https://lat.sputnikportal.rs/20240506/otkrivamo-sta-je-prava-farmaceutska-mafija-i-zasto-je-opasnija-od-trgovaca-heroinom-1171687247.html
Otkrivamo šta je prava farmaceutska mafija i zašto je opasnija od trgovaca heroinom
Otkrivamo šta je prava farmaceutska mafija i zašto je opasnija od trgovaca heroinom
Sputnik Srbija
Otkrivamo šta je prava farmaceutska mafija i zašto je opasnija od trgovaca heroinom
2024-05-06T16:57+0200
2024-05-06T16:57+0200
2024-05-06T16:57+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
svet
farmaceutska mafija
analize i mišljenja
pavle zelić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/08/06/1123155604_0:168:3045:1881_1920x0_80_0_0_b88cdc8985e7b1a1029a8b81e471b376.jpg
Prava farmaceutska mafija je ista ona koju dobro poznajemo iz serijala filmova „Kum“ i svih naslednika iz te tradicije takvih porodica koje su se poslednjih godina preorijentisale na farmaceutski zločin, kaže Zelić za Sputnjik.Preorijentacija mafije: Sa heroina na lažne lekoveProfesor Roni Berkovic iz Izraela koji je prvi definisao taj termin, pod farmaceutskim zločinom podrazumeva različite vrste zloupotrebe lekova na vrlo kreativne načine kojima se bave organizovane kriminalne grupe, objašnjava Zelić.Reč je o široko poznatim mafijaškim porodicama iz Italije, Meksika i Dalekog istoka koje su se do sada bavile trgovinom oružjem, narkoticima i ljudima, a sve se češće se preorijentišu na falsifikovanje i promet lekova koji za posledicu ima izuzetno ozbiljne efekte na javno zdravlje, dodaje Zelić.Veći profit i više mrtvihU poslednjih petnaestak godina ova ilegalna industrija je jako napredovala jer su falsifikatori iz kućnih uslova prešli na industrijski nivo, a potražnja za falsifikovanim lekovima je ogromna jer se različiti proizvodi ne mogu često nabaviti legalnim putem.Pravi lekovi često znaju da koštaju nekoliko hiljada evra, dok lažni ne koštaju gotovo ništa i zato je margina ogromna, a zarada je nekoliko stotina procenata veća u odnosu na ono što je investicija mafijaša.„Sa 75 milijardi godišnjeg prometa pre nekih petnaestak godina danas je to doseglo, prema najnovijim podacima iz decembra 2023. koje je objavila SZO – 431 milijardu. To je procena ilegalnog tržišta lekova na globalnom nivou, a smatra se da je ta cifra čak i veća. Deset odsto prometa svih lekova na svetu otpada na lažne lekove. U nekim zemljama taj procenat je značajno veći, u subsaharskoj Africi, centralnoj Americi i jugoistočnoj Aziji. U zemljama koje imaju razvijenije sisteme kontrole i distribucije, kao što je naša, taj procenat je oko jedan. Ali ako znamo da je promet lekova u Srbiji skoro dve milijarde, prema podacima Agencije za lekove, jedan procenat je veoma mnogo.“Deluje paradoksalno, ali ne samo što je veći profit od trgovine lažnim lekovima nego klasičnim drogama, već je veći i broj žrtava i to je najstrašnija statistika. U SAD je 2022. godine bilo više od 100.000 predoziranja a većina tog dramatičnog porasta broja predoziranja nije bila vezana ni za heroin, ni za kokain ni, za amfitamine već za falsifikovane lekove.Kako radi napuljska mafija – GamoraZelić ističe da je opasna pretpostavka da ukoliko u lažnim lekovima nema ničega toksičnog i opasnog da onda to nije ništa strašno, jer ako je reč o lekovima koji bi trebalo da spasu život, tu dolazimo do dve kategorije rizika odnosno negativnih efekata lažnih lekova.Izostanak efekta, odnosno činjenica da je to placebo može da vas ubije jer očekujete da će vam spasiti život, dodaje Zelić.Kao primer navodi karakterističan slučaj iz 2014/2015. godine kad je napuljska mafija Gamora koristila pakovanja potrošenih lekova za karcinom dojke koje su punili vodom i ponovo puštali u legalni lanac snabdevanja, pomoću saučesnika iz veleprodaje koji su ih plasirali u bolnice u Nemačkoj, skandinavskim zemljama, Velikoj Britaniji...Neke medicinske sestre primetile su da pacijentkinje koje su bile na hemoterapiji nisu dobro reagovale, nije bilo neželjenih reakcija, a dešavalo se da ponovo dobiju kancer jer ta terapija prosto nije delovala. A bilo je i smrtnih slučajeva.„Lekovi“ punjeni mišomoromDruga kategorija su lekovi koji u sebi imaju razne toksične materije, teške metale, mišomor, vosak za podove, prah od cigle, boju za puteve, šta god je falisifikatoru bilo pri ruci da bi imitirao oblik i konzistenciju originalne tablete, objašnjava Zelić.Bogati kupuju „vijagru“, siromašni lekove protiv malarijePotražnja tržišta je ono što falsifikatori pažljivo prate, znaju šta tržištu treba i onda zadovoljavaju tu potrebu. U razvijenim zemljama falisifikuju se lekovi za potenciju, erektivnu disfunkciju. I dalje su vrlo popularni zato što se muškarci koji posežu za njima stide da ih kupe u apoteci i onda biraju anonimnost društvenih mreža i portala.Drugi problem je sa lekovima za mršavljenje vrlo popularnim u poslednje vreme od kojih je najpoznatiji preparat „semaglutid“ , inače lek za terapiju dijabetesa koji je postao svetski hit.Zelić upozorava da je važno stalno podsećati građane da ne nabavljaju lekove van legalnog lanca, odnosno apoteka, jer sve što se prodaje preko interneta je veliki rizik za zdravlje. A u Srbiji promet lekova preko interneta nije ni dozvoljen.
https://lat.sputnikportal.rs/20240430/astra-zeneka-priznala-da-njena-vakcina-moze-da-izazove-fatalne-nuspojave-1171637819.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
farmaceutska mafija, mafija, lažni lekovi, heroin, zdravlje, farmaceutska mafija, mafija, lažni lekovi, heroin, zdravlje
farmaceutska mafija, mafija, lažni lekovi, heroin, zdravlje, farmaceutska mafija, mafija, lažni lekovi, heroin, zdravlje
Otkrivamo šta je prava farmaceutska mafija i zašto je opasnija od trgovaca heroinom
Prava farmaceutska mafija bavi se prodajom lažnih lekova i ostavaruje znatno veće profite od trgovaca heroinom. Reč je o najbrže rastućoj kriminalnoj industriji, otkriva farmaceut Pavle Zelić, menadžer za međunarodnu saradnju u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Prava farmaceutska mafija je ista ona koju dobro poznajemo iz serijala filmova „Kum“ i svih naslednika iz te tradicije takvih porodica koje su se poslednjih godina preorijentisale na farmaceutski zločin, kaže Zelić za Sputnjik.
Preorijentacija mafije: Sa heroina na lažne lekove
Profesor Roni Berkovic iz Izraela koji je prvi definisao taj termin, pod farmaceutskim zločinom podrazumeva različite vrste zloupotrebe lekova na vrlo kreativne načine kojima se bave organizovane kriminalne grupe, objašnjava Zelić.
Reč je o široko poznatim mafijaškim porodicama iz Italije, Meksika i Dalekog istoka koje su se do sada bavile trgovinom oružjem, narkoticima i ljudima, a sve se češće se preorijentišu na falsifikovanje i promet lekova koji za posledicu ima izuzetno ozbiljne efekte na javno zdravlje, dodaje Zelić.
„Postoji veliki broj smrtnih slučajeva ili ugrožavanja zdravlja na različite načine tako da je ta kriminalna delatnost farmaceutskog zločina koju sprovodi farmaceutska mafija, odnosno mafija sa delovanjem u farmaceutskoj sferi, nešto nepoznato a evo mi se već niz godina time bavimo kako u Srbiji, tako i na međunarodnom planu. Različite organizacije od Svetske zdravstvene preko Interpola, agencije koju predstavljam, Ministarstva zdravlja i drugih tela su posvećeni borbi protiv farmaceutske mafije i osvešćivanju javnosti kako bismo bili spremni da ne podlegnemo izazovima i padnemo u njihove ralje, jer se vrlo lako dolazi do tih proizvoda, naročito preko društvenih mreža.“
Veći profit i više mrtvih
U poslednjih petnaestak godina ova ilegalna industrija je jako napredovala jer su falsifikatori iz kućnih uslova prešli na industrijski nivo, a potražnja za falsifikovanim lekovima je ogromna jer se različiti proizvodi ne mogu često nabaviti legalnim putem.
Pravi lekovi često znaju da koštaju nekoliko hiljada evra, dok lažni ne koštaju gotovo ništa i zato je margina ogromna, a zarada je nekoliko stotina procenata veća u odnosu na ono što je investicija mafijaša.
„Sa 75 milijardi godišnjeg prometa pre nekih petnaestak godina danas je to doseglo, prema najnovijim podacima iz decembra 2023. koje je objavila SZO – 431 milijardu. To je procena ilegalnog tržišta lekova na globalnom nivou, a smatra se da je ta cifra čak i veća. Deset odsto prometa svih lekova na svetu otpada na lažne lekove. U nekim zemljama taj procenat je značajno veći, u subsaharskoj Africi, centralnoj Americi i jugoistočnoj Aziji. U zemljama koje imaju razvijenije sisteme kontrole i distribucije, kao što je naša, taj procenat je oko jedan. Ali ako znamo da je promet lekova u Srbiji skoro dve milijarde, prema podacima Agencije za lekove, jedan procenat je veoma mnogo.“
Deluje paradoksalno, ali ne samo što je veći profit od trgovine lažnim lekovima nego klasičnim drogama, već je veći i broj žrtava i to je najstrašnija statistika. U SAD je 2022. godine bilo više od 100.000 predoziranja a većina tog dramatičnog porasta broja predoziranja nije bila vezana ni za heroin, ni za kokain ni, za amfitamine već za falsifikovane lekove.
„Tako da je šverc heroina u odnosu na trgovinu lažnim lekovima – smešan.“
Kako radi napuljska mafija – Gamora
Zelić ističe da je opasna pretpostavka da ukoliko u lažnim lekovima nema ničega toksičnog i opasnog da onda to nije ništa strašno, jer ako je reč o lekovima koji bi trebalo da spasu život, tu dolazimo do dve kategorije rizika odnosno negativnih efekata lažnih lekova.
Izostanak efekta, odnosno činjenica da je to placebo može da vas ubije jer očekujete da će vam spasiti život, dodaje Zelić.
Kao primer navodi karakterističan slučaj iz 2014/2015. godine kad je napuljska mafija Gamora koristila pakovanja potrošenih lekova za karcinom dojke koje su punili vodom i ponovo puštali u legalni lanac snabdevanja, pomoću saučesnika iz veleprodaje koji su ih plasirali u bolnice u Nemačkoj, skandinavskim zemljama, Velikoj Britaniji...
Neke medicinske sestre primetile su da pacijentkinje koje su bile na hemoterapiji nisu dobro reagovale, nije bilo neželjenih reakcija, a dešavalo se da ponovo dobiju kancer jer ta terapija prosto nije delovala. A bilo je i smrtnih slučajeva.
„Primetile su da je gumeni čep na bočici već bušen i da je onda nevešto zalepljen da bi se zamaskirala istrošena bočica. Tu se počela raspetljavati situacija i shvatilo se da se bolnički otpad koji bi trebalo da se uništi nije uništavao zato što su imali saučesnike u bolnicama. Mafijaši su dolazili do originalnog pakovanja leka kog je malo teže falsifikovati. Stavljali su vodu u bočice, vraćali ga u legalni lanac snabdevanja i prodavali za skupe pare. Investicija je bila bukvalno nula jer su koristili otpad, a zarada maksimalna.“
„Lekovi“ punjeni mišomorom
Druga kategorija su lekovi koji u sebi imaju razne toksične materije, teške metale, mišomor, vosak za podove, prah od cigle, boju za puteve, šta god je falisifikatoru bilo pri ruci da bi imitirao oblik i konzistenciju originalne tablete, objašnjava Zelić.
„Često se tu nađu i mikrobiološka onečišćenja raznih vrsta, bakterije, virusi, njima to ispada po podu i ko zna gde se sve to proizvodi i sve to može da izazove posledice po bubrege, jetru pre svega i naravno, da ima i toksične efekte. Tako da ili je sama tableta sporna zato što u sebi sadrži neke materije koje ne bi trebalo i potencijalno su rizik za zdravlje, ili je sam izostanak dejstva ta neželjena reakcija koja može da izazove čak i smrt ako se očekuje da taj lek spasi život.“
Bogati kupuju „vijagru“, siromašni lekove protiv malarije
Potražnja tržišta je ono što falsifikatori pažljivo prate, znaju šta tržištu treba i onda zadovoljavaju tu potrebu. U razvijenim zemljama falisifikuju se lekovi za potenciju, erektivnu disfunkciju. I dalje su vrlo popularni zato što se muškarci koji posežu za njima stide da ih kupe u apoteci i onda biraju anonimnost društvenih mreža i portala.
Drugi problem je sa lekovima za mršavljenje vrlo popularnim u poslednje vreme od kojih je najpoznatiji preparat „semaglutid“ , inače lek za terapiju dijabetesa koji je postao svetski hit.
„Ti proizvodi tzv. 'lajf stajl' koji su za životni stil nisu nam esencijalni da preživimo zbog njih ili izlečimo neku bolest, češći su u razvijenim, bogatijim zemljama, pa i u Srbiji. A lekovi za drugačije terapije kao što su HIV ili malarija češće se falsifikuju u afričkim zemljama. Dešava se da čak i u nekim humanitarnim pošiljkama dolaze falsifikovani lekovi koji odnose veliki broj života, koji se sada meri stotinama hiljada žrtava godišnje.“
Zelić upozorava da je važno stalno podsećati građane da ne nabavljaju lekove van legalnog lanca, odnosno apoteka, jer sve što se prodaje preko interneta je veliki rizik za zdravlje. A u Srbiji promet lekova preko interneta nije ni dozvoljen.
