Zablude o klimi: „Višak“ dece ne stvara prekomerni ugljen-dioksid,čovek stvara - višak panike /video/
12:35 28.04.2024 (Osveženo: 12:38 28.04.2024)
© NASA
Pratite nas
Rekordno visoke i nezapamćeno niske temperature nisu ni rekordne ni nezapamćene, kako podaci i statistika pokazuju. Klimatske oscilacije nisu ništa novo, a histeriju koja se stvara „zelenom agendom“ ne potkrepljuju činjenice. Nauka nam ne govori da „višak“ dece ili krava stvara prekomerne količine ugljen dioksida, a čovek stvara samo višak panike.
Meteorolog Nedeljko Todorović objašnjava u „Energiji Sputnjika“ šta su to klimatske mene i da li klimatska kriza zaista postoji.
Primera radi, epizode toplog vremena koje smo osetili početkom aprila ne mogu se opisati kao nešto neobično, jer su se događale i ranije, ali se takođe ne kategorišu kao „normalne“, budući da nisu redovna pojava. Slične vrednosti ovogodišnjih aprilskih, martovskih i februarskih temperatura, kaže on, već su ranije zabeležene.
Najviša izmerena temperatura za 13. april iznosi 26,0 stepeni Celzijusa i zabeležena je 1906. godine. Za 14. april je rekord bio 26,5 stepeni i to je izmereno 1939. godine, dok je 15. april najtopliji bio 1917. godine sa 28 stepeni.
Kad bismo ovako išli iz meseca u mesec za čitavu godinu, videli bismo da je u svim mesecima i dalje na snazi otprilike 45% dnevnih rekorda iz prve polovine prošlog veka ili čak s kraja 19. veka. To su sve, naravno, kratki nizovi za posmatranje promene vremena, odnosno klime. Vreme se menja iz časa u čas, a ako posmatramo promenu klime, onda se vidi da tu suštinski nema nekih značajnijih promena, jer su dnevni rekordi od pre sto i nešto godina još na snazi, rekao je Todorović.
Nema povećanja temperature na globalu
Instrumentalni podaci za Srbiju sežu do 1848. od kada je temperatura krenula da se meri na Senjaku, ali zato postoje podaci iz okolnih gradova poput Budimpešte, gde se meri od 1680. godine i Praga od 1720. godine. Ti podaci su bitni, kaže Todorović, za praćenje lokalne klime, i kada se pogledaju u kompletu sa podacima o, recimo, merenjima u Londonu koji traju od 1659. godine, izvlači se zaključak da se ništa značajno nije dogodilo u pogledu visine temperature već trista i više godina.
Ne sporim ja da postoji blagi porast temperature, ali kad se to kategoriše po značaju, tu nema statistički važne promene. Porast postoji, ali on nije monoton, jer nekih trideset do četrdeset godina temperatura je u blagom porastu, zatim je isto trideset do četrdeset godina u padu i tako na dalje.
Ubrzani razvoj gradova i njihovo pretvaranje u takozvana toplotna gradska ostrva, kaže Todorović, dovodi do porasta, ali manjeg od 1 stepena celzijusa i taj porast se odnosi samo na lokalne prilike. S vremena na vreme, opominje Todorović, u javnosti se sluša o trendu porasta temperature i predviđaju se nenormalne cifre za budućnost. Da su ovakve prognoze netačne, dokazuje to što danas u Parizu ili Londonu dnevna letnja temperatura ne iznosi 60 stepeni Celzijusa. Problem dolazi zbog toga što se u buduće obračune unosi, senzacionalistički, samo period porasta, bez perioda pada temperature, koji mu sledi.
Umivanje na javnoj česmi
© Sputnik / Lola Đorđević
Ne treba se plašiti drastičnih promena temperature. Ona jeste do sada bila u porastu, ali poslednja merenja u nazad sedam do osam godina ukazuju na to da se sada taj trend usporava. Za narednih deset do dvadeset godina, sledi blagi pad temperature, ali to ne znači da će doći do promene klime, kao što ni ovaj porast temperature nije nikakva promena klime.
Lažni meteorolozi
Sad u medijima svako može da kaže svoje mišljenje i ja to poštujem, ali zato treba da se predstavi svojom profesijom, da bi se razumelo o čemu se radi. Ne mogu se ja mešati u neku profesiju koju ne razumem, za koju nemam ni diplomu ni znanje. Bilo je tako primera samozvanih i lažnih meteorologa koji su dizali paniku u javnosti.
Smak sveta i ostale nepogode
Poslednjih godina teoretičari klime i zavera uvideli da mogu postići jači efekat ako kažu da su ekstremni klimatski događaji počeli sve češće i jače da se javljaju, zašta, kako objašnjava Todorović, argumenti prosto ne postoje. On podseća na plašenje javnosti nekakvim „nezapamćenim padavinama“ i navodi primer hidrologa iz Češke koji je dokazao da su najveće zabeležene poplave u poslednjih pola milenijuma zadesile Evropu još pre 400 godina.
Todorović navodi da je grupa od 1500 stručnjaka za proučavanje klime izdala saopštenje i obratila se vladama sveta deklaracijom u kojoj kažu da klimatska kriza ne postoji.
Tamo su lepo naglasili da ne postoji klimatska kriza, da ugljen dioksid nije štetan gas, već da je koristan i da ti trendovi temperature i drugih meteoroloških parametara ne pokazuju nikakvu značajnu statističku promenu, bilo temperatura, bilo padavina ili ekstrema.
Čovek se rashlađuje u fontani
© Sputnik / Lola Đorđević
Zelena propaganda
Sve češće se čuju stavovi „stručnjaka“ kako ne treba jesti meso, budući da krave koje se gaje u velikim brojkama zbog prehrane stanovništva ispuštaju ogromnu količinu metana. Takođe se moglo čuti čak i to da čak ne treba imati decu, jer su ljudi najveći zagađivači životne sredine i takođe ispuštaju metan gas, čime doprinose efektu staklene bašte.
U početku je to bilo globalno zagrevanje, posle se prešlo na termin klimatskih promena, pa se polako ubacila zelena agenda, koja opet podrazumeva smanjenje emisije gasova, zaključavanje termoelektrana, smanjenje potrošnje nafte i uglja, pa i, izvinjavam se na glupom izražavanju, smanjenje broja krava koje bi eventualno mogle da proizvedu nešto više metana. Taj put objašnjenja, odnosno ubeđivanja građana širom sveta da su krivi čovek i životinje, po pitanju emisije metana, na pogrešnom su tragu. Stručnjaci koji se razumeju u ugljen dioksid i hemiju atmosfere, davno su pokazali da ugljen dioksid nije štetan gas, već je hrana za sav biljni svet na zemaljskoj kugli.
Pogledajte i:
