obzir na to što neke stvari nisu konkretno pomenute. Tako da vidimo da su na snazi zaista dvostruki aršini i da kada je ova rezolucija u pitanju reakcije svih onih koji su se pozivali na humanost i da treba odati pijetet žrtvama u Srebrenici, da svi ti razlozi sada kada je reč o Jasenovcu, nestaju i da primat uzimaju razlozi da će ta rezolucija pokvariti neki naš put ka EU,“ kaže naš sagovornik.Kovačević kaže da je dobra vesta da su još ranije imali najavu predstavnika hrvatskog naroda u Crnoj Gori u parlamentu da će podržati ovu rezoluciju o Jasenovcu.Kada se govori o logoru u Jasenovcu sa istorijskog aspekta, jasno je i ko ga je osnovao, i ko je odgovoran za njega tako da to što sama rezolucija ne sadrži sve to, tvrdi Kovačević, nije od presudnog značaja.Prvi put neki parlament glasa o Jasenovcu„Od suštinskog značaje je činjenica da će parlament Crne Gore pokrenuti pitanje koje nije pokrenuo nijedan parlament ni u 20. ni u 21. veku. Sa tog aspekta to je, po meni, značajna stvar i dokaz da srpski narod u Crnoj Gori ima određeni politički uticaj, mada ne onoliko koliko bi trebalo da ima, dakle ne toliki da je mogao da zaustavi glasanje crnogorskog predstavnika u GS UN, ali jeste toliki da možemo da donesemo jednu ovakvu rezoluciju,“ ističe Kovačević.Inače, logor Jasenovac osnovan je 1941. godine od strane Nezavisne države Hrvatske .Logor je postojao do 22. aprila 1945. i u logor su zatvarani, a zatim ubijani prvenstveno Srbi, Romi i Jevreji (svih uzrasta, polova i obrazovanja, svih socijalnih i drugih profila), ali i jedan broj Hrvata i drugih koji su smetali tadašnjoj ustaškoj vladi Hrvatske. Prema opšteprihvaćenim podacima, u Jasenovcu je ubijeno oko 700.000 ljudi, od čega najviše Srba.
https://lat.sputnikportal.rs/20240531/sta-pise-u-predlogu-rezolucije-o-genocidu-u-jasenovcu-1172918504.html
https://lat.sputnikportal.rs/20240530/ekskluzivno-vulin-preko-sputnjika-porucuje-zapadu-ne-mrzimo-rusiju-volimo-je-i-sta-cete-sad-1172901645.html
crna gora
jasenovac
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
zašto se u crnogorskoj rezoluciji o genocidu u jasenovcu ne pominje ndh
zašto se u crnogorskoj rezoluciji o genocidu u jasenovcu ne pominje ndh
Zašto se u crnogorskoj rezoluciji o genocidu u Jasenovcu ne pominje NDH
Značaj rezolucije o Jasenovcu, predložene u crnogorskom parlamentu, iako bez preciznih istorijskih činjenica, jeste u tome što će to biti dokaz da srpski narod u Crnoj Gori ima određeni politički uticaj, mada ne koliko bi trebalo, zbog čega i nije uspeo da se izmeni stav Podgorice u glasanju u Generalnoj skupštini UN.
Ovo kaže za Sputnjik predsednik opštine Nikšić Marko Kovačević povodom predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu o kom bi crnogorska skupština trebalo da glasa krajem juna.
„Rezolucija o genocidu u Jasenovcu ne može da bude nikako pandan rezoluciji o Srebrenici za koju je na žalost glasala zvanična Crna Gora u GS UN-a jer to nije suštinski isto. Zato je rezolucija o Jasenovcu tako i koncipirana da, ako već ulazimo u prirod sukoba na ovim prostorima tokom 20. veka moramo početi od izvora cele priče, a to svakako jeste stradanje srpskog naroda u Jasenovcu,“ objašnjava Kovačević.
Ukoliko predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu bude usvojen u crnogorskom parlamentu, 22. april biće zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine, piše, između ostalog, u predlogu te rezolucije koji su potpisala 43 poslanika parlamentarne većine.
Rezolucija o Jasenovcu svojevrstan test
Tekst predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu počinje konstatacijom da se ona pokreće „polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava”.
Međutim, u samom tekstu se ne navodi ko je osnivač tog logora iz Drugog svetskog rata, odnosno Nezavisna država Hrvatska koja je bila kolaborant sa fašističkom Nemačkom vladom u tom periodu.
Na pitanje zašto se u predlogu rezolucije ne pominje NDH kao osnivač logora, Marko Kovačević, predsednik opštine Nikšić, za Sputnjik ovaj očigledan nedostatak u pomenutoj rezoluciji objašnjava na sledeći način:
"Što se tiče same rezolucije o Jasenovcu, data je prilika da oni koji su njih ubeđivali da se rezolucija o Srebrenici ne odnosi na srpski narod, da vide kako to izgleda kada je Jasenovac u pitanju gde nismo pominjali krivicu bilo kog naroda."
Pokazuju lice oni sa dvostrukim aršinima
„Ali već vidimo po strukturama koje se protive ovoj rezoluciji o Jasenovcu da se sami u njoj prepoznaju bez obzir na to što neke stvari nisu konkretno pomenute. Tako da vidimo da su na snazi zaista dvostruki aršini i da kada je ova rezolucija u pitanju reakcije svih onih koji su se pozivali na humanost i da treba odati pijetet žrtvama u Srebrenici, da svi ti razlozi sada kada je reč o Jasenovcu, nestaju i da primat uzimaju razlozi da će ta rezolucija pokvariti neki naš put ka EU,“ kaže naš sagovornik.
Kovačević kaže da je dobra vesta da su još ranije imali najavu predstavnika hrvatskog naroda u Crnoj Gori u parlamentu da će podržati ovu rezoluciju o Jasenovcu.
„Svi će dobiti priliku da na ovom pitanju pokažu da li su njihovi aršini dvostruki i da li se u slučaju stradanja jednog naroda postupa na jedna način a u slučaju drugog na drugi način. Za nas je svakako značajno da ova rezolucija bude doneta u parlamentu Crne Gore jer bi to bila prva rezolucija toga tipa u regionu“, ističe Kovačević.
Kada se govori o logoru u Jasenovcu sa istorijskog aspekta, jasno je i ko ga je osnovao, i ko je odgovoran za njega tako da to što sama rezolucija ne sadrži sve to, tvrdi Kovačević, nije od presudnog značaja.
Prvi put neki parlament glasa o Jasenovcu
„Od suštinskog značaje je činjenica da će parlament Crne Gore pokrenuti pitanje koje nije pokrenuo nijedan parlament ni u 20. ni u 21. veku. Sa tog aspekta to je, po meni, značajna stvar i dokaz da srpski narod u Crnoj Gori ima određeni politički uticaj, mada ne onoliko koliko bi trebalo da ima, dakle ne toliki da je mogao da zaustavi glasanje crnogorskog predstavnika u GS UN, ali jeste toliki da možemo da donesemo jednu ovakvu rezoluciju,“ ističe Kovačević.
U predlogu rezolucije još se navodi se da su „jedinstveni u osudi svih zločina na tlu naše države i bivše Jugoslavije, u izražavanju pijeteta prema svim žrtvama tih zločina, kao i u saosećanju s patnjama njihovih porodica", i potvrđuju „principijelan stav, zasnovan na domaćem i međunarodnom pravu, da odgovornost može biti isključivo individualna, kao i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački”.
Inače, logor Jasenovac osnovan je 1941. godine od strane Nezavisne države Hrvatske .
Logor je postojao do 22. aprila 1945. i u logor su zatvarani, a zatim ubijani prvenstveno Srbi, Romi i Jevreji (svih uzrasta, polova i obrazovanja, svih socijalnih i drugih profila), ali i jedan broj Hrvata i drugih koji su smetali tadašnjoj ustaškoj vladi Hrvatske. Prema opšteprihvaćenim podacima, u Jasenovcu je ubijeno oko 700.000 ljudi, od čega najviše Srba.
