https://lat.sputnikportal.rs/20240505/milos-ninkovic-intervju-sidnej-uskrs-crkva-spunjik-kraj-karijere-sport-fudbal-1171732266.html
Ninković iz Sidneja za Sputnjik: „Vera mi spasila karijeru – hoću da pevam u crkvenom horu“
Ninković iz Sidneja za Sputnjik: „Vera mi spasila karijeru – hoću da pevam u crkvenom horu“
Sputnik Srbija
Miloš Ninković, bivši reprezentativac Srbije, okončao je posle 24 godine profesionalnu karijeru na drugom kraju sveta – Australiji. U prazničnom intervjuu za... 05.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-05T15:34+0200
2024-05-05T15:34+0200
2024-05-05T15:37+0200
sport
sport
fudbal
miloš ninković
sidnej
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/05/1171798838_0:0:1824:1026_1920x0_80_0_0_caa657c0c58d3991a1e2bf3105ec3abb.jpg
Sa loptom u nogama znao je i mogao apsolutno sve, ali su ga česte povrede zbog nezdravog načina života u početku ozbiljnog bavljenja fudbalom, sputale da mnogo ranije dosegne još veće visine. Toliko pehova je imao, da mu je i pokojni selektor Srbije Radomir Antić pred Svetsko prvenstvu u Južnoj Africi, gde su Orlovi propustili istorijsku priliku, rekao: „Sine, ti bi trebalo da odeš u crkvu i da zapališ sveću...“Sa nepunih 19 godina Miloš Ninković se sa Banovog brda iz Čukaričkog otisnuo u Ukrajinu u, tada moćni, Dinamo Kijev. Bio je sam ,voleo je izlaske i noćni život i zbog toga je trpeo njegov posao i njegovo telo. Nije bio na potrebnom nivou koji je iziskivao profesionalni fudbal, pa je više vremena provodio u ambulanti i na terapijama, nego tamo gde mu je bilo mesto – na terenu!O tome, ko ga je usmerio na pravi put, ko ga je uveo dublje u veru, Ninković, koji je pre samo nekoliko dana i zvanično okačio „kopačke o klin“ u dresu Vestern Sidneja, pričao je za Sputnjik u uskršnjem intervjuu.Jako mlad si otišao u Dinamo Kijevi i tamo si se suočio sa surovim profesionalizmom, a kako si bio sam, nije ti bilo lako da odoliš noćnom životu i izlascima... Da li bi sa ove vremenske distance nešto promenio?- Ne, apsolutno ništa ne bih menjao. Moram da kažem da me je moj tadašnji saigrač, stariji i iskusniji Goran Gavrančić uveo više u veru. Uvek sam ja verovao, kao i moji roditelji, ali kroz njegove savete i sve ostalo, češće sam odlazio u crkvu Pečerska lavra u Kijevu, počeo sam da postim i stvari su krenule da budu bolje. Ranije sam večito bio povređen, bukvalno sam za dve-tri godine u Dinamu odigrao svega nekoliko utakmica, to je bio ceh izlazaka po noćnim klubovima 3-4 puta nedeljno. Posle sam upoznao suprugu Dejanu i sve je krenulo na bolje po mene. Utakmice, poziv u reprezentaciju. Ali, ponavljam, ničega se ne stidim i ništa ne bih menjao. Jer, ako se sportisti kao mladi ne izlude, pre nego što osnuju porodicu, posle ih stigne sa 30-35 i onda je to veliki problem.Kako si upoznao sadašnju suprugu s kojom imaš troje dece, kako je došlo do tolike promene u tvom životu?- Definitivno mislim da je to najviše pomoglo, kao i što sam malo po malo ulazio u veru. Suprugu sam upoznao kada sam imao 20-21 godinu. Tadašnji saigrač iz Dinamo Kijeva moj drugar iz Sombora Igor Petković nas je upoznao u Somboru i sve se promenilo. Ja i dan danas govorim mlađim igračima da treba da izlaze u klubove, ali da posle treba da se smire i da osnuju porodicu. To nije lepo da se radi kada imate porodicu, ženu, decu. Dok si mlađi, je u redu. Nažalost, znam dosta ljudi koji nisu izlazili kao mladi, pa su onda poludeli u 35 godina.Uskoro ćeš napuniti 40 godina, u fudbalu si od preko dve decenije. Koliko je bilo teško reći zbogom kopačkama i lopti?- Bila je baš pre neki dan ta ceremonija oko kraja moje karijere. Bilo je dosta suza, emotivno je bilo. Sad znaš da je to to, nema više igranja. Ali, iskreno, mislio sam da će mi biti još teže. Prvi profesionalni ugovor sa Čukaričkim sam potpisao sa 16 godina, sada imam 40, to je 24 pune godine u profesionalnom fudbalu. I da znaš, umorio sam se! Još ranije je počelo da mi bude naporno, kad uđeš u godine, pa večito putuješ, nisi s porodicom, moraš strogo da vodiš računa šta jedeš i piješ. Kad si stariji više vodiš računa o svom telu. Eto, imam troje dece i svi igraju fudbal i stalno mi traže da igramo zajedno, a ja im kažem da ne mogu jer imam sutra utakmicu ili trening i da mi je potreban odmor. Sada ću konačno moći da im se posvetim.Znači, obe ćerke i sin „teraju loptu“?- Tako je. Angelina ima 12 godina i moram da kažem da je ozbiljan talenat i veliki radnik. Doroteja je takođe dobra, ona ima 10 godina, a mali Novak koji ima pet godina postigao je 21 gol na četiri utakmice... Ne odvaja se od lopte. Često se žale komšije da previše lupa, a ja im kažem da ne znam šta da radim, jedino da ga 'vežem za radijator' (smeh). Baš, baš vole fudbal. Nikoga neću ništa da silim, može da bude kontraproduktivno. Sve mogu sami da odluče, najbitnije mi je da su zdravi i da su srećni. Tata će sad malo više raditi sa njima i to me baš raduje.Šta dalje po završetku karijere?- Ostajem u fudbalu, tu nema dileme imam još dve godine ugovora sa Vestern Sidnejom. Najsrećniji sam kad se presvučem u opremu i izađem na teren, nisam tip koji će da bude u kancelariji, ne zanimaju me papiri, telefoni, to me čini nervoznim. U planu je da budem drugi pomoćnik u Vestern Sidneju, pa ćemo videti za šest meseci.Ostaje li žal za nečim, pamtiš li posebno neku utakmicu koja ti je obeležila karijeru ili mogla drugačije da se završi?- Nikada neću zaboraviti utakmicu sa Australijom na Mundijalu u Južnoj Africi 2010.godine, to nam je svima rak-rana. Popustili smo ogromnu šansu da prođemo u nokaut fazu. Sve smo imali, vodili smo na poluvremenu, bio nam je dovoljan i remi, a na kraju su nam Holman i Tim Kejhil dali golove i izgubili smo. Sve nam se tada otvorilo, išli bismo na Ameriku, posle na Urugvaj da nismo izgubili taj meč 2:1. Šteta, to je moglo da nam promeni karijere, da ostanemo upamćeni kao ozbiljna generacija sa odličnim rezultatom. Baš šteta... Da mogu da vratim vreme to je jedina utakmica koju bih voleo da vratim kada bih mogao. Odigrao sam za reprezentaciju oko 30ak utakmica i sećam se da mi je pokojni Radomir Antić, koji je tada bio selektor, rekao jednom prilikom: 'Sine, tebi bi bolje bilo da odeš do crkve da zapališ sveću'. Aludirao je na moje konstantne povrede jer sam na prvih nekoliko okupljanja dolazio i povređivao se...Kad si već pomenuo crkvu, a pričali smo na početku o veri, postu, kako sad izgleda tvoj život u Sidneju, da li odlaziš u crkvu?- Idemo često do srpske crkve Sveti Sava u Flemingtonu ovde u Sidneju. Blizu nam je baš, na 10 minuta od kuće. Tu ćemo provesti u Uskrs, u dvorištu te predivne crkve, gde ima toliko naših ljudi. Farbamo jaja, žene posle liturgije spremaju hranu. Popijemo kaficu, rakijicu, deca u dvorištu igraju fudbal. Baš lepo bude. Liturgija krene u 10, ostanemo do 1. Iskren da budem, tamo nam je najlepše. Moja supruga je uključena u celu priču i ona vodi Instagram stranicu crkve Sveti Sava. Ja sam tu da pomognem šta mogu. Nedavno sam rekao ocu Saši, da bih voleo da pevam u crkvenom horu. Rekao mi je da mora prvo da me čuje kako pevam, pa da ćemo videti. U šali mi je rekao da moram da znam da pevam i da igram, završio je razgovor za Sputnjik iz Sidneja majstor u kopačkama Miloš Ninković.
https://lat.sputnikportal.rs/20240503/albert-nadj-partizan-vojvodina-superliga-peti-uzasopni-poraz-sport-fudbal-1171726200.html
sidnej
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Petar Milovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
Petar Milovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Petar Milovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
miloš ninković, ninković kraj karijere, ninković sputnjik, ninković za sputnjik, miloš ninković sidnej, milos ninkovic, ninkovic kraj karijere, ninkovic sputnjik, ninkovic za sputnjik, milos ninkovic sidnej, ninkovic zavrsio karijeru, ninkovic vestern sidnej
miloš ninković, ninković kraj karijere, ninković sputnjik, ninković za sputnjik, miloš ninković sidnej, milos ninkovic, ninkovic kraj karijere, ninkovic sputnjik, ninkovic za sputnjik, milos ninkovic sidnej, ninkovic zavrsio karijeru, ninkovic vestern sidnej
Ninković iz Sidneja za Sputnjik: „Vera mi spasila karijeru – hoću da pevam u crkvenom horu“
15:34 05.05.2024 (Osveženo: 15:37 05.05.2024) Miloš Ninković, bivši reprezentativac Srbije, okončao je posle 24 godine profesionalnu karijeru na drugom kraju sveta – Australiji. U prazničnom intervjuu za Sputnjik, pričao je o veri koja ga je vratila na pravi put, o Uskrsu sa porodicom u Sidneju, a otkrio je i kakvi su mu dalji planovi i koju utakmicu nikada neće zaboraviti.
Sa loptom u nogama znao je i mogao apsolutno sve, ali su ga česte povrede zbog nezdravog načina života u početku ozbiljnog bavljenja fudbalom, sputale da mnogo ranije dosegne još veće visine. Toliko pehova je imao, da mu je i pokojni selektor Srbije Radomir Antić pred Svetsko prvenstvu u Južnoj Africi, gde su Orlovi propustili istorijsku priliku, rekao: „Sine, ti bi trebalo da odeš u crkvu i da zapališ sveću...“
Sa nepunih 19 godina Miloš Ninković se sa Banovog brda iz Čukaričkog otisnuo u Ukrajinu u, tada moćni, Dinamo Kijev. Bio je sam ,voleo je izlaske i noćni život i zbog toga je trpeo njegov posao i njegovo telo. Nije bio na potrebnom nivou koji je iziskivao profesionalni fudbal, pa je više vremena provodio u ambulanti i na terapijama, nego tamo gde mu je bilo mesto – na terenu!
O tome, ko ga je usmerio na pravi put, ko ga je uveo dublje u veru, Ninković, koji je pre samo nekoliko dana i zvanično okačio „kopačke o klin“ u dresu Vestern Sidneja, pričao je za Sputnjik u uskršnjem intervjuu.
Jako mlad si otišao u Dinamo Kijevi i tamo si se suočio sa surovim profesionalizmom, a kako si bio sam, nije ti bilo lako da odoliš noćnom životu i izlascima... Da li bi sa ove vremenske distance nešto promenio?
- Ne, apsolutno ništa ne bih menjao. Moram da kažem da me je moj tadašnji saigrač, stariji i iskusniji Goran Gavrančić uveo više u veru. Uvek sam ja verovao, kao i moji roditelji, ali kroz njegove savete i sve ostalo, češće sam odlazio u crkvu Pečerska lavra u Kijevu, počeo sam da postim i stvari su krenule da budu bolje. Ranije sam večito bio povređen, bukvalno sam za dve-tri godine u Dinamu odigrao svega nekoliko utakmica, to je bio ceh izlazaka po noćnim klubovima 3-4 puta nedeljno. Posle sam upoznao suprugu Dejanu i sve je krenulo na bolje po mene. Utakmice, poziv u reprezentaciju. Ali, ponavljam, ničega se ne stidim i ništa ne bih menjao. Jer, ako se sportisti kao mladi ne izlude, pre nego što osnuju porodicu, posle ih stigne sa 30-35 i onda je to veliki problem.
Kako si upoznao sadašnju suprugu s kojom imaš troje dece, kako je došlo do tolike promene u tvom životu?
- Definitivno mislim da je to najviše pomoglo, kao i što sam malo po malo ulazio u veru. Suprugu sam upoznao kada sam imao 20-21 godinu. Tadašnji saigrač iz Dinamo Kijeva moj drugar iz Sombora Igor Petković nas je upoznao u Somboru i sve se promenilo. Ja i dan danas govorim mlađim igračima da treba da izlaze u klubove, ali da posle treba da se smire i da osnuju porodicu. To nije lepo da se radi kada imate porodicu, ženu, decu. Dok si mlađi, je u redu. Nažalost, znam dosta ljudi koji nisu izlazili kao mladi, pa su onda poludeli u 35 godina.
Uskoro ćeš napuniti 40 godina, u fudbalu si od preko dve decenije. Koliko je bilo teško reći zbogom kopačkama i lopti?
- Bila je baš pre neki dan ta ceremonija oko kraja moje karijere. Bilo je dosta suza, emotivno je bilo. Sad znaš da je to to, nema više igranja. Ali, iskreno, mislio sam da će mi biti još teže. Prvi profesionalni ugovor sa Čukaričkim sam potpisao sa 16 godina, sada imam 40, to je 24 pune godine u profesionalnom fudbalu. I da znaš, umorio sam se! Još ranije je počelo da mi bude naporno, kad uđeš u godine, pa večito putuješ, nisi s porodicom, moraš strogo da vodiš računa šta jedeš i piješ. Kad si stariji više vodiš računa o svom telu. Eto, imam troje dece i svi igraju fudbal i stalno mi traže da igramo zajedno, a ja im kažem da ne mogu jer imam sutra utakmicu ili trening i da mi je potreban odmor. Sada ću konačno moći da im se posvetim.
Znači, obe ćerke i sin „teraju loptu“?
- Tako je. Angelina ima 12 godina i moram da kažem da je ozbiljan talenat i veliki radnik. Doroteja je takođe dobra, ona ima 10 godina, a mali Novak koji ima pet godina postigao je 21 gol na četiri utakmice... Ne odvaja se od lopte. Često se žale komšije da previše lupa, a ja im kažem da ne znam šta da radim, jedino da ga 'vežem za radijator' (smeh). Baš, baš vole fudbal. Nikoga neću ništa da silim, može da bude kontraproduktivno. Sve mogu sami da odluče, najbitnije mi je da su zdravi i da su srećni. Tata će sad malo više raditi sa njima i to me baš raduje.
Šta dalje po završetku karijere?
- Ostajem u fudbalu, tu nema dileme imam još dve godine ugovora sa Vestern Sidnejom. Najsrećniji sam kad se presvučem u opremu i izađem na teren, nisam tip koji će da bude u kancelariji, ne zanimaju me papiri, telefoni, to me čini nervoznim. U planu je da budem drugi pomoćnik u Vestern Sidneju, pa ćemo videti za šest meseci.
Ostaje li žal za nečim, pamtiš li posebno neku utakmicu koja ti je obeležila karijeru ili mogla drugačije da se završi?
- Nikada neću zaboraviti utakmicu sa Australijom na Mundijalu u Južnoj Africi 2010.godine, to nam je svima rak-rana. Popustili smo ogromnu šansu da prođemo u nokaut fazu. Sve smo imali, vodili smo na poluvremenu, bio nam je dovoljan i remi, a na kraju su nam Holman i Tim Kejhil dali golove i izgubili smo. Sve nam se tada otvorilo, išli bismo na Ameriku, posle na Urugvaj da nismo izgubili taj meč 2:1. Šteta, to je moglo da nam promeni karijere, da ostanemo upamćeni kao ozbiljna generacija sa odličnim rezultatom. Baš šteta... Da mogu da vratim vreme to je jedina utakmica koju bih voleo da vratim kada bih mogao. Odigrao sam za reprezentaciju oko 30ak utakmica i sećam se da mi je pokojni Radomir Antić, koji je tada bio selektor, rekao jednom prilikom: 'Sine, tebi bi bolje bilo da odeš do crkve da zapališ sveću'. Aludirao je na moje konstantne povrede jer sam na prvih nekoliko okupljanja dolazio i povređivao se...
Kad si već pomenuo crkvu, a pričali smo na početku o veri, postu, kako sad izgleda tvoj život u Sidneju, da li odlaziš u crkvu?
- Idemo često do srpske crkve Sveti Sava u Flemingtonu ovde u Sidneju. Blizu nam je baš, na 10 minuta od kuće. Tu ćemo provesti u Uskrs, u dvorištu te predivne crkve, gde ima toliko naših ljudi. Farbamo jaja, žene posle liturgije spremaju hranu. Popijemo kaficu, rakijicu, deca u dvorištu igraju fudbal. Baš lepo bude. Liturgija krene u 10, ostanemo do 1. Iskren da budem, tamo nam je najlepše. Moja supruga je uključena u celu priču i ona vodi Instagram stranicu crkve Sveti Sava. Ja sam tu da pomognem šta mogu. Nedavno sam rekao ocu Saši, da bih voleo da pevam u crkvenom horu. Rekao mi je da mora prvo da me čuje kako pevam, pa da ćemo videti. U šali mi je rekao da moram da znam da pevam i da igram, završio je razgovor za Sputnjik iz Sidneja majstor u kopačkama Miloš Ninković.
