Dublje značenje: Šta je Vučić u stvari poručio na – ruskom jeziku /video/
20:14 16.05.2024 (Osveženo: 20:18 16.05.2024)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Daleko važnije od onoga šta je predsednik Srbije pričao u Ruskom domu jeste činjenica da je to govorio na ruskom jeziku i u ruskoj ustanovi kulture. U trenutku kada se postojeći svetski poredak preispituje, kada pucaju savezništva i menjaju se strane, sam boravak u bilo kakvoj ruskoj instituciji smatra se, u najmanju ruku, kontroverznim.
Ovako publicista Dragoslav Bokan u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ komentariše posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Ruskom domu u Beogradu, gde je održao govor na temu revizije istorijskih činjenica i otpora slobodarskih naroda.
On ne može da kaže ništa što bi bilo preterano ekskluzivno ili novo, ali pristankom da se obrati na ruskom jeziku, uz ruskog ambasadora i na mestu koje mnogi danas izbegavaju, može da pokaže svoj stav prema Rusiji. To je izuzetno značajno, budući da se sve dešava neposredno nakon ovog čudnog dolaska Jelene Zelenski i ministra spoljnih poslova Kijeva u Beograd, rekao je Bokan u razgovoru sa Natašom Milosavljević u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
Sve to, kaže on, ima dublje značenje i tim „drugim tasom“, odnosno uravnoteženošću u spoljnoj politici, Vučić šalje uputstvo ljudima da ne brinu, odnosno da ne pomisle slučajno da se spoljnopolitička pozicija Srbije, iz bilo kog razloga, menja.
I njegovo prisustvo u Ruskom domu, kao i prisustvo ruskog ambasadora kraj njega, svedoče o tome da ne treba brinuti i da tu postoje neke nama nepoznate strateške stvari, o kojima je nekad bolje preciznije i dalje ne pričati. Prava diplomatija je ipak u dubini vode, nikada nije na površini, niti na vrhu ledenog brega.
Vučićev odnos prema Rusiji je jasan ko dan, smatra Bokan, i to što se trudi da govori na ruskom jeziku tumači kao rezultat njegovog poštovanja prema ruskom narodu, a ne toga što je on to negde „slučajno savladao“. Uravnotežen odnos predsednika Srbije, objašnjava naš sagovornik, uvek naginje ka Rusiji, neuporedivo više nego ka bilo kome drugom.
Tribina na temu "Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda" u Ruskom domu
© Sputnik / Lola Đorđević
Revizija i sloboda
Vučić je na ruskom poručio da narod koji ne poznaje svoju prošlost, ne može razumeti ni svoju sadašnjost, a da pripadnici srpskog naroda nikada nisu i nikada neće ćutati na negiranje ili umanjivanje posledica Holokausta. Zajednička stradalnička sudbinu srpskog, romskog i jevrejskog naroda nas, kaže on, na to nas obavezuje.
Najvažnija rečenica iz mog tumačenja, pošto mnoge stvari koje je on tamo rekao predstavljaju osnovu naše spoljnopolitičke agende i nisu ništa novo, jeste deo govora o značaju Dana pobede i važnosti da o njemu uče buduće generacije. Ostalo što je govorio je samo potvrda svega onoga za šta ćemo se boriti i u Njujorku i u Strazburu, šta zastupamo u Republici Srpskoj, o čemu govorimo kada je reč o Srbima u Crnoj Gori i građanima Crne Gore, šta sačinjava samu osnovu Otvorenog Balkana i zašto on nije protiv interesa našeg naroda, kako se u pozitivnom smislu koriste nacionalne manjine u zajedničkoj borbi za odbranu Srbije…
Još jedna stvar koju Bokan ističe kao značajnu je i ta što se jasno videlo da je predsednik Srbije preuzeo od predsednika Rusije model vođenja države sa više narodnosti ili naroda u sebi. Taj model, koji potiče iz vremena neposredno nakon Jeljcinovog odlaska, zamenjuje etnički, skoro šovinistički, ekskluzivni ruski nacionalizam sa narodnosnim metodom odbrane države. To je, kaže naš sagovornik, dovelo do prekida Čečenskog rata, dobrim odnosima sa svim mogućim narodima i sa islamskim starešinama…
Tribina na temu "Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda" u Ruskom domu
© Sputnik / Lola Đorđević
Predsednik Putin je dao fenomenalnu lekciju predsedniku Vučiću. Sa Mađarima i mađarskom manjinom se dugo godina radilo štetno i rušilački. Neprestano se govorilo o odvajanju Vojvodine, a ne samo Kosova. Odjednom je to nestalo kao tema, a Vučić je sa Orbanom uspostavio odnose koji su gotovo pa bratski. Sada se to dešava i sa Bošnjacima, odnosno Strankom pravde i pomirenja sina Muamera Zukorlića i posebno sa državnim sekretarom Rejhanom Kurtovićem. Kada se Bošnjaci pojave na međunarodnim skupovima i počnu da govore o tome da Srbija nije šovinistička, da nije nepravedna, da ne zapostavlja druge narode, a nastupaju svojim imenom, prezimenom i nacionalnom pripadnošću pod kojim brane Srbiju, to i te kako znači.
Zajednički put
Vučić je u svom govoru naglasio da će on svoju decu učiti, kao što ih je već učio, značaju Dana pobede na fašizmom, nepravdom i zlom, koji će uvek biti 9. maja slavljen u Srbiji. S tim u vezi, tajna kvaliteta srpskih bratskih odnosa sa Rusijom, pa čak i sa Kinom ili Mađarskom, kaže Bokan, jeste upravo u zajedničkim globalističkim neprijateljima koji žele svoj „auto-put“ takozvanih ljudskih prava da sagrade preko istinskih nacionalnih, verskih, pravdoljubivih i istorijskih prava.
Mi ne damo da se taj globalistički „auto-put“ stavi preko onih staza kojima mi hodamo vekovima. Možda one nisu tako brze ili savršeno napravljene, kao taj njihov globalistički auto-put koji grade nevladine organizacije kao agenti stranog uticaja, ali se mi tome suprotstavljamo. To je ono što automatski spaja sve zemlje BRIKS-a, globalnog Juga, zemlje koje se suprotstavljaju naređenjima. Ta ideja naređenje-izvršenje i čitanje iz koverti poruka koje su dobili iz nekog stranog centra, a protiv interesa naroda kojeg tobože zastupaju, e to je nešto čemu se direktno i suštinski suprotstavljaju i Putin i Vučić i Orban i Si Điping, kao i svi oni koji polako idu tom stazom.
Bokanova pretpostavka i teza jeste da će Srbija, poput nekadašnje Švajcarske, biti mesto na kome će neka nova Jalta biti održana i gde će biti povučene one linije koje će se posle izučavati i od kojih će zavisiti sudbina sveta.
