Nemci priznali poraz? Da li je na pomolu velika pobeda Srbije i predah pred buduće borbe
© Sputnik / Vladimir Fedorenko
/ Pratite nas
Priznanje nemačkih političara da će teško progurati prijem tzv. Kosova u Savet Evrope najava je moguće diplomatske pobede Srbije u toj organizaciji, ali će ta eventualna pobeda predstavljati samo predah uoči budućih borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta naše zemlje, smatra novinar Miroslav Stojanović.
Šef nemačke delegacije u Savetu Evrope Frank Švabe ocenio je, tri nedelje pre glasanja na Komitetu ministara o članstvu tzv. Kosova, da su šanse za prijem „50 prema 50“, dodajući da ima još mnogo toga da se uradi.
Nemci priznali poraz u Savetu Evrope?
„Sa današnje tačke gledišta, šanse su 50 prema 50 odsto. Značajan korak koji smo napravili sa većinom u Parlamentarnoj skupštini svakako je ostavio utisak na vlade, ministre i odbore. Ali ima još mnogo toga da se uradi“, rekao je Švabe.
Predsednik Evropske inicijative za stabilnost Gerald Knaus izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „vodi kampanju protiv Kosova“ u Savetu Evrope, dodajući da će ta kampanja verovatno biti uspešna.
Očigledno je da je nastao problem oko Komiteta ministara koji konačno odlučuje o prijemu bilo koje zemlje, a ovde je u pitanju presedan jer se raspravlja o prijemu jedne zajednice koja nije država, kaže za Sputnjik nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.
Što se tiče izjašnjavanja Komiteta ministara, od početka je bilo neizvesno kako će se obezbediti dvotrećinska većina, jer ono što se dogodilo u Parlamentarnoj skupštini ne odražava pravu situaciju i pravo stanje u Savetu Evrope, dodaje Stojanović.
Strah prijatelja tzv. Kosova od izbora za Evropski parlament
U Parlamentarnoj skupštini su glasali predstavnici država kao stranački predstavnici, a u Komitetu ministara se pojavljuju države u obliku vlada, tako da je pitanje kako će se ponašati države koje ne priznaju tzv. Kosovo, ne samo pet članica EU nego i još nekoliko zemalja van tog kruga koje su članice Saveta Evrope, ističe Stojanović.
„Bila je bitka oko toga da li možda pomeriti to glasanje, ali pomeranje glasanja je za zemlje koje protežiraju Kosovo neka vrsta rizika, jer slede izbori za Evropski parlament 9. juna i raspored snaga u Evropskom parlamentu, pa i u Savetu Evrope na osnovu toga može da se menja. Zato se vodi bitka da se to 'progura' što pre. Ako se proceni, kao što je rekao ovaj nemački poslanik, da se na neki način promenila situacija i da rezultat može biti dosta tesan, vrlo je moguće da će neke od tih država tražiti da se glasanje odgodi.“
Cela bitka se vodi oko toga šta će se učiniti sa Zajednicom srpskih opština koja je u izveštaju Dore Bakojani bila potpuno isključena, odnosno „smeštena je u neku vrstu međunarodnih ugovora a ne ljudskih prava“, dodaje Stojanović.
Kurtijev trik sa ZSO
Neke od država članica i to uticajne poput Francuske, traže neku vrstu garancija oko formiranja ZSO. Pitanje je da li će uspeti manevarski trik kog Priština pokušava da izvede, da neposredno pred glasanje pošalje famozni nacrt ZSO Ustavnom sudu, što se računa da bi bio dobar uslov da se oraspolože kolebljive zemlje, smatra Stojanović.
Francuzi ipak insistiraju da se sačeka odluka Ustavnog suda da bi to bila neka garancija za formiranje ZSO, dok drugi računaju da je dovoljno da Kurtijeva vlada pošalje taj nacrt kao signal dobre volje koji bi bio dodatni argument za kolebljive zemlje, ocenjuje Stojanović.
„Još je sve otvoreno. Diplomatska ofanziva sa srpske strane, iako zakasnela, očigledno je da je dala neke rezultate i sada ta pozicija u Komitetu ministara koji daju konačnu reč nije sasvim jasna i ne zna se da li imaju prevagu one zemlje koje su jaki protežeri kosovske nezavisnosti. One od toga naravno neće odustati jer je Savet Evrope prva politička organizacija sa posebnom specifičnom težinom u koju bi tzv. Kosovo moglo eventualno da uđe. Organizacije u kojima se ono već nalazi su druge vrste, strukovne ili krajnje pragmatične. To su fudbalske organizacije u koje su oni već ušli, MMF i Svetska banka“.
Zato bi ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope predstavljao diplomatsko-politički uspeh protežera kosovske nezavisnosti, jer Savet Evrope kao najstarija organizacija ima specifičnu težinu, dodaje Stojanović.
Pobeda Srbije kao predah
I to bi bila neka vrsta nadoknade u ovom trenutku za činjenicu da tzv. Kosovo, bez obzira na sve uplive velikih i uticajnih zemalja, ne može ući u Ujedinjene nacije, bar ne na duži rok, jer su tamo „vrata dosta tesna“, ističe Stojanović.
„Velika bitka sada se bije oko Saveta Evrope, a sledeći korak bi bio ponovno otvaranje te teme u Unesko i Interpolu. Tamo su pokušaji već dva puta i bili neuspešni, ali trebalo bi računati s tim da se velike zemlje ne mire sa neuspesima i da će to aktivirati u nekim trenucima kad procene i ispipaju situaciju i kad se pokaže da bi ishod mogao da bude onakav kakvog žele. Za sada je najveća bitka oko Saveta Evrope jer rok se približava a to je 16. i 17. maj i računa se da ako dođe do te prevage da se ipak glasa. A glasanje je, koliko sam video 17.“
Ukoliko bi glasanje bilo odloženo ili ako na glasanju ne bi prošao prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, to bi bio samo predah u borbi Srbije protiv priznavanja nezavisnosti južne pokrajine, ali bi taj predah mogao bi biti veoma koristan, zaključio je Stojanović.
Pogledajte i:
