Aleksandra Krunić za Sputnjik: U Rusiji sam naučila da predaja nije opcija
20:29 25.04.2024 (Osveženo: 22:30 25.04.2024)
© AFP 2023 / ADRIAN DENNISAleksandra Krunić
© AFP 2023 / ADRIAN DENNIS
Pratite nas
Aleksandra Krunić, srpska teniserka, pre godinu i po dana doživela je jednu od najgorih povreda za jednog sportistu, ali sada je ponovo na terenu i trudi se da se vrati tamo gde je nekada bila, u top 100. O teškim trenucima, odrastanju u Rusiji, borbenom duhu i ciljevima srpska teniserka govorila je za Sputnjik.
Postepeno se od Vimbldona prošle godine Aleksandra Krunić vraćala na teren, ali od početka 2023. godine čini se da srpska teniserka rođena u Moskvi igra tenis koji liči na onaj kakav je igrala u najboljim danima karijere.
Pokazala je to Aleksandra ulaskom u glavni žreb Majamija, zatim i na Bili Džin King Kupu gde je sa Srbijom obezbedila plej-of fazu Evroafričke zone pobedama nad Švedskom, Norveškom i Grčkom koja je u svom timu imala Mariju Sakari.
„Mislim da nam je ovo bila najlakša grupa koju smo prošli u toj zoni s obzirom na to da smo morali da prođemo grupu pa igramo polufinale i finale. Ovoga puta smo išle automatski u plej-of što se desilo prvi put otkad igram. Imali smo sreće što je Sakari dugo igrala u Čarlstonu, nadale smo se da ćemo sa Grčkom igrati prvi ili drugi duel zato što smo mislile da ona neće biti spreman da stane na teren. Kada smo videle da ne igramo prvi, bilo je pitanje ako dobijemo i mi i one onda ćemo igrati jedne protiv drugih pa smo potajno navijale za Grčku kako bismo izbegle Mariju. Imali smo i malo sreće što ona nije stala na teren. Sa druge strane bilo je jakih selekcija koje smo uspele da izbegnemo, pogledao nas je žreb ovog puta. Iskoristile smo to maksimalno, Mia je dobila sve mečeve, drago mi je što je tako omogućila da ne igramo odlučujuće dublove“, rekla je Krunićeva na početku razgovora za Sputnjik.
Mlade srpske teniserke, pogotovo one koje sa njom igraju u reprezentaciji poput Olge Danilović, Mie Ristić, Dejane Radanović, Lole Radivojević,Elene Milovanović u Aleksandri vide uzora jer sa sobom nsi veliko iskustvo.
Bila je 39. teniserka sveta u singlu, odnosno 35. u dublu i o njenoj borbenosti saigračice uvek pričaju sa poštovanjem.
„Privilegija mi je što me doživljavaju kao uzor i trudim se da im pomognem nekim savetima, koliko god mogu i da podelim sa njima neko moje iskustvo. Ja sam imala tu čast da meni pomaže Jelena Janković kada sam ja bila mlađa, da me savetuje i da se nađe tu. Mislim da je to neprocenjivo, ne zato što sam to ja i zato što su moju saveti neprocenjivi, već mislim da je lepo kada neko ko je bio na tom renkingu gde ti želiš da dođeš, da neko podeli sa tobom iskustvo. Mogu da nauče na mojim greškama, može da im se skrati vreme za koje će doći do tog nekog željenog ranga. Ni znanje ni uspeh ne vrede ako nemaš sa kime da ih podeliš tako da mi je drago da devojke žele da ga ja podelim sa njima“, istakla je Aleksandra.
U trenutku kada je bila 82. na svetu srpska teniserka pokidala je prednje ukrštene ligamente, a svako ko se makar malo razume u sport vrlo dobro zna da je to jedna od najtežih povreda za bilo kog sportistu. Zato je taj period za Aleksandru razumljivo bio najteži u karijeri.
„Prvi put sam pauzirala duže kada sam povrdila koleno. Jedna od najgorih povreda u sportu, meni se tada srušio svet, potpuno sam se slomila kada sam saznala da su prednji ukršteni ligamenti u pitanju. Mislim da je to bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu definitivno. Bilo je puno sumnji tokom rehabilitacije i operacije, da li ću moći da igram, da trčim da se krećem onako kako sam se kretala. Svi imamo standarde i očekivanja, a moji standardi za moje kretanje su veoma visoki. Brzo se i eksplozivno krećem, oslanjam se na brzinu nogu, to mi je bio najveći strah.Sada definitivno mogu da kažem posle Majamija, Fed Kupa, da sam vratila brzinu i ekplozivnost. Hvala mom hirurgu koji je uradio dobar posao i svima koji su bili uključeni u rehabilitaciju. Uradili smo dobar posao i mislim da se ne vidi po mom kretanju da sam bila povređena, naročito ne toliko ozbiljno“, ispričala je srpska teniserka.
Zašto nije odustala? Aleksandra je rođena u Moskvi gde je napravila i prve teniske korake i gde je naučila da reč odustajnje ne stoji u rečniku „Kako postati šampion“.
„Dosta stvari ide od karaktera i tipa osobe, mislim da neke stvari koliko god treniraš ne možeš da ih utreniraš dovoljno, to su karakterne osobine. U mom slučaju nas su tako učili u Rusiji, nismo smeli da se predajemo, to nije bila opcija. Jako je bila velika konkurencija, svi su bili borbeni i grizli su, ako ti nisi takav onda odskačeš u negativnom smislu“, objasnila je Aleksandra.
Sistem koji je gajila Rusija definitivno je izgradio Krunićevu kao izuzetno snažnu i borbenu ličnost.
„Dosta ima do te atmosfere u kojoj smo odrasli, kao i do sistema kako su nas učili i šta je bilo prihvatljivo, a šta ne. Dizanje ruku, pokazivanje da ti nije stalo, nije bilo prihvatljivo u Rusiji, tako da je do sistema i toga kako su te gradili od malena kao sportistu“, ispričala je Krunićeva.
Iako teniserke često ističu koliko su u ženskom tenisu uslovi lošiji od onih kakvi imaju muškarci, Aleksandra ne pripada toj grupi. Smatra da je to svakog uspeha teško doći, a da je u nekim sportovima još teže nego u tenisu.
„Nisam previše razmišljala o tim stvarima, ne mogu da kažem da je bilo loše.Teški su generalno uslovi dok ne uđeš u prvih 100 i ne počneš da zarađuješ barem neki novac. Gledala sam uvek iz druge perspektive, mislim da postoje mnogo teži sportovi. Atletika, veslanje, borilačke veštine... Mislim da uvek postoji gore, što se tiče tenisa, za razliku od mnogih drugih ženskih sportova, mi imamo i sreće. Naravno, uvek može bolje. Svaki sport nosi svoj pritisak, nisam nikad gledala sa te strane da su teški uslovi jer mislim da je generalno profesionalni sport težak. Ceo put dok ne dođeš do nekog željenog nivoa je težak, mora da se uloži mnogo novca, a da ne znaš da li ćeš uspeti. Mislim da se na to ne sme gledati na taj način, onda će to razmišljanje da te sputava u tome da radiš ono što misliš da su prave stvari i da veruješ tom procesu koliko god on bio težak“, istakla je Aleksandra.
S obzirom na to da se postepeno vraća, srpska teniserka tako je postavila i ciljeve. Najpre top 200, a onda povratak u top 100. Posle toga, sve je još jedan veliki plus.
„Ciljevi do kraja karijere su da budem zdrava, da se dobro ophodim prema svom telu, da više slušam sebe. Tokom rehabilitacije sam naučila da koliko god postoje stručnjaci mislim da niko ne zna svoje telo bolje nego taj ko ga nosi svaki dan sa sobom. Što se tiče drugih ciljeva, želim da se vratim u top 200 da bih mogla da igram kvalifikacije Grend slemova. Pre početka Vimbldona mi se završava zaštićeni renking. Ne volim da ima ciljeve kada su poeni u pitanju, ali definitivno mi je jedan od ciljeva da se vratim trenažnom procesu kakav sam imala pre povrede. Sa tim, sa iskustvom i znanjem pta funckioniše šta ne, nadam se da će taj proces da me dovede nazad i u top 100, tip 50, ko zna. Najbintije mi je da uđem u sto, a dalje ne bih volela sebi da stavljam neka ograničenja, samo bih gledala gde proces i rad mogu da me dovedu, šta mogu da izvučem iz sebe“, zaključila je Aleksandra Krunić.