https://lat.sputnikportal.rs/20240427/ekskluzivno-ambasador-izraela-sve-sada-zavisi-od-irana--oni-drze-kljuc-mira-za-bliski-istok-1171522704.html

EKSKLUZIVNO Ambasador Izraela: Sve sada zavisi od Irana – oni drže ključ mira za Bliski istok

EKSKLUZIVNO Ambasador Izraela: Sve sada zavisi od Irana – oni drže ključ mira za Bliski istok

Sputnik Srbija

Da li će se kriza na Bliskom istoku pojačati ili splasnuti, pre svega zavisi od Irana, koji bi, ukoliko želi normalizaciju odnosa sa Izraelom, morao da povuče... 27.04.2024, Sputnik Srbija

2024-04-27T22:31+0200

2024-04-27T22:31+0200

2024-04-27T22:36+0200

svet

svet

svet – politika

analize i mišljenja

intervju

izrael

izraelsko-palestinski sukob

ambasador

iran

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/16/1166678717_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_de5572bd44306ca5bd16ae9c9f3a6819.jpg

Ovo kaže ekskluzivno za Sputnjik Jahel Vilan ambasador Izraela u Srbiji, povodom nove krize na Bliskom istoku.Konflikt između Irana i Izraela, počeo je izraelskim bombardovanjem iranskog konzularnog predstavništva u Damasku, kada je poginulo trinaestoro ljudi. Iran je potom, 16. aprila raketirao Izrael, da bi Izrael odgovorio dva dana kasnije.„Mislim da je ključ za rešenje konflikta u rukama Iranaca – oni treba da odluče hoće li se koncentrisati na mešanje i pokušaje da destabilizuju svaku državu na Bliskom istoku. To rade u Libanu, to rade u Jemenu i to je razlog zbog čega iranska pretnja nije upućena samo Izraelu. To razumeju i Saudijci i druge zalivske zemlje – da je Iran pretnja za većinu svojih suseda, ne samo za Izrael“, objašnjava Vilan.Svedočimo veoma ozbiljnom konfliktu između Izraela i Irana, možda najozbiljnijem do sada. Šta se trenutno dešava, jer suštinski, ako pogledamo, nije bilo pravog odgovora na napade ni sa jedne strane?Moram da se složim sa vama. Već godinama tvrdimo da Iran stoji praktično iza svega što se na Bliskom događa protiv Izraela – sasvim sigurno, nesumnjivo direktno stoje iza Hezbolaha, ali takođe i iza napada Hamasa od 7. oktobra. Ipak, napad od 14. aprila predstavlja novi nivo neprijateljstva direktno od Irana ka Izraelu.Znate, kada pokušavate da vrednujete odgovor Izraela, da li je dovoljan ili ne, verujem da će to pokazati budućnost. Mislim da je bilo važno poslati poruku i želim da verujem da je poruka shvaćena na pravi način. Izrael je još od 8. oktobra rekao da smo uključeni u rat koji nismo želeli, ali smo u njega uključeni zahvaljujući Hamasu i da smo u tom ratu sami. Nemamo interesa za otvaranje drugih frontova. Sa druge strane, Hezbolah je otvorio drugi front.Ali, Izrael je taj koji je bombardovao iranski konzulat u Damasku…Pre svega, to nije bio iranski konzulat. Drugo, niko nije rekao da je to učinio Izrael. Bio je to veoma ograničeni napad na osobu koja je, ili bi barem trebalo da bude, po svim definicijama označena kao terorista. Bio je umešan u terorističke akcije, bio je zadužen za snabdevanje Hezbolaha. Prema mojim standardima, ili prema standardima bilo koga drugog, ne radi se o diplomati.Sve to moglo je da se iskoristi da jednom za svagda poručimo svetu koliku opasnost Iran predstavlja za Bliski istok. I šire, jer kao što znate, iranske rakete pokrivaju i ovaj deo sveta.Da li sukob sa Iranom znači početak Trećeg svetskog rata, s obzirom da bi se u njega uključilo još drugih država i da bi zahvatio područje celog Bliskog istoka?Nisam siguran kako se definiše Treći svetski rat. Želim da ponovim da je izraelski pristup od početka bio da nam nije u interesu povećanje obima rata – ne zato što mislimo da ne možemo da pobedimo. Pretnja koju za Izrael predstavlja Hezbolah dvadeset puta je veća nego pretnja od Hamasa. To nije samo pretnja, Hezbolah je napao Izrael. Očigledno, Izrael je mogao da iskoristi priliku da svim snagama udari na Hezbolah, što nismo uradili. Sve do sada, želimo i nadamo se da svet može da nađe diplomatsko rešenje kako bi naši ljudi, koji su morali da budu evakuisani iz svojih domova na severnoj granici, mogli bezbedno da se vrate kućama. To još nije rešeno. Tako da rat definitivno nije u našem interesu. Takođe mislim da to nije u interesu bilo koga u svetu – mislili smo da svet postaje sve bezbedniji, ali odjednom, počeli su konflikti u Ukrajini i na Bliskom istoku. Ponavljam, to nije ni u čijem interesu, osim možda, u iranskom. Iranci, već dugi niz godina pozivaju na uništenje Izraela – pozivaju i rade na tome. Razvijaju svoje nuklearne kapacitete. To je velika pretnja za ceo svet, ne samo za Izrael.Razvoj iranskih nuklearnih kapaciteta je prava pretnja za izbijanje svetskog rata. Ne u smislu sadašnjih, već u smislu budućih događaja. Država kao što je Iran, sa takvom ideologijom i mogućnostima za razvijanje oružja za masovno uništenje predstavlja globalnu, ne samo regionalnu pretnju.Kada sam rekao svetski rat, mislio sam da bi se u takav konflikt umešalo mnogo više država – neke države će podržavati Izrael, neke će podržavati Iran.Opasnost zasigurno postoji. To i jeste jedan od razloga zbog čega je izraelski odgovor bio ograničen. Za nas je važno da sve što radimo, radimo uz razumevanje naših saveznika. Nije nam u interesu da ostanemo sami u našoj borbi. Podrška nam je potrebna i ona je bila ključna u presretanju 99 odsto iranskih raketa. To je urađeno uz podršku SAD, Velike Britanije, Francuske i drugih država. Bez obzira kako mislimo o sebi, Izrael je ipak mali igrač, a bez sumnje, Iran je globalni problem, ne samo izraelski, koji treba da rešava međunarodna zajednica.Videli smo kako su splasnule tenzije između Irana i saudijske Arabije – Kina je bila posrednik. Mislite li da postoje uslovi koji bi mogli da budu ispunjeni da tenzije između Irana i Izraela budu manje?To je dobro pitanje, ali smatram da nisam prava adresa za njega, jer Izrael nikada nije imao nikakav konflikt sa Iranom. Do 1979. sa Iranom smo imali odlične odnose i nikada nismo mislili da će oni biti promenjeni. Nismo mi bili ti koji su odlučili da pokrenu džihadističku kampanju protiv druge strane.Dakle mislite da bi Iran trebalo da načini prvi korak?Naravno. I to ne možemo da postignemo bez većeg pritiska sveta. Zato verujemo da međunarodna zajednica mora da ponovo uvede sankcije. Srećan sam što vidim da neke zemlje to upravo rade. Sve što treba da se uradi na diplomatskom polju treba da se uradi pre nego što se, ne dao Bog, krene u otvoreni rat. Ponavljam, niko ne želi da bude umešan u rat protiv Irana. Zato, verujemo da moraju da se preduzmu svi mogući koraci kako bi se Iran sprečio da nabavi oružje za masovno uništenje jer to stvara ozbiljnu destabilizaciju Bliskog istoka.Proklamovani cilj Izraela nakon 7. oktobra bio je uništenje Hamasa. Šta uništenje Hamasa znači, jer Hamas nisu samo ljudi, to je ipak i ideologija?Pre svega, želim da verujem da većina Palestinaca u Gazi ne podržava tu ideologiju, da su silom naterani da podržavaju Hamas. Hamas teroriše, ne samo Izrael, već na prvom mestu sopstvene ljude u Gazi. Naravno da smo eliminaciju Hamasa proglasili za cilj ali niko ne treba da gaji iluzije da silom možete eliminisati ideju. Međutim, moramo da eliminišemo Hamas kao političku i vojnu snagu, jer to je pretnja za Izrael. Bez toga niko ne može da se vrati u zajednice koje se nalaze u blizini Gaze. Ljudi se neće vratiti da žive na mestima na kojima iznova i iznova može da se ponavlja 7. oktobar, kao što je najavljeno.Ipak, ne verujem da je rat ovakvog obima pravi način da se Palestinci oslobode Hamasa.Pa koja je mera rata da učinite to?To ne mogu da kažem, ali smatram da smrt 22 000 Palestinaca, razaranje Gaze i glad nisu rešenje i način da se Palestinci oslobode Hamasa…Razumem šta želite da kažete, ali mislim da je važno staviti stvari u kontekst. Ne mislim da opravdavam 22.000, ni 15.000, ni jednu smrt. Ako se pozivamo na vrednosti i principe, čak i jedno ubijeno dete je previše. Ali, Izrael nije onaj koji je počeo rat 7. oktobra. Naprotiv, 4, 5, i 6. oktobra, Izrael je bio voljan otvori granicu sa Gazom i da da više radnih dozvola Palestincima za rad u Izraelu. Sada mnogi kritikuju Netanjahua i njegovu vladu i pitaju se kako su mogli da veruju tim ljudima? Izraelski koncept bio je da se unapredi životni standard ljudi koji žive u Gazi. Racionalno razmišljajući, pitali su se zašto bi neko želeo uništenje Izraela ako bismo mogli da živimo jedni do drugih? Sve to vratilo nam se tako kako nam se vratilo 7. oktobra. I sada se svi pitaju koji je najbolji način da se to što se desilo više ne dogodi. I uveren sam da bi svaka zemlja koja bi bila uvučena u sličan rat uzrokovala mnogo veću štetu ljudima i građevinama, nego što je to Izrael uradio. Izrael je u ovaj rat ušao na veoma precizan način. Naravno, reći ćete mi da pogledam štetu. Ali ja ću vam odgovoriti, i u to čvrsto verujem, da sve što radimo, radimo u skladu sa međunarodnim pravom. Samo zamislite da su sve te zgrade koje je uništio Izrael, a sve smo videli – bolnice, škole koje je koristio Hamas, postale legitimne ratne mete, jer su ih pretvorili u svoje štabove ili lansirne centre za rakete. Tako da pitanje odgovornosti treba postaviti onima koji su sve ovo započeli, onima koji krše međunarodno pravo na dnevnom nivou uzimajući sopstvene ljude kao živi štit, pretvarajući praktično sve delove Gaze u veliku vojnu bazu protiv Izraela.Ako uzmemo sve u obzir, osećate li da Izrael danas gubi onu podršku koju je imao u svetu čitavo vreme posle Drugog svetskog rata?Siguran sam da, ako biste pitali Hamas, oni bi očekivali da ta podrška bude znatno manja. Takođe sam siguran da je to deo njihovih ciljeva bio da niko ne dozvoli Izraelu da uzvraća udarac 200 dana. Sa druge strane, ako biste pitali Izraelce i naše saveznike u međunarodnoj zajednici, siguran sam da bi svi očekivali da sve traje mnogo kraće, jer nam nije potrebno 200 i više dana da razbijemo organizaciju Hamasa.Ali to nas vraća na prethodno pitanje, da li je to trebalo uraditi brže, što bi nanelo mnogo više kolateralne štete nevinim Palestincima. Svet očekuje da sve bude urađeno sa minimalnom štetom po ljude koji nemaju veze sa Hamasom. Za to je potrebno mnogo više vremena. Siguran sam da ste svesni činjenice da, da je Izrael želeo da krene na Gazu bez ikakvih ograničenja, je mogao sve da završi za nedelju dana. Da potpuno razorimo Gazu i da iz tih razorenih građevina izvučemo teroriste na svetlo dana. Uzgred rečeno, čvrsto verujem da situacija sa hranom u Gazi nije onakva kako ste rekli. Humanitarno pitanje je bilo među prioritetima od prvog dana. Trebalo je dostaviti humanitarnu pomoć dok u isto vreme Crvenom krstu nije bilo dozvoljeno da obiđe taoce, a kamo li da im se dozvoli medicinska pomoć.I da, razumemo da nam je, ako želimo da ispunimo naše vojne ciljeve, da demontiramo vojnu i političku moć Hamasa i da oslobodimo taoce, potrebna pomoć iz sveta i da nam je potrebno da osiguramo da u Gazi neće biti gladi. To i radimo.Mislite li da je rešenje izraelsko-palestinskog sukoba formula dve države, za koju se zalaže većina država, pa i SAD?Mislim da ako postoji jedna stvar koju su mnogi od nas u Izraelu naučili od 7. oktobra, ne samo od samog napada, već i od podrške napadu mnogih Palestinaca, kako iz Gaze, tako i sa Zapadne obale, jeste da pitanje onih koji su izveli napad i onih koji ga podržavaju nisu granice iz 1967, već granice iz 1948. Kao i u slučaju ovih ludih okupljanja na američkim univerzitetima, liberali pozivaju na stvaranje palestinske države „između Reke i Mora“. Šta je značenje tog cilja? Značenje je genocid nad Jevrejima. Oni ne govore o jednoj državi za Jevreje i Palestince, govore o jedinstvenoj, muslimanskoj palestinskoj državi. Pitanje o dve države uvek je upućivano Izraelu, ali mislim da treba da bude upućeno drugoj strani, ukoliko partneri za koncept dve države na drugoj strani postoje. I sada se postavlja pitanje da li na palestinskoj strani postoji podrška za dve države i šta to podrazumeva. Da li to znači granice iz 1967. ili bi to bila samo privremena država do dostizanja krajnjeg cilja – države koja bi se protezala između reke Jordan i Mediterana. Za mene i mislim za veliki broj Izraelaca, čak i za one koji čvrsto veruju u ideju o dve države i u budućnost mirnog rešenja odnosa sa Palestincima, ta ideja i vera je dramatično narušena od 7. oktobra. Jednu stvar znam sigurno: ni mi, ni Palestinci nećemo nestati, ni sopstvenom voljom, niti uz pomoć neke vojne operacije. Oni nisu u stanju da nas nateraju da odemo, a ni mi verovatno nismo u stanju ili nismo voljni da nateramo njih da odu.Morate da živite jedni pored drugih.Tačno tako.Pa onda bi najbolje rešenje bilo dve države.Verujem da jeste. Na duži rok, najverovatnije jeste. Nema boljeg rešenja na duži rok, ali sada, nažalost mislim da nije realno. Ono što govorim na svim srpskim medijima od 7. oktobra je da sam veoma sam razočaran što palestinski glasnogovornici ne dele isto mišljenje. Jer svi u svetu koji podržavaju rešenje o dve države moraju da budu prvi koji će da osude Hamas. Hamas svojim postupcima vraća Palestinu sto godina unazad u odnosu na njene legitimne ciljeve.Koji uslovi treba da se ispune da bi do toga došlo?Prvo i pre svega da Palestinci prihvate postojanje Izraela.Ali, palestinska vlada na čelu sa predsednikom Abasom priznaje Izrael.Zaista?Jaser Arafat je potpisao sporazum iz Osla.Jeste, potpisao je. Ali, u isto vreme u palestinskim udžbenicima zadržali su tezu da Izrael ne treba da postoji. Tome uče decu. Nisu promenili ni jedno slovo u istorijskim udžbenicima. Vidite, većina onih koji su nas napali 7. oktobra, verovatno su bili stariji tinejdžeri ili u srednjim dvadesetim godinama. Nisu mnogo stari. Ti ljudi, većina njih odrasla je posle potpisivanja sporazuma iz 1993. Nisu gledali naše vojnike, nema nikakvog razloga da mrze Izrael. Kroz dugi period tvrdnja je bila da, dok god smo tamo i dok generacije odrastaju tokom izraelske okupacije i gledaju naše vojnike, prolaze kroz blokade, oni su protiv Izraela. Ali, ovi ljudi iz Gaze, oni su odrasli a da nisu videli ni jednog Izraelca – ni naseljenika, niti vojnika. Nije bilo stvarnog razloga da odrastaju sa tolikom mržnjom, koju smo mogli da vidimo 7. oktobra. Nivo okrutnosti i varvarizma koji su sproveli, ubistva dece, silovanje desetina ili stotina žena, kako to neko može da objasni? Da li se radi samo o tome kako da se iznađe političko rešenje ili se radi o nečemu mnogo većem – o mržnji prema Jevrejima?Ljudi moraju da se zapitaju zašto u Gazi i dalje postoje izbeglički kampovi? Godinama su od međunarodne zajednice dobijali milijarde dolara, zašto i dalje drže ljude u izbegličkim kampovima? A znate zašto: zato što ne žele da ti ljudi napuste snove o povratku u Izrael.Pa da li je moguće da se izbeglice vrate u svoja sela u Izraelu?Sada, naravno da nije.Mislio sam uopšte.Ako verujete u rešenje o dve države, odgovor bi trebalo da bude ne. Trebalo bi da postoji jedna palestinska i jedna jevrejska država. Jedna do druge. Dve države trebalo bi da budu razgraničene po liniji iz 1967, sa nekim manjim izmenama. Ali, dok god Palestinci drže druge Palestince kao izbeglice, u okviru sopstvenih granica… Zašto im ne izgrade prava naselja. Kako Gaza, sa svim tim novcem koji je ubačen tamo od kada se Izrael povukao 2005. nije postala mnogo razvijeniji grad, država ili kako god želite da je nazovete? Zato što za to nema interesa. Njihov interes je, pre svega, da se Hamas naoruža. Većina novca troši se na naoružavanje Hamasa ili kopanje tunela. Možda se investira samo deset odsto u standard građana. A trebalo bi investirati u škole, infrastrukturu i druge stvari; a najvažnije je da ljudi razumeju da im je to dom, da je to njihova zemlja, a ne neki deo Izraela. Tako da je status izbeglice samo deo ideologije koja kaže da samo treba biti strpljiv jer će jednog dana doći trenutak kada će postati dovoljno jaki da zauzmu ono što misle da im pripada.Vi ne možete da istrebite sve njih, niti oni mogu da istrebe sve vas…O tome se i radi. Naravno! Ne mogu da kažem da sam se konačno predao i ostao bez nade da možemo da živimo u miru kao susedi, ali iskreno verujem da do mira neće doći za mog života. Ideologije treba da budu sposobne da izrode vođstvo koje će biti u stanju da razgovara o miru i za to vam je potrebno da obnovite poverenje. A poverenje, ma koliko krhko bilo pre 7. oktobra, sada je ispod nule. Mislim da sada puno ljudi u Izraelu smatra da motiv za napad nije u okupaciji. On je povezan sa samom našom egzistencijom u regionu. I taj stav mora da se izmeni iz fundamenta. Radikalizacija jedne strane ima isti efekat na drugu – i naše će se društvo sve više radikalizovati. I dalje verujem da će većina u Izraelu biti srećna ako živi u granicama iz 1967. dokle god im je bezbednost garantovana. I svako ko bude bio kadar da to obeća našim ljudima videće da je Izrael pun razumevanja. Nažalost, mislim da druga strana ne misli tako. Tako da je to za sada samo san, ali ljudi, na veoma nesrećan način biraju bolesne snove, umesto da žive u realnosti i da razumeju granice koje realnost postavlja. Zemlja koja se zove Izrael tu je da ostane tu, hajde da radimo ono što je korisno za sve i da živimo jedni do drugih. Oni nažalost još nisu stigli do toga.Pogledajte i:

https://lat.sputnikportal.rs/20240419/mediji-izrael-izveo-napad-na-iran-tri-drona-primecena-na-nebu-u-isfahanu-1171264951.html

izrael

iran

2024

Vesti

sr_RS

svet, svet – politika, analize i mišljenja, intervju, izrael, izraelsko-palestinski sukob, ambasador, iran