Počinje akcija Srpske protiv serije državnih udara u Bosni
© Foto : Sputnjiku ustupila RTRSŽeljka Cvijanović i Milorad Dodik
© Foto : Sputnjiku ustupila RTRS
Pratite nas
Sazivanjem sednice Predsedništva BiH o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope Željka Cvijanović je htela da spreči državni udar, dok je namera krivične prijave protiv Zlatka Lagumdžije da se ambasador BiH pri UN kazni za već izvedeni mini državni udar, smatra profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja.
Predsedništvo BiH na sednici u utorak nije postiglo konsenzus o stavu u vezi sa apliciranjem tzv. Kosova za članstvo u Savet Evrope. Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović koja je inicirala sednicu glasala je protiv, bošnjački član Denis Bećirović za, a hrvatski član Željko Komšić bio je uzdržan.
Željka Cvijanović podnela je Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv ambasadora BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatka Lagumdžije jer je jednostrano i samovoljno preduzeo radnje u vezi sa pripremom teksta i podnošenja rezolucije o Srebrenici na usvajanje Generalnoj skupštini UN, bez obaveznog ovlašćenja Predsedništva BiH.
Lagumdžija je time, navodi se u prijavi, prekoračio svoja ovlašćenja uz direktno kršenje ustavnog okvira BiH i garantovanih prava tri konstitutivna naroda u BiH.
Sprečavanje državnog udara
Opšti politički cilj obe inicijative je da se izraze politike Republike Srpske u određenim spoljnopolitičkim pitanjima, pre svega uopšte, a zatim i onim koji se tiču neposredno Republike Srpske, kaže Šolaja za Sputnjik.
Glasanje u Predsedništvu u kom su tri člana glasala apsolutno na različit način je, u stvari posledica ustavnog prava i obaveze Predsedništva BiH da vodi spoljnu politiku, dodaje Šolaja.
„Budući da BiH nije priznala tzv. Kosovo kao nezavisnu državu onda nema ni potrebe da ga podrži i glasa za njegovo članstvo u Savetu Evrope. I u tom smislu Predsedništvo BiH zauzima stav, donosi političku odluku kako bi predstavnik BiH u Komitetu ministara trebalo da glasa. U slučaju da taj predstavnik glasa suprotno, to je praktično udar na BiH i mogu praktično reći državni udar.“
Lagumdžijin mini državni udar
Slično tome je i ovo što je uradio Lagumdžija kao šef misije BiH pri Ujedinjenim nacijama jer u svim diplomatskim predstavljanjima sve misije BiH, bilateralne, a posebno multilateralne, morale bi da slede usaglašene stavove, dodaje Šolaja.
A činjenica je da je Lagumdžija podneo nešto što nije usaglašeni stav BiH jer Predsedništvo BiH o tome nije odlučivalo niti je razmatralo tu njegovu inicijativu, ističe Šolaja.
„U tom raskoraku se i krije činjenica da će odluka o toj Rezoluciji i tom simboličnom danu kojim kao treba da se odaje pošta Srebrenici uneti nove konflikte i nove napetosti. Odnosno, nove međunacionalne razlike će biti istaknute u BiH tako da je jedino što je ostalo Željki Cvijanović kao članu Predsedništva da podnese krivičnu prijavu za narušavanje ustavnog poretka.“
Ukoliko bi Tužilaštvo BiH ili Sud BiH odbili da postupaju po krivičnoj prijavi Cvijanovićeve, a iz aviona se vidi da je Lagumdžija prekršio Ustav, onda bi to, prema Šolaji, praktično bio još jedan mini državni udar.
U Bosni je sve moguće
Šolaja smatra da je Lagumdžija samog sebe delegitimisao kao ambasadora BiH pri Ujedinjenim nacijama jer je samom sebi dao za pravo da samoinicijativno podnosi inicijative koje duboko udaraju u potrebu za stabilnošću BiH, a sve zbog ostvarivanja interesa jednog naroda.
Međutim, poznavajući situaciju u BiH ne može sa sigurnošću reći da li će Lagumdžija odgovarati pred sudom, dodaje Šolaja.
„Jedino što se može je da Predsedništvo BiH delegitimizuje i delegalizuje tu akciju, odnosno samoinicijativnu aktivnost Zlatka Lagumdžije i mislim da bi u tom smislu trebalo i da se to obrazloži i opiše Predsedništvu. Ali je problem što se danas–sutra u Predsedništvu BiH ne bi glasalo jedinstveno. Na kraju krajeva, imate dva člana Predsedništva koja su za podršku te Lagumdžijine inicijative išla u Njujork i pravila prijem“, zaključio je Šolaja.
Pogledajte i: