https://lat.sputnikportal.rs/20240505/zasto-albanci-sa-juga-srbije-gde-su-vecina-zele-da-budu-manjina-na-lokalnim-izborima-1171801511.html
Zašto Albanci sa juga Srbije, gde su većina, žele da budu manjina na lokalnim izborima
Zašto Albanci sa juga Srbije, gde su većina, žele da budu manjina na lokalnim izborima
Sputnik Srbija
Albanci u Bujanovcu traže da njihove izborne liste budu proglašene za manjinske, iako su većina u opštini Bujanovac, pa nikome nije jasno šta žele time da... 05.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-05T20:15+0200
2024-05-05T20:15+0200
2024-05-05T20:15+0200
srbija
srbija
srbija – politika
lokalni izbori
jug srbije
albanci
stranke
cenzura
manjine
zahtev
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111835/68/1118356802_388:209:2391:1336_1920x0_80_0_0_2b027159e70609107cb539e6f93d2675.jpg
Sve albanske partije koje su do sada podnele liste za izbore u opštini Bujanovac tražile su status manjinske liste, što nije u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.Zašto Albanci sa juga Srbije hoće da budu tretirani kao manjina iako su većina u tom delu je pitanje koji nije jasno ni Nenadu Mitroviću, predsednik odbora SNS iz Bujanovca.Albanci nisu manjina u BujanovcuMitrović za Sputnjik kaže da ne vidi čime su Albanci motivisani da bi tako nešto zahtevali.Po njegovom mišljenju, iza ovoga zahteva može da samo stoji neka vrsta marketinga koji oni žele da dobiju od nekoga.Mitrović kaže da po poslednjem popisu samo u opštini u Bujanovac, Albanci čine 62 odsto stanovništva, što znači da nikako ne mogu da budu manjina.Zakon je po tom pitanju jasanOpštinska izborna komisija (OIK) je odbila za sada ove zahteve jer su u suprotnosti sa zakonom, pišu „Bujanovačke“, a zahtev su ispostavile Demokratska partija Nagipa Arifija, Pokret za demokratski progres Šćiprima Muslijua i koalicija Front za promene – Driton Redžepi. Oni još imaju pravo žalbe.Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje i aktuelni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, kaže za Sputnjik da nije upoznat sa ovim zahtevom svojih kolega.„Mi još nismo predali listu, još smo u procesu rada i ne znamo ništa o ovome. Mi ćemo na izbore izaći, samo to je ono što je za sada sigurno, a da li ćemo izaći kao manjinska lista to ćemo još da razmotrimo,“ reko je Kamberi.(Ne)upućeni u temuNagip Arifi nas je kratko SMS porukom obavestio da je na terenu u kampanji, i da ćemo se čuti nekom drugom prilikom čime nas je ostavio bez odgovora o ovoj temi iako mu je u poruci predočeno o čemu se radi.Položaj liste nacionalne manjine dobila je lista SPP – Da smo svi jednaki, Romi kažite Da – Adem Salihi. OIK je utvrdila da ova lista ispunjava sve zakonske uslove za status manjinske, jer po poslednjem popisu, u opštini Bujanovac živi 3.532 Roma, odnosno 8,6 odsto.Inače, položaj manjinske liste znači da za ove učesnike izbora ne važi cenzus od tri odsto, već učestvuju u raspodeli mandata i kada osvoje manje glasova, kaže Zakon o lokalnim izborima u članu 78.OIK je do sada proglasila pet listi za izbore u Bujanovcu, pored pomenute četiri, proglašena je i lista koalicije oko Srpske napredne stranke (SNS).Ostale stranke, grupe građana i koalicije koje su najavile učešće na izborima sakupljaju potpise, odnosno izjave podrške građana.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20231128/u-bujanovcu-i-presevu-postavljene-albanske-zastave-na-zgradama-opstine-1164343243.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230502/koliko-albanaca-zivi-u-srbiji-i-gde-ih-je-najvise-1155052525.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
zašto albanci sa juga srbije, gde su većina, žele da budu manjina na lokalnim izborima
zašto albanci sa juga srbije, gde su većina, žele da budu manjina na lokalnim izborima
Zašto Albanci sa juga Srbije, gde su većina, žele da budu manjina na lokalnim izborima
Albanci u Bujanovcu traže da njihove izborne liste budu proglašene za manjinske, iako su većina u opštini Bujanovac, pa nikome nije jasno šta žele time da postignu, niti šta se to sa juga Srbije valja, kažu sagovornici Sputnjika.
Sve albanske partije koje su do sada podnele liste za izbore u opštini Bujanovac tražile su status manjinske liste, što nije u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
Zašto Albanci sa juga Srbije hoće da budu tretirani kao manjina iako su većina u tom delu je pitanje koji nije jasno ni Nenadu Mitroviću, predsednik odbora SNS iz Bujanovca.
Albanci nisu manjina u Bujanovcu
Mitrović za Sputnjik kaže da ne vidi čime su Albanci motivisani da bi tako nešto zahtevali.
„Oni nemaju pitanje prelaska cenzusa, tako da njima ništa ne znači da li imaju cenzus od tri procenta kao manjinske stranke ili imaju prirodni prag“, kaže Mitrović.
Po njegovom mišljenju, iza ovoga zahteva može da samo stoji neka vrsta marketinga koji oni žele da dobiju od nekoga.
„Nije isključeno da žele da skrenu pažnju na sebe, da bi rekli kako im država Srbija uskraćuje neka prava i da su ponovo diskrimisani. Zakonom o lokalnim izborima je po tom pitanju jasan jer kaže da izborna lista može imati položaj liste nacionalne manjine samo ako prema podacima poslednjeg popisa stanovništva na teritoriji određene lokalne samouprave procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika jeste manji od 50 odsto“, napominje naš sagovornik.
Mitrović kaže da po poslednjem popisu samo u opštini u Bujanovac, Albanci čine 62 odsto stanovništva, što znači da nikako ne mogu da budu manjina.
Zakon je po tom pitanju jasan
„Ako je, dakle, izborni cenzus negde oko 500 glasova albanske liste su na svim izborima od 2002. godine pa do sada osvajale i do pet hiljada glasova, znači skoro deset puta više od cenzusa. Tako da cenzus očigledno nije problem. Smanjenjem procenta na tri odsto trebalo bi im još manje od tih 500 glasova, a njima to ne znači ništa jer su oni većina te većina dole,“ objašnjava Mitrović.
Opštinska izborna komisija (OIK) je odbila za sada ove zahteve jer su u suprotnosti sa zakonom, pišu „Bujanovačke“, a zahtev su ispostavile Demokratska partija Nagipa Arifija, Pokret za demokratski progres Šćiprima Muslijua i koalicija Front za promene – Driton Redžepi. Oni još imaju pravo žalbe.
Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje i aktuelni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, kaže za Sputnjik da nije upoznat sa ovim zahtevom svojih kolega.
„Mi još nismo predali listu, još smo u procesu rada i ne znamo ništa o ovome. Mi ćemo na izbore izaći, samo to je ono što je za sada sigurno, a da li ćemo izaći kao manjinska lista to ćemo još da razmotrimo,“ reko je Kamberi.
Nagip Arifi nas je kratko SMS porukom obavestio da je na terenu u kampanji, i da ćemo se čuti nekom drugom prilikom čime nas je ostavio bez odgovora o ovoj temi iako mu je u poruci predočeno o čemu se radi.
Položaj liste nacionalne manjine dobila je lista SPP – Da smo svi jednaki, Romi kažite Da – Adem Salihi. OIK je utvrdila da ova lista ispunjava sve zakonske uslove za status manjinske, jer po poslednjem popisu, u opštini Bujanovac živi 3.532 Roma, odnosno 8,6 odsto.
Inače, položaj manjinske liste znači da za ove učesnike izbora ne važi cenzus od tri odsto, već učestvuju u raspodeli mandata i kada osvoje manje glasova, kaže Zakon o lokalnim izborima u članu 78.
„Kada se raspodeljuju mandati primenom sistema najvećeg količnika, količnici izbornih lista nacionalnih manjina koje su osvojile manje od tri odsto glasova uvećavaju se za 35 odsto“, glasi drugi stav ovog člana.
OIK je do sada proglasila pet listi za izbore u Bujanovcu, pored pomenute četiri, proglašena je i lista koalicije oko Srpske napredne stranke (SNS).
Ostale stranke, grupe građana i koalicije koje su najavile učešće na izborima sakupljaju potpise, odnosno izjave podrške građana.
