Rusija uz Srbe, Ukrajina protiv, Grčka uzdržana - nož u leđa iz Crne Gore
18:59 23.05.2024 (Osveženo: 19:13 23.05.2024)
© Foto : screenshot
Pratite nas
Nacrt rezolucije o Srebrenici usvojen je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija sa 84 glasa „za“, 19 je bilo „protiv“, a „uzdržanih“ je bilo 68. Dakle, dokument je usvojen, a da nije imao većinu ni od država koje su učestvovale u glasanju.
Broj zemalja koje su glasale za rezoluciju izražen u procentima iznosi samo 43 odsto zemalja članica, dok je čak 57 odsto bilo protiv ili uzdržano.
Ko je glasao protiv rezolucije
Rusija
Kina
Antigva i Barbuda
Belorusija
Komori
Kuba
Demokratska Republika Kongo
Demokratska Narodna Republika Koreja
Dominika
Eritreja
Esvatini
Grenada
Mađarska
Mali Nauru
Nikaragva
Sao Tome i Principe
Srbija
Sirija
Kako su glasale zemlje Balkana i regiona
Među zemljama u regionu samo je Mađarska glasala protiv.
Uzdržana je bila Grčka.
„Za“ su glasale:
Austrija
Slovenija
Hrvatska
Bosna i Hercegovina
Crna Gora
Severna Makedonija
Albanija
Rumunija
Bugarska
Turska
Od zemalja Evropske unije još su bili uzdržani Kipar i Slovačka bila uzdržana, ostale su sve bile „za“.
Uzdržani
Među uzdržanima bili su, pored ostalih, Indija, Brazil, Argentina, Tajland, Maldivi, Sejšelska ostrva, Kazahstan, Uzbekistan, Nepal, Liban, Jermenija, Santa Lucija, Meksiko, Bahami, Etiopija, Kambodža, Peru, Vijetnam, Ujedinjeni Arapski Emirati itd…
Šta piše u usvojenoj rezoluciji o Srebrenici
U tekstu rezolucije se bez rezerve osuđuje svako poricanje, kako se navodi, genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogrešnog tumačenja i pojave genocida u budućnosti.
Bez rezerve se osuđuju i dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Ističe se važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče s pravdom.
U rezoluciji se pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde.
Istovremeno, u tekstu se zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godišnjice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog društva radi odgovarajućeg poštovanja.
Pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.
Kako se navodi, Generalna skupština je donela rezoluciju vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i pozivajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica proglašava bezbednom zonom, rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivanju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavljanju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
Dokument je donet uz podsećanje na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadrže presude za zločin genocida nad bosanskim Muslimanima počinjen u Srebrenici 1995, pre svega na presudu Žalbenog veća MKSJ od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 8. juna 2021. (Tužilac protiv Mladića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 20. marta 2019. (Tužilac protiv Karadžića), kao i presudu Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. kojom je presuđeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida.
U tekstu se navodi i snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina ili drugih kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i naglašava u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost.
„U tom cilju, potrebno je da temeljno istražuju i krivično gone, u skladu sa svojim relevantnim međunarodnim pravnim obavezama i svojim domaćim pravom, lica odgovorna za takva dela, kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje i kako bi se došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja, za koje je učešće žrtava i preživelih, kao i članova njihovih porodica“, navodi se u tekstu.
U tekstu rezolucije se pozdravlja napredak koji su međunarodni sudovi postigli poslednjih godina u borbi protiv nekažnjivosti i u obezbeđivanju odgovornosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge teške zločine putem međunarodnog pravosudnog sistema, prepoznajući u tom pogledu poseban doprinos MKSJ i naglašavajući važnost da međunarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveljom, i od slučaja do slučaja da dalje obezbedi odgovaranje za genocid i sprečavanje genocida.
Ponavlja se da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini.
Takođe, dokument se usvaja uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu i napominjući važnost redovnih brifinga o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mržnje i podsticanju ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu.
Navodi se i da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja kao i za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje prepoznajući da je snažna regionalna saradnja između nacionalnih tužilaštava od suštinskog značaja za negovanje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu.
Navodi se i nepokolebljiva predanost održavanju stabilnosti i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini i ističe da će 2025. godine biti obeležena 30. godišnjica genocida u Srebrenici u kojem je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade ljudi je raseljeno, a porodice i zajednice razorene, preneo je Tanjug.
Pogledajte i:
