Put za dečiju radost – Nikola Rokvić peške od Beograda do Grčke za obnovu dečije onkologije
09:01 27.04.2024 (Osveženo: 09:06 27.04.2024)
© Foto : Slika ekrana, preuzeto sa javnog profila Nikole Rokvića / Nikola Rokvić na hodočašću do Egeje
Pratite nas
Pevač Nikola Rokvić uputio se na hodočašće dugo više od 1000 kilometara. Krenuo je od hrama Svetog Save, krajnja destinacija je manastir Svetog Nektarija Eginskog, a cilj prikupljanje para za bolesnu decu. Ovo će biti prvi korak na „putu za dečiju radost“ kako ističe fondacija „Porodica“ koju je Rokvić nedavno osnovao sa suprugom Bojanom.
Nikola je svoje putovanje započeo u ponedeljak 22. aprila i do sada je prikupio 4 miliona dinara za renoviranje pedijatrijske onkologije. Samo renoviranje košta blizu 50.000 evra, a novac se prikuplja i za medicinske aparate koji će služiće patohistološkoj laboratoriji u dijagnostifikovanju kancera mozga. Oni sami koštaju oko 150.000 evra.
U toku putovanja se, prolazeći kroz Veliku Planu, našao i sa ocem Predragom Popovićem koji mu se nakratko pridružio u putu i koji ga je, kako kaže Rokvić, duhovno okrepio.
Nikola Rokvić i otac Predrag Popović prilikom Nikolinog hodočašća do Egeje
© Foto : Slika ekrana, preuzeto sa javnog profila Nikole Rokvića / Nikola Rokvić na hodočašću do Egeje
Kako sve to izgleda u praksi
Profesor srpskog jezika i književnosti a nekadašnji reprezentativac Srbije u veslanju Miloš Milićević upustio se pre nekoliko godina u donekle slično putovanje, a za Sputnjik govori o svojim iskustvima. On je sa dvojicom prijatelja pošao peške od Beograda do Žiče što, kako sam kaže, ne deluje kao naročit podvig u poređenju sa Nikolinim hodočašćem, čiji je plan „daleko značajniji i grandiozniji“.
Smatram da su uvek svi pokušaji tog tipa pohvalni. Sve ono što u javnosti skreće pažnju na ugrožene kategorije ljudi kojima treba pomoć mislim da je izrazito pohvalno. Mi smo simbolično hteli da obeležimo godišnjicu krunisanja Stefana Prvovenčanog, pa smo nas trojica tada studenata hteli da ostavimo pečat na toj godini, makar u našim životima, a ujedno smo jurili i neko nesvakidašnje iskustvo, rekao je Milićević za Sputnjik.
On veruje da će Nikola izdržati svoj podvig i prikupiti novac potreban deci oboleloj od raka, a samo iskustvo pešačenja tumači kao odličan način da se promovišu zdrav život i drugačiji pogled na putovanja.
Profesor Miloš Milićević na veslačkom treningu u ,,Crvenoj Zvezdi", šesti sa leve strane čamca
© Foto : Sputnjiku ustupio Miloš Milićević / Profesor Miloš Milićević na veslačkom treningu u ,,Crvenoj Zvezdi", šesti sa leve strane čamca
Ja sam nekako uvek imao tu ideju da je najlepši deo putovanja upravo taj put koji pređete, a ne cilj kojem težite. Mogu reći da je to sasvim drugačiji doživljaj prostora, ali i ljudi koje srećete na tom putovanju i predstavlja jedno neverovatno iskustvo. Napor koji taj put zahteva, više je psihičke nego kondicione prirode.
Takav podvig je, kaže Milićević, više momenat psihe i pitanje toga koliko čovek može sam da „izgura“. Nikolin podvih je utoliko veći, baš zato što putuje sam. Bez obzira što ga prati tim koji se medicinski stara o njemu i njegovom fizičkom stanju, on je u tom pešačenju sam sa sobom i svojim mislima. Ipak, pored toplih reči i poruka prolaznika, prijatelja, porodice i drugih dobrih ljudi, sigurno da mu i plemeniti cilj koji ga je i odveo na ovaj put pruža snagu. Naš sagovornik kaže da čovek u trenucima kada gura sebe do krajnjeg psihičkog i fizičkog maksimuma inspiraciju i motivaciju nalazi u najčudnijim stvarima.
Dok smo mi pešačili, dok nas je pržilo sunce i mučili žuljevi, sve vreme smo razmišljali o našim precima koji su išli preko Albanije po zimi, a ne lepom vremenu kao mi, i to u ko zna kakvoj obući. Razmišljali smo koliko je njihov podvig bio zapravo veliki u odnosu na naš studentski egzibicionizam i to nas je motivisalo.
Milićević, koji radi kao profesor u gimnaziji, želi svakoga da ohrabri u ovakvim nastojanjima i podvizima na kakav se Nikola Rokvić odlučio. Uvek je plemenito pomoći, a ovo hodočašće je na prvom mestu značajno zbog, kako Milićević kaže, promocije čovekoljubivih vrednosti, konkretno zbog obnove dečje onkologije. Ipak, bivši reprezentativac i veslač „Crvene zvezde“ naglašava da se duge pešačke avanture mogu posmatrati i kao prekretnicu u kulturi putovanja.
Nikola Rokvić na hodočašću do Egeje i slučajni prolaznik koji sa njim zajedno peva ,,Skitnicu" od Marinka Rokvića
© Foto : Slika ekrana, preuzeto sa javnog profila Nikole Rokvića / Nikola Rokvić na hodočašću do Egeje
Drugačiji je doživljaj puta, drugačiji je doživljaj predela, takva vrsta podviga je jedno nezaboravno iskustvo i uvek na takvim putovanjima čovek upozna neverovatne ljude, neko će stati kolima da vas pozdravi, da vas pita gde ste krenuli, treba li vam prevoz. Na takvom jednom putu može doći do neverovatnih situacija i poznanstava koje ne možete doživeti ukoliko, recimo, ne uđete peške u atar nekog sela.
Pomoć možete pružiti uplatom na dinarske i devizne tekuće račune fondacije „Porodica“.
