NATO sprema novi plan za Ukrajinu – ali sledi neočekivan udarac iznutra
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Pratite nas
Zemlje članice EU i NATO nemaju podršku svog civilnog društva da i dalje finansiraju Ukrajinu, iako su NATO stratezi spremni da izdvoje ogromne pare za taj sukob samo da bi rat potrajao u nadi da će moći da pobede Rusiju. Ali, to ne može da se desi i većina evropskih vlada poput Mađarske je toga svesna, kaže Mitar Kovač.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg zvanično je poslao predlog članicama Alijanse da u narednih pet godina prikupe 100 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini.
NATO sprema novi plan za Ukrajinu
Međutim, mađarski šef diplomatije Peter Sijarto oštro je reagovao na ovaj plan NATO rekavši da to znači da NATO računa na produženje rata za još pet godina, i da će se narednim nedelja, boriti da Mađarska ostane po strani od ovog, kako je rekao, ludila - od isporuka oružja, obuke ukrajinske vojske i na kraju učešća u prikupljanju pomenutih 100 milijardi dolara za pumpanje u rat.
Profesor dr Mitar Kovač, general-major i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma, kaže da ovde treba razlučiti dve stvari – šta nam predlog NATO govori o njihovoj strategiji po pitanju ukrajinske krize, i drugo da li će glas Mađarske ostati usamljen na ovaj NATO plan.
„NATO već godinu dana pravi različite scenarije kako da izađe iz ukrajinske krize a da bude što manje oštećen. Naravno, scenario koji bi oni priželjkivali bi bio da Rusija odustane od svojih ciljeva i da Ukrajina izađe kao pobednik. To naravno, ne može da se desi. Međutim pošto nemaju podršku svog civilnog društva da njihova vojska uđe u direktan sukob sa Rusijom, pribegli su ovom rešenju bez obzira kolika svota novca je u pitanju, jer im je stalo da rat traje što duže“, kaže Kovač.
Većini članica NATO dosta svega
Iz tog razloga su, dodaje naš sagovornik, prešli na dimenziju finansijske i vojne pomoći Ukrajini jer imaju „garancije“ Ukrajine da ukoliko dobiju neiscrpnu vojnu pomoć mogli bi još dugo da ratuju.
„Verujem da je to logika koja je vodeće strukture u NATO i vodeće zemlje ove vojne alijanse opredelilo za ovakvu strategiju – što više para i vojne pomoći u opremi, oružju i obuci. Naravno, jasno je da produžetak rata vodi samo ka većem stradanju ukrajinskog naroda i vojske i gubljenja novih teritorija“, ocena je Kovača.
Druga, da kažemo dimenzija, dodaje Kovač, ovog problema je reagovanje članica NATO i vodećih država EU na ovaj predlog jer ne mogu, a neke više i ne žele da podnose teret ovog rata.
„Pored Mađarske i Slovačke biće sigurno još država koje će pod pritiskom svog civilnog društva odbiti da daju pare za nastavak ovog rata jer na taj način prevashodno svoje stanovništvo guraju u gori standard. Ako se ovaj rat nastavi, sigurno je da privreda vodećih zemalja EU ide u recesiju, a samim tim i socijalni status stanovništva biće znatno niži. To će usloviti rukovodstvo tih država od strane njihovog civilnog društva da se preispitaju ciljevi i strategija učešća tih država u okviru operacija koje izvodi ukrajinska vojska“, procena je našeg sagovornika.
Ukrajina strada zbog želje Zapada da pobedi Ruse
Kovač kaže da će vreme u svemu ovome odigrati presudnu ulogu u smislu demoralizacije ukrajinske vojske zbog gubitaka tokom rata i nemogućnosti kvalifikovanosti i obuke kadra za nove borbene sisteme koje im NATO ustupa.
„Ratoborne izjave koje daje francuski predsednik su malo splasnule po čemu vidimo da i nisu baš voljni da učestvuju u tom sukobu jer sada postavljaju dva uslova za svoje direktno mešanje; ako budu linije ukrajinske odbrane probijene, i ako Ukrajina od njih zatraži takvu vrstu vojne pomoći. Po meni, ni pod jednim ni pod drugim uslovom, Francuska ne sme da se uključi u vojni sukob jer nema podršku svog naroda za takvu politiku a s druge strane Francuska ima skromne vojne resurse da bi ušla u otvoreni sukob sa Rusima“, zaključuje Kovač.
Pogledajte i:
