Evropski izbori: Ko kreira „tihovanje“ u kampanji i čega se to politička elita plaši
22:20 05.05.2024 (Osveženo: 22:35 05.05.2024)
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
S obzirom na nezadovoljstvo koje vlada unutar država Evropske unije očekivalo se da ove godine izborna kampanja za novo rukovodstvo EU bude mnogo izraženija i jača, posebno kod desno orijentisanih stranaka. Jasno je da SAD ne bi odgovarale promene u politici EU u ovom trenutku, kaže za Sputnjik dr Aleksandar Lukić.
Izborna kampanja za novu garnituru Evropske unije iako je uveliko u toku protiče gotovo nečujno. Ovi izbori se održavaju u 27 država članica EU gde pravo glasa za nove predstavnike EU ima više od 400 miliona građana, ali kampanje gotovo da i nema, iako treba da budu održani početkom narednog meseca tačnije između 6. i 9. juna 2024. godine.
Strah od desničara
Razlog za ovako tihu kampanju, kako to vide pre svega evropski analitičari, leži u činjenici da se to radi namerno, kako bi se zadržala sadašnja politička linija na vlasti, i ugušila desnica koja je u poslednje vreme sve glasnija, i protiv iscrpljivanja Evrope i njenih građana zbog finansiranja Ukrajine i sankcija prema Rusiji, s obzirom da se i jedno i drugo odražava na džep prosečnog građanina EU.
Filozof dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije primećuje da je kampanja u stanju, kako kaže, tihovanja.
„Očigledno je da su ovi izbori pali u senku sad slučajno ili ne predsedničkih izbor au Americi i izbora koji se održavaju unutar nacionalnih država EU,“ kaže Lukić. Drugi razlog po rečima našeg sagovornika je možda taj što vladajuće stranke u EU i ne žele mnogo da se u njihovim državama talasa oko novih izbora za EU kako ne bi „pobudili“ desničare koji nisu zagovornici plitke sadašnje garniture EU. „Jasno je da desničari ne uklapaju u sadašnje planove onih koji vode EU pa otuda i nema tolike pompe oko izbora u državama članica EU. S druge strane, izlaznost je na ovim izborima ispod 50 odsto što onda implicira njihovu legitimnost i uopšte legitimnost samog parlamenta EU iako on to nije u klasičnom smislu, s obzirom da nema neku moć,“ smatra Lukić.
Evropskom unijom upravlja Amerika
Kakao kaže, parlament ne bira Evropsku komisiju EU niti predsednika te komisije već samo daje saglasnost na ovo što dobije od nacionalnih vlada.
„U tom smislu smatram da ovi izbori neće doneti neke velike promene ni po kom važnom pitanju za nas a niti na globalnom nivou u politici EU sve i da desničarske stranke uđu u većem broju u parlament, jer u tom slučaju bi bilo potrebno praviti koalicije a za to ima malo prostora. Posebno ako smo svesni da politiku EU kreira Amerika,“ kaže Lukić.
Prema nekim istraživanjima, krajnja i evroskeptična desnica na izborima za Evropski parlament u junu bi mogla da ostvari pobedu u šest od 27 zemalja članica EU. Tako su stranke koje pripadaju ekstremno desničarskoj grupi „Identitet i demokratija“ na putu da pobede u Austriji, Belgiji, Francuskoj i Holandiji, dok je evroskeptičnim konzervativcima i reformistima pobeda sigurna u Italiji i Letoniji. Evropska narodna partija desnog centra mogla bi da pobedi u impresivnih 12 država članica i nastavi da bude najveća frakcija u parlamentu.
A šta kažu istraživanja
U istom istraživanju kao najveće gubitnike ovih izbora vide levičarske frakcije, a prognoza je da bi socijalisti i demokrate desnog centra mogli da slave u četiri države: Danskoj, Litvaniji, Malti i Švedskoj. I pored nesumnjivog jačanja desnog bloka partija, očekuje se da bi proevropske stranke u Evropskom parlamentu mogle da dobiju 63 odsto poslaničkih mesta čime bi zadržali dosadašnju većinu.
Za desničare opšti je utisak da su predstojeći izbori za Evropski parlament od velikog značaja jer se odlučuje o budućnosti Evrope, odnosno, da li će se nastaviti sa uspostavljanjem centralističke vlasti ili će se krenuti ka omogućavanju više direktne demokratije, i vraćanju nadležnosti državama članicama i stvaranju saveza prijatelja. Pobeda patriotskih snaga donela bi promenu politike EU. Okončala bi se politika razmišljanja ali bi i politika za koju se one zalažu, ponovo omogućila državama članicama odlučivanje kroz direktnu demokratiju, koja znači da građani mogu da donose odluke. Na poslednjim izborima 2019. liberalna grupa „Obnovimo Evropu“ bila je ta koja je, zajedno sa socijaldemokratama i Evropskom narodnom strankom postavila Ursulu fon der Lajen na čelo Evropske komisije.
Liberali nisu nikada imali ovoliku moć, jer su imali šest od 27 predstavnika u Komisiji i među šefovima država i vlada EU. Među njima su francuski predsednik Emanuel Makron i dve potpredsednice Komisije.
Ko gubi a ko dobija
„Obnovimo Evropu“ u Evropskom parlamentu ima 102 poslanika, što je čini trećom najvećom grupom nakon Evropske narodne stranke i Socijaldemokrata. To mesto na postolju moglo bi, međutim, da im se izmakne nakon izbora početkom juna.
Prema prognozama izbornog agregata „Europe Elects“, grupa bi mogla da izgubi gotovo petinu poslaničkih mesta i da u parlamentu Evropske unije ostane sa samo 82 poslanika. U tom slučaju to više ne bi bila treća, nego peta po veličini poslanička grupa, iza desničarske populističke grupe „Identitet i demokratija“ i „Evropskih konzervativaca i reformatora“.
Bez obzira na to, liberali bi ponovo mogli da budu ti koji će da odluče o izboru predsednika Evropske komisije, pozicije koju trenutno obavlja Ursula for der Lajen. Tokom četvorodnevnog izbornog procesa, građani u svim državama Evropske unije će odabrati ko će biti njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu koji broji 705 zastupnika.
Imenovaće se i novi lideri evropskih institucija, poput predsednika i članova Evropske komisije, predsednika Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, te ko će biti novi visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost. Svi oni će imati petogodišnji mandat.
Pogledajte i:
