https://lat.sputnikportal.rs/20240526/poljacima-bi-bilo-bolje-da-pojacaju-granicu-sa-ukrajinom-rusija-1172540730.html
Poljacima bi bilo bolje da pojačaju granicu sa Ukrajinom
Poljacima bi bilo bolje da pojačaju granicu sa Ukrajinom
Sputnik Srbija
Najava da je Poljska spremna da poveća broj vojnika i i vojne tehnike na granicu sa Rusijom i Belorusijom služi kao paravan za sasvim druge planove –... 26.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-26T14:36+0200
2024-05-26T14:36+0200
2024-05-26T14:36+0200
svet
rusija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
poljska
ukrajina
migranti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112048/86/1120488638_0:161:3067:1886_1920x0_80_0_0_ffcf6ab618279c251c20a3287638f467.jpg
Poljski ministar za nacionalnu odbranu Vladislav Kosinjak-Kamiš objavio je da su Oružane snage Poljske spremne da povećaju broj vojnog osoblja na istočnoj granici zemlje, dok će policija i granična služba biti opremljeni još boljom opremom. On je takvu odluku objasnio nelegalnom migracijom.Osvrćući se na ranije najavljenu odluku premijera Donalnda Tuska o pripremi nacionalnog plana odbrane i odvraćanja pod nazivom „Štit Istoka“, Kosinjak-Kamiš je objasnio da će se u okviru ovog projekta na granici postaviti različite vrste fortifikacione opreme, ali ne samo to. Glavna stvar su nove tehnologije koje će se koristiti za utvrđenja. To neće biti samo fortifikacijske prepreke - armiranobetonske konstrukcije, tzv. ježevi ili ograde, nego će sve biti usmereno i na nadzor – na sisteme monitoringa, izviđanja i borbe sa dronovima. Svi ti savremeni sistemi biće locirani duž 400 kilometara poljske granice, posebno sa Belorusijom i Rusijom.U te svrhe , poljske vlasti kupuju od SAD i četiri izviđačka balona „barbara“, koja će biti raspoređena na granici sa Rusijom i Belorusijom. Vrednost ugovora je 960 miliona dolara, a ti izviđački baloni sposobni su da detektuju rakete, letelice, dronove i plovna sredstva u radijusu većem od 300 kilometara. Poljska će biti prva država u Evropi koja će dobiti takve izviđačke balone.Ono o čemu govori ministar Kosinjak-Kamiš je „prikrivanje izgradnje“, koja će se odvijati naporima vladinih prijateljskih kompanija, a u čijim džepovima će završiti poprilične svote novca, dodao je Borisjonok.„Koliko će granica biti prohodna za migrante posle ovoga - videćemo, ali prethodna ograda, koju je podigla vlada stranke ‘Pravo i pravda’, uopšte nije zaustavio protok migranata“, napominje ekspert.Rizična je granica sa Ukrajinom, a ne sa RusijomPrethodno je Tusk najavio da će Poljska uložiti 10 milijardi zlota (oko 2,34 milijarde evra) u bezbednost svoje istočne granice, uključujući odgovarajuća utvrđenja, što će ovu granicu učiniti „neprobojnom za potencijalnog neprijatelja“.Poljska predstavlja istočno krilo NATO i Evropske unije, a Tusk je istakao da ona nosi dodatnu odgovornost za evropsku bezbednost.Prema njegovim rečima, ovaj plan nacionalne odbrane i odvraćanja, nazvan „Štit Istoka“, biće štit koji Poljsku zaštititi od potencijalnih agresora sa istoka i uplašiti neprijatelja, na 400 kilometara granice sa Rusijom i Belorusijom.Međutim, Borisjonok smatra da će Poljska, najverovatnije, imati potrebu da ojača granicu, ali ne sa Rusijom i Belorusijom, već sa Ukrajinom.Borisjonok podvlači da je za poljske vlasti mnogo važnija granica sa Ukrajinom od granice sa Belorusijom i Rusijom, koja, kako ističe, ne zadaje mnogo nevolja Poljacima, već im „samo donose zadovoljstvo, jer će i sledeća vlada moći da koristi taj faktor za trošenje para iz budžeta na izgradnju određenih ograda“.On napominje da se Varšava zapravo boji novog nekontrolisanog ulaska Ukrajinaca u njihovu zemlju.„Mislim da su se toga uvek plašili, jer u Poljskoj već ima onoliko Ukrajinaca koliko Poljska može nekako da prihvati, a u ovom slučaju će vlasti pokušati da nekako kontrolišu ovu situaciju, jer se daljem povećanju broja ukrajinskih izbeglica u Poljskoj niko ne raduje“, zaključio je ekspert.Generalno, NATO gura infrastrukturu sve bliže ruskim granicama, pogoršavajući situaciju i izazivajući tenzije, dok Poljska, kao vazal Sjedinjenih Država, na talasu rusofobije pokušava da pojača dejstva protiv Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20240523/poljska-razmatra-mogucnost-primene-pvo-sistema-protiv-ruskih-raketa-1172522687.html
poljska
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, poljska, ukrajina, migranti
rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, poljska, ukrajina, migranti
Poljacima bi bilo bolje da pojačaju granicu sa Ukrajinom
Najava da je Poljska spremna da poveća broj vojnika i i vojne tehnike na granicu sa Rusijom i Belorusijom služi kao paravan za sasvim druge planove – finansijske, smatra ruski ekspert Jurij Borisjonok, dodajući istovremeno da bi Poljaci zbog realnih pretnji zapravo trebalo da ojačaju granicu sa Ukrajinom.
Poljski ministar za nacionalnu odbranu Vladislav Kosinjak-Kamiš objavio je da su Oružane snage Poljske spremne da povećaju broj vojnog osoblja na istočnoj granici zemlje, dok će policija i granična služba biti opremljeni još boljom opremom. On je takvu odluku objasnio nelegalnom migracijom.
Osvrćući se na ranije najavljenu odluku premijera Donalnda Tuska o pripremi nacionalnog plana odbrane i odvraćanja pod nazivom „Štit Istoka“, Kosinjak-Kamiš je objasnio da će se u okviru ovog projekta na granici postaviti različite vrste fortifikacione opreme, ali ne samo to. Glavna stvar su nove tehnologije koje će se koristiti za utvrđenja. To neće biti samo fortifikacijske prepreke - armiranobetonske konstrukcije, tzv. ježevi ili ograde, nego će sve biti usmereno i na nadzor – na sisteme monitoringa, izviđanja i borbe sa dronovima. Svi ti savremeni sistemi biće locirani duž 400 kilometara poljske granice, posebno sa Belorusijom i Rusijom.
U te svrhe , poljske vlasti
kupuju od SAD i četiri izviđačka balona „barbara“, koja će biti raspoređena na granici sa Rusijom i Belorusijom. Vrednost ugovora je 960 miliona dolara, a ti izviđački baloni sposobni su da detektuju
rakete, letelice, dronove i plovna sredstva u radijusu većem od 300 kilometara. Poljska će biti prva država u Evropi koja će dobiti takve izviđačke balone.
„Nova poljska vlada, koja je formirana posle izbora u jesen 2023. godine, ne opravdava nade svojih birača. Posle izbora, sadašnja koalicija, na čelu sa aktuelnim premijerom Donaldom Tuskom, obećala je da će uspostaviti red na beloruskoj i ruskoj granici, da neće ubijati migrante i da neće graditi utvrđenja. Međutim, kada su došli na vlast odlučili su da igraju istu igru, dobili su prilično ozbiljna sredstva i shodno tome rešili da izgrade na granicama još monumentalnije građevine, koje će koštati više od dve milijarde evra. Odnosno, korupciona komponenta je ovde vidljiva golim okom“, ističe Borisjonok.
Ono o čemu govori ministar Kosinjak-Kamiš je „prikrivanje izgradnje“, koja će se odvijati naporima vladinih prijateljskih kompanija, a u čijim džepovima će završiti poprilične svote novca, dodao je Borisjonok.
„Koliko će granica biti prohodna za migrante posle ovoga - videćemo, ali prethodna ograda, koju je podigla vlada stranke ‘Pravo i pravda’, uopšte nije zaustavio protok migranata“, napominje ekspert.
Rizična je granica sa Ukrajinom, a ne sa Rusijom
Prethodno je Tusk najavio da će Poljska uložiti 10 milijardi zlota (oko 2,34 milijarde evra) u bezbednost svoje istočne granice, uključujući odgovarajuća utvrđenja, što će ovu granicu učiniti „neprobojnom za potencijalnog neprijatelja“.
Poljska predstavlja istočno krilo NATO i Evropske unije, a Tusk je istakao da ona nosi dodatnu odgovornost za evropsku bezbednost.
Prema njegovim rečima, ovaj plan nacionalne odbrane i odvraćanja, nazvan „Štit Istoka“, biće štit koji Poljsku zaštititi od potencijalnih agresora sa istoka i uplašiti neprijatelja, na 400 kilometara granice sa Rusijom i Belorusijom.
Međutim, Borisjonok smatra da će Poljska, najverovatnije, imati potrebu da ojača granicu, ali ne sa Rusijom i Belorusijom, već sa Ukrajinom.
„Ako na frontu stvari i dalje budu loše išle po ukrajinsku vojsku, a sadašnja mobilizacija, koja je u Ukrajini započela 18. maja, poprimi još veći drakonski zaokrete, onda deo tih ljudi neće samo preplivati mađarsku granicu na reci Tisi, već će preći i poljsku granicu, jer ovi vojni obveznici žele da žive“, kaže ekspert.
Borisjonok podvlači da je za poljske vlasti mnogo važnija granica sa Ukrajinom od granice sa Belorusijom i Rusijom, koja, kako ističe, ne zadaje mnogo nevolja Poljacima, već im „samo donose zadovoljstvo, jer će i sledeća vlada moći da koristi taj faktor za trošenje para iz budžeta na izgradnju određenih ograda“.
On napominje da se Varšava zapravo boji novog nekontrolisanog ulaska Ukrajinaca u njihovu zemlju.
„Mislim da su se toga uvek plašili, jer u Poljskoj već ima onoliko Ukrajinaca koliko Poljska može nekako da prihvati, a u ovom slučaju će vlasti pokušati da nekako kontrolišu ovu situaciju, jer se daljem povećanju broja ukrajinskih izbeglica u Poljskoj niko ne raduje“, zaključio je ekspert.
Generalno, NATO gura infrastrukturu sve bliže ruskim granicama, pogoršavajući situaciju i izazivajući tenzije, dok Poljska, kao vazal Sjedinjenih Država, na talasu rusofobije pokušava da pojača dejstva protiv Rusije.
