Manipulacija strahom zapadnih demokratija: Ko odbaci Hrista veruje u Hitlera i Bajdena
22:24 03.05.2024 (Osveženo: 07:21 04.05.2024)
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Poverenje u demokratiju zapadnog tipa danas skoro da više niko nema jer malo ko veruje da taj sistem može proizvesti bilo šta dobro bilo gde u svetu. Međutim, oni koji vladaju nisu nezadovoljni tim sistemom i ne žele da ga menjaju, ističe novinar i sociolog Slobodan Reljić.
Reljić, koji je i autor nedavno objavljene knjige „Posle izgubljenih iluzija: Nevidljiva vlada od demokratije do hipnokratije u 99 slika“ za Sputnjik otkriva zašto je narod širom sveta izgubio poverenje u demokratiju kao sistem zapadnog tipa, kako je dezinformisanje postalo glavna medijska operacija zapadnih demokratija i imali spasa Zapadu posle otpadanja od hrišćanstva
„Demokratija je sistem koji je imao veliko obećanje, ali danas imamo narod koji se okreće od tog establišmenta koji sebe zove demokratskim. Onda ga taj establišment naziva populističkim ili desničarskim što je najgore, pošto narod za sebe nešto traži što nije u skladu sa onim što oni nude. Nema više poverenja. Recimo, demokratija je u nekom dobu, kad je nama implementirana, imala jako visok rejting. Teško da biste našli čoveka koji bi javno smeo da kaže nešto protivno tom sistemu i da ne bude izložen najtežoj artiljeriji koja bi bila usmerena protiv njega. Da je, ne znam, komunjara ili tako nešto“.
Ali danas postoje veliki prigovori kako taj sistem funkcioniše i naravno, postoji medijska struktura koja služi da bi se on održavao ali koja je potpuno odrođena od narodnih interesa.
Dezinformisanje – glavna operacija
Prema njegovim rečima, danas je poverenje u medije vrlo nisko, praktično se meri jednocifrenim procentima ali ljudi i dalje trpe taj neprestani pritisak glavnih medija, pošto ne mogu da izađu iz tog kruga.
Medijska struktura više se bavi pravljenjem jednog hipnokratskog stanja u kome je dezinformisanje glavna operacija, smatra Reljić.
„Demokratija se zasnivala na reči. Narod se skupi negde na Trgu u Atini, odnosno prevaziđeno je to jer je nastalo javno mnjenje, pa ja vama pričam na televiziji šta bih uradio da nam svima bude bolje i vi u to poverujete. I date mi legitimnost da to uradim ali onda posle očekujete da kad se završi mandat da me pitate šta si to ti uradio? Vi danas kad živite u demokratskom sistemu, zapadnom, nemate nikakvu obavezu da objasnite zašto niste ništa uradili od onoga što ste obećali u predizbornoj kampanji.“
Manipulacija strahom i strah od slobode
U demokratskom sistemu nekada se manipulisalo nadama i iluzijama i dok god su ljudi nešto očekivali, društvo je bilo zdravo i imalo je potrebu da se ostvari ono što je propagiralo. Ali kad demokratsko društvo počinje da pada, više se ne manipuliše nadom nego strahom, ističe Reljić.
Profesor dr Slobodan Reljić, novinar i publicista
© Sputnik / Radoje Pantović
„U današnjim društvima vama niko ništa ne obećava. Čak je Juval Noa Harari smislio pa Klaus Švab to stalno ponavlja: Nećete imati ništa a bićete srećni. Nama su pričali da je privatna svojina svetinja a sada kažu nećeš imati ništa, jer svetinje nisu za tebe. Svetinje su stvorene za druge ali ćeš ti biti srećan. Mi manipulišemo tvojim strahom od toga da možemo da ti ubacimo virus kao što je bio kovid 19, pričamo da se uništava priroda ali smo tu mi, bankarski sistem koji inače nikad nije imao drugog posla nego da spasava prirodu. Ugrožen je tvoj život, ugrožen je svet u kome živiš ali samo mi možemo da vas spasavamo.“
Međutim, problem je sa ljudskim bićem koje nije svodivo samo na manipulaciju, jer tu stalno postoji neka sloboda koja je veliki izazov za svakog čoveka, smatra Reljić.
„Tačno je to što je govorio car Dušan: Nema poklonjene slobode! Za svaku slobodu se morate izboriti. Nikada je ne dostižete ali stalno se borite i ona vas pokreće. To je potreba ljudskog bića. Tako si rođen. I životinje to imaju. Ne voli ni pas da bude vezan, a tako i ljudi imaju tu potrebu za slobodom. I onda to rađa različita rešenja“.
Ko odbaci Hrista veruje u Hitlera i Bajdena
Veliki problem zapadne civilizacije je što je na prelazu iz 18. u 19. vek ušla u bezbožništvo, a kao ključna godina uzima se 1887. kad je objavljena Ničeova knjiga „Vesela nauka“, smatra Reljić. Međutim, nije se Niče tad usudio da kaže „Bog je mrtav“ nego je neki ludak iz „Vesele nauke“ rekao: Vidite li da je Bog mrtav, isekli smo ga na komade, a to je tačka u kojoj je na Zapadu preovladao ateizam.
Rumunski sociolog Mirča Elijade napisao je da su uvek u istoriji postojali pojedinci i grupe koje nisu verovali u Boga, ali da nikad čitava društva nisu bila ateistička, podseća Reljić.
„Savremeni Zapad je prvo ateističko društvo, ali posle toga ulazite u nerazrešive probleme. Jer vera, vaša mogućnost i sposobnost da verujete je sastavni deo vas. Nema ljudskog bića koje ne veruje. E sad ako vi pređete sa nečega što je u našem slučaju utemeljeno kao hrišćanstvo, onda morate da verujete u Hitlera, Bajdena... Morate da promenite stvar, ali imate potrebu da verujete. Većina stvari o kojima vi odlučujete je, u stvari da vi poverujete da je to tako.“
Zloupotreba Darvina
Današnji Zapad potpuno je odbacio tri od četiri stuba na kojima počiva zapadnoevropska civilizacija – zloupotrebio je antičku Grčku, Rimsko pravo vulgarizuje, a Hrišćanstvo je potpuno odbacio, dodaje Reljić.
Ostalo je samo prosvetiteljstvo u kome nauka služi da bi se poništila religija. Međutim, kad se pređe taj prosvetiteljski prag onda ljudi počnu da veruju u nauku, ali sve što nauka ima su teorije i vrlo je malo stvari koje su naučne istine, smatra Reljić.
„I teorija podrazumeva da ti njoj veruješ. Recimo ako ne veruješ u darvinizam, to je onda ništa. Nedavno sam čitao Darvinovu knjigu 'Moj život' i on je bio mnogo blaži u tim zaključcima nego oni koji su to posle preuzeli pa krenuli da tim mlataraju po svetu i dokazuju da je čovek nastao od majmuna. U svojim predstavama on nije bio tako ekstreman ali njima je to posle trebalo da bi vladali. Društvo je Darvinovu teoriju usvojilo da bi uticalo na društvene teorije. Zašto sam ja bogat i ne treba ništa da ti dam? Pa i ti si imao šansu, nego ne znaš, priroda to tako reguliše, a vi koji ne znate, pa šta da vam mi radimo? Nestaće te a mi ćemo da se razvijemo.“
Da rad ne bude robija: Ekonomija po Nikolaju Velimiroviću
Prema njegovim rečima, danas se na istoku sve više odustaje od kapitalističkog načina proizvodnje i razmišlja o povezivanju ekonomskog sa verskim sistemom. Navodi primer najpoznatijeg ruskog ekonomiste Valentina Katasonova koji je napisao dve knjige o tome kako je sveti vladika Nikolaj Velimirović gledao na političke, društvene i ekonomske odnose u Evropi.
„Nikolaj je jedan od najvažnijih pravoslavnih teologa u 20. Veku i čoveka koji je ekonomista interesuje kako da se zasnuje ekonomski sistem koji će biti u skladu sa tvojim verskim sistemom da ti Gejts ne određuje kad treba da ležeš ili ustaješ. Onda bi rad bio sastavni deo tvog života i ne bi bio robija robija. A ako se usudite da čitate Nikolaja šta je pisao o Evropskoj uniji, zaključite da bi samo lud čovek bi bio na evropskom putu. Nikolaj je bio u Dahauu i napisao je knjigu 'Pogled kroz tamnički prozor' ali tu se Nemci uopšte ne pominju. On govori o zapadnoj civilizaciji koju svu svodi na taj odnos prema čoveku, prema Bogu, prirodi. I kad to sad pročitate, sve vam je jasno“, zaključio je Reljić.
