Amerika se spustila na nivo ispod „banana republike“ — Tramp to osetio na svojoj koži
© Tanjug / Dave SandersDave Sanders/The New York Times via AP, PoolDonald Tramp
© Tanjug / Dave SandersDave Sanders/The New York Times via AP, Pool
Pratite nas
Presuda Donaldu Trampu govori nam da je za Ameriku i izraz „banana republika“ blag. Čak i u državama gde su predsednici doživotni i nasledni izbori su pošteniji. Tamo barem niko ne pretvara da je nešto drugo. Amerikanci se, sa druge strane, kunu da su najdemokratskija demokratija koja "demokratski demokratiše" po svetu i onda rade ovakve stvari.
Ovako dugogodišnji izveštač televizije RT iz Amerike Nebojša Malić komentariše presudu, koju je porota suda na Menhetnu izrekla bivšem predsedniku SAD i najverovatnijem kandidatu Republikanske stranke na predstojećim predsedničkim izborima u SAD, Donaldu Trampu.
Podsećamo, Tramp je proglašen krivim po 34 tačke optužnice, između ostalog da je lažno evidentirao nadoknadu troškova svom bivšem advokatu Majklu Koenu, koji je zvezdi filmova za odrasle Stormi Danijels platio 130.000 dolara za ćutanje o aferi sa Trampom, pravdajući to kao „pravne troškove“.
Prema Malićevim rečima, reč je o potezu bez presedana u američkoj istoriji – sve što se od sada pa nadalje bude dešavalo u izbornoj kampanji, pa i u američkoj državi neistražene su vode.
Što je više kleveta i laži, Tramp nam je miliji i draži
Ipak, to što je sudija ročište na kome će izreći presudu zakazao za 11. juli, nekoliko dana pre početka republikanske konvencije, na kojoj bi Tramp trebalo da i zvanično bude izabran za predsedničkog kandidata, dodatni je dokaz da je sve sračunato da se utiče na ishod izbora, smatra naš sagovornik.
U praktičnom smislu, presuda Trampu ne bi trebalo da utiče na sam izborni proces – bez obzira da li je osuđen ili nije to ne utiče na Trampovo pravo da bude biran.
„Međutim, cela svrha suđenja po ovako apsurdnim osnovama, bila da se on proglasi za osuđivanog kriminalca, kako bi se demokrate i njihovi mediji mogle obratiti takozvanim „gnjecavim konzervativcima iz bogatih predgrađa i reći da je on osuđeni kriminalac – ako glasate za njega niste fini, a vi hoćete da budete fini i pristojni. I onda glasajte za nas ili ne glasajte nikako. To je otprilike suština priče“, ističe Malić.
Izgleda, međutim, da je presudom postignut kontraefekat – za kratko vreme od izricanja presude donacije za Trampovu kampanju su eksplodirale – veb sajt preko koga se sakuplja novac za kampanju pao je pod teretom zainteresovanih da daju svoj novčani prilog Trampu. Takođe, podrška Trampu je značajno skočila i na društvenim mrežama, kaže Malić.
Mnogi ljudi na društvenim mrežama pišu kako su na prethodnim izborima glasali za Hilari Klinton ili Džozefa Bajdena, a da će sada glasati za Trampa, jer smatraju da se dogodila travestija pravosuđa i napad na američke vrednosti. Da li ljudi tako misle tek će se videti, jer do izbora je preostalo još nekoliko meseci.
„Ali, po početnim reakcijama čini mi se da će se velika većina Republikanaca do smrti boriti za Trampa – što je više kleveta i laži, Tramp nam je mili i draži i tako dalje, dok, recimo, ona margina koja ga je mrzela i od ranije, tipa Liz Čejni, Boltona i drugih, oni su bukvalno još veća margina i slizali su se sa demokratama otvoreno“, ocenjuje Malić.
SAD ne mogu da opstanu u sadašnjem obliku
Presuda Trampu govori da je američki politički sistem u velikoj krizi, smatra Malić.
„Ako nemate argumenata, hapsite opoziciju nije nešto što sam ikada očekivao da vidim u Americi – nisam nikada očekivao da Amerikanci to urade sami sebi. Što se kaže, sve velike imperije propadaju iznutra, nijedna nije osvojena spolja. I to je nažalost i ovaj put tačno, na američku žalost, a možda na sreću ljudi koje su Amerikanci decenijama maltretirali i šikanirali“, kaže on.
Do 2020. stvari su možda i mogle da se poprave tako što bi se ostalo unutar sistema, ma koliko on bio narušen; međutim, nakon takozvane „fortifikacije izbora“, kojom su se demokrate hvalile (odnosno nameštanja izbora kako bi osigurali pobedu), Malić nije ubeđen da se američka kriza može rešiti mirnim putem, čak ni da li Amerika može da opstane u sadašnjem obliku.
„Ta zemlja, za razliku od velike većine zemalja, nije etnonacionalna država, ona počiva na ustavu, principima i vrednostima koje su napisane. I kada ljudi prestanu da veruju u njih, šta preostaje od te države? Ništa. Sada je samo pitanje dokle će opstati, hoće li ovo zlostavljanje i zloupotreba tih principa naterati dovoljan broj ljudi da se zapitaju ko je ovde blesav“, objašnjava on i dodaje da nije siguran da li je gore da nezadovoljni građani nešto urade ili da se manipulacije dalje nastave.
Pogledajte i: