https://lat.sputnikportal.rs/20240514/vec-se-vidi-zapad-doziveo-poraz--ne-moze-do-kraja-da-istera-antisrpski-plan-sa-srebrenicom-video-1172170495.html
Već se vidi: Zapad doživeo poraz – ne može do kraja da istera antisrpski plan sa Srebrenicom /video/
Već se vidi: Zapad doživeo poraz – ne može do kraja da istera antisrpski plan sa Srebrenicom /video/
Sputnik Srbija
Samo odlaganje glasanja o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN poraz je za pokretače, a ako ona ne dobije većinu po svim demokratskim merilima ne bi... 14.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-14T21:25+0200
2024-05-14T21:25+0200
2024-05-14T22:07+0200
srbija
srbija – politika
analize i mišljenja
svet sa sputnjikom
svet
svet
svet – politika
region
region – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/308/27/3082761_0:285:2418:1645_1920x0_80_0_0_bbd2f0dc03d829bff0f61ffef8094158.jpg
Već se sada vidi da oni koji stoje iza rezolucije o Srebrenici imaju problem što se tiče broja glasova koje su planirali da dobiju, kaže u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije.Zapadu preti drugi poraz oko Srebrenice, prvi zadala RusijaOn ističe da su inicijatori rezolucije najverovatnije računali da na glasanju u GS UN dobiju više od polovine glasova 193 članice UN.„Pretpostavljam da nemaju ni blizu tog broja i da su odložili glasanje da bi izvršili dodatni pritisak na zemlje koje su odustale od glasanja ili koje nisu od starta pristale od na to. Imaće problem i ne verujem da će uspeti da prebace polovinu. Ta stvar se njima obija o glavu i vrlo je moguće da će doživeti po drugi put poraz po tom pitanju“, smatra Lukić.On podseća da je slična rezolucija već jednom propala u Savetu bezbednosti UN 2015.godine kad je Rusija uložila veto.Za profesora Filozofskog fakulteta dr Čedomira Antića neobične su dve stvari – što se u celoj priči oko rezolucije o Srebrenici ne čuju mnogo Sjedinjene Države - dali su slobodu Nemačkoj, „zemlji koja može da se pravi da ne zna ko joj je srušio Severni tok ili ko joj je prisluškivao kancelarku - a sad im ne ide dobro“.I naša vlast je razvila veoma uspešnu diplomatsku aktivnost, napominje Antić i dodaje da je pritom promena pravila glasanja u GS UN loša poruka, posebno kad dođe iz Nemačke.„Hteli su da prikažu da su samo tamo neki ekstremisti u Srbiji protiv, a pokazalo se da nije tako, da su tu i Rusija i Kina što je još važnije“, opisuje situaciju Antić koji je mišljenja da postoji element neizvesnosti oko glasanja o rezoluciji ali da će Zapad pokušati to nekako da završi jer bi za njega bila blamaža da rezoluciju sasvim povuče.Kontroverze oko SrebreniceLukić ukazuje na kontroverze oko slučaja Srebrenica jer je, kako kaže, Zapad odlučio da se samo taj slučaj odredi kao genocid.To je izgleda odlučeno post festum zato što je posle tog događaja bio Dejtonski sporazum. Kad se pregovaralo u Dejtonu nije se pominjao nikakav genocid. Izgleda da je to kasnije smišljeno“, smatra naš sagovornik.On ističe da je nekorektno da se taj slučaj posmatra izolovano kad se zna da su mu prethodili zločini u okolnim srpskim mestima kojima je rukovodio Naser Orić, kasnije oslobođen svih optužbi.Šta se od Srba očekuje…Antić se slaže da su teze predlagača rezolucije apsurdne.„Od nas se izgleda očekuje da osudimo ljude koji pripadaju porodici sudije kome je Naser Orić izvadio oči, a to traže oni čije su dede plaćale da uđu u SS, čije su dede bili oficiri do samog kraja Vermahta. Ono što je problem kod Nemačke jeste što je ona igračka u tuđim rukama, američki eksponent, pa im ponekad daju da se poigraju ovde, kao zatvorenik na slobodnom vikendu - nitu su sila, nit su slobodni ali eto na Balkanu mogu da urade nešto što ne mogu drugde“, primećuje s gorčinom profesor.Na pitanje, kakve bi bile posledice eventualnog usvajanja rezolucije, Lukić ocenjuje da je veliko pitanje da li bi to bio početak kraja BiH ili Republike Srpske, ali da je jedno izvesno - rezolucija će samo poslužiti za dalji pritisak na Srbe u i u RS, i u Crnoj Gori, i u Srbiji i to pre svega zbog toga što Srbija vodi poliktiku kakvu vodu – nije uvela sankcije Rusiji, drži se poštovanja Dejtona, a to je sve ono što ne odgovara Zapadu.Lukić zaključuje da na Zapadu smatraju da razbijanje Jugoslavije nije završeno, nije se ostvarilo kako su oni zamislili niti je srpsko pitanje rešeno kako su oni hteli.„Ova rezolucija služi tome – kao vrsta pritiska da se ostvari ono što su oni zamislili: Republiku Srpsku treba ukinuti ili svesti na nerepubliku, Srbiju umiriti na način kako je umirena Crna Gora, da odustane od saradnje s Rusijom i Kinom i odrekne se politike kakvu sada vodi a onda bi se stvari ublažile.“Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom, svet, svet – politika, region, region – politika
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom, svet, svet – politika, region, region – politika
Već se vidi: Zapad doživeo poraz – ne može do kraja da istera antisrpski plan sa Srebrenicom /video/
21:25 14.05.2024 (Osveženo: 22:07 14.05.2024) Samo odlaganje glasanja o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN poraz je za pokretače, a ako ona ne dobije većinu po svim demokratskim merilima ne bi imala nikakav značaj i predstavljala bi izraz slabosti SAD da za nešto do čega im je stalo ne mogu da dobiju natpolovičnu podršku članica UN, ocena je sagovornika Sputnjika.
Već se sada vidi da oni koji stoje iza rezolucije o Srebrenici imaju problem što se tiče broja glasova koje su planirali da dobiju, kaže u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije.
Zapadu preti drugi poraz oko Srebrenice, prvi zadala Rusija
On ističe da su inicijatori rezolucije najverovatnije računali da na glasanju u GS UN dobiju više od polovine glasova 193 članice UN.
„Pretpostavljam da nemaju ni blizu tog broja i da su odložili glasanje da bi izvršili dodatni pritisak na zemlje koje su odustale od glasanja ili koje nisu od starta pristale od na to. Imaće problem i ne verujem da će uspeti da prebace polovinu. Ta stvar se njima obija o glavu i vrlo je moguće da će doživeti po drugi put poraz po tom pitanju“, smatra Lukić.
On podseća da je slična rezolucija već jednom propala u Savetu bezbednosti UN 2015.godine kad je Rusija uložila veto.
„Zahvaljujući Rusiji smo sačuvani. A rezolucija u Savetu bezbednosti bi bila obavezujuća i mogla bi da napravi srpskom narodu mnogo veću štetu nego ova rezolucija koja je neobavezujuća“, dodaje Lukić.
Za profesora Filozofskog fakulteta dr Čedomira Antića neobične su dve stvari – što se u celoj priči oko rezolucije o Srebrenici ne čuju mnogo Sjedinjene Države - dali su slobodu Nemačkoj, „zemlji koja može da se pravi da ne zna ko joj je srušio Severni tok ili ko joj je prisluškivao kancelarku - a sad im ne ide dobro“.
I naša vlast je razvila veoma uspešnu diplomatsku aktivnost, napominje Antić i dodaje da je pritom promena pravila glasanja u GS UN loša poruka, posebno kad dođe iz Nemačke.
„Hteli su da prikažu da su samo tamo neki ekstremisti u Srbiji protiv, a pokazalo se da nije tako, da su tu i Rusija i Kina što je još važnije“, opisuje situaciju Antić koji je mišljenja da postoji element neizvesnosti oko glasanja o rezoluciji ali da će Zapad pokušati to nekako da završi jer bi za njega bila blamaža da rezoluciju sasvim povuče.
Kontroverze oko Srebrenice
Lukić ukazuje na kontroverze oko slučaja Srebrenica jer je, kako kaže, Zapad odlučio da se samo taj slučaj odredi kao genocid.
To je izgleda odlučeno post festum zato što je posle tog događaja bio Dejtonski sporazum. Kad se pregovaralo u Dejtonu nije se pominjao nikakav genocid. Izgleda da je to kasnije smišljeno“, smatra naš sagovornik.
On ističe da je nekorektno da se taj slučaj posmatra izolovano kad se zna da su mu prethodili zločini u okolnim srpskim mestima kojima je rukovodio Naser Orić, kasnije oslobođen svih optužbi.
„Orić za međunarodnu zajednicu nije ni za šta kriv, a stradalo je 2-3 hiljade Srba i to na najmonstruozniji način, i žena i dece. Bilo je strašnih zločina koji su prethodili tome što se desilo u Srebrenici. Međutim, kad govorimo o broju žrtava čak i da je bilo tih 8000 stradalih o Srebrenici ne može se govoriti o genocidu jer za genocid nije ključna stvar broj žrtava nego genocidna namera. I ako se uzme u obzir definicija genocida lako je uvideti da tu konkretno nije bilo genocida. To kažu i vrhunski svetski stručnjaci u toj oblasti koji proučavaju genocid, oni negiraju da je to bio genocid ali se to ne uzima u obzir zato što je tu u pitanju politička agenda“, objašnjava Lukić.
Antić se slaže da su teze predlagača rezolucije apsurdne.
„Od nas se izgleda očekuje da osudimo ljude koji pripadaju porodici sudije kome je Naser Orić izvadio oči, a to traže oni čije su dede plaćale da uđu u SS, čije su dede bili oficiri do samog kraja Vermahta. Ono što je problem kod Nemačke jeste što je ona igračka u tuđim rukama, američki eksponent, pa im ponekad daju da se poigraju ovde, kao zatvorenik na slobodnom vikendu - nitu su sila, nit su slobodni ali eto na Balkanu mogu da urade nešto što ne mogu drugde“, primećuje s gorčinom profesor.
Na pitanje, kakve bi bile posledice eventualnog usvajanja rezolucije, Lukić ocenjuje da je veliko pitanje da li bi to bio početak kraja BiH ili Republike Srpske, ali da je jedno izvesno - rezolucija će samo poslužiti za dalji pritisak na Srbe u i u RS, i u Crnoj Gori, i u Srbiji i to pre svega zbog toga što Srbija vodi poliktiku kakvu vodu – nije uvela sankcije Rusiji, drži se poštovanja Dejtona, a to je sve ono što ne odgovara Zapadu.
Lukić zaključuje da na Zapadu smatraju da razbijanje Jugoslavije nije završeno, nije se ostvarilo kako su oni zamislili niti je srpsko pitanje rešeno kako su oni hteli.
„Ova rezolucija služi tome – kao vrsta pritiska da se ostvari ono što su oni zamislili: Republiku Srpsku treba ukinuti ili svesti na nerepubliku, Srbiju umiriti na način kako je umirena Crna Gora, da odustane od saradnje s Rusijom i Kinom i odrekne se politike kakvu sada vodi a onda bi se stvari ublažile.“
