https://lat.sputnikportal.rs/20240423/moze-li-nedavna-erupcija-mocnog-vulkana-da-izazove-pad-temperature-na-zemlji-video-foto-1171422604.html
Može li nedavna erupcija moćnog vulkana da izazove pad temperature na Zemlji /video, foto/
Može li nedavna erupcija moćnog vulkana da izazove pad temperature na Zemlji /video, foto/
Sputnik Srbija
Kada je planina Ruang (Mont Ruang) u Indoneziji prošle nedelje imala višestruke eksplozivne erupcije, vulkanski gasovi su bačeni toliko visoko da su stigli do... 23.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-23T23:00+0200
2024-04-23T23:00+0200
2024-04-23T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
nesreće i prirodne katastrofe
svet
indonezija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/17/1171422427_0:1260:2048:2412_1920x0_80_0_0_346b9403da777c3edb41a0bf7750f54a.jpg
Prema satelitskim procenama, snaga erupcija planine Ruang poslala je oblak pepela i gasova više od 20 kilometara u vazduh, oko deset kilometara iznad visine leta komercijalnih aviona. Potencijalni uticaji erupcije na vremenske prilike i klimu polako dolaze u fokus, a opasnost koju predstavlja vulkan i dalje postoji i evakuacije se nastavljaju, piše Si-En-En.Sedam erupcija u jednom danuMoguće je da vulkani imaju kratkoročni efekat na klimu - uključujući globalno hlađenje - zbog gasova koje ispuštaju visoko u gornju atmosferu. Ali uticaj planine Ruang na klimu će verovatno biti minimalan, kaže Greg Hjui, direktor Odeljenja za geološke i atmosferske nauke na Džordžija Tehu.A na svakodnevne vremenske uslove u blizini planine Ruang, kao što su temperatura, oblaci i kiša, vulkan verovatno neće dugo uticati, objasnio je Hjui.Planina Ruang, 725 metara visok stratovulkan na ostrvu Ruang u indonezijskoj provinciji Severni Sulavesi, eruptirao je najmanje sedam puta od prošlog utorka uveče, saopštila je nacionalna vulkanološka agencija. Vulkanolozi kažu da stratovulkani mogu da proizvedu eksplozivne erupcije jer njihov konusni oblik omogućava akumulaciju gasa.Vulkanski pepeo je obično mešavina zdrobljenih čvrstih materija - stena, minerala i stakla - i gasova kao što su vodena para, ugljen-dioksid i sumpor-dioksid.Kako nastaje sumporna kiselina u stratosferiGusti pepeo blizu površine stvara opasnu mešavinu vazduha i izaziva privremeni efekat hlađenja blokiranjem zagrevanja od sunčeve svetlosti. Nakon što aktivna erupcija prestane, pepeo počinje da se taloži.Neki gasovi iz erupcija planine Ruang podigli su se toliko visoko da su prodrli u stratosferu, drugi sloj Zemljine atmosfere koji se nalazi tačno iznad troposfere, gde se odvija sav život.Stratosfera je veoma suva i, prema Hjuiju, obično se u nju filtriraju samo dugovečni gasovi. Vulkanska erupcija je jedini prirodni način da kratkotrajni gasovi kao što su sumpor-dioksid i vodena para stignu do stratosfere.Jednom u stratosferi, sumpor dioksid i vodena para se kombinuju i formiraju aerosole sumporne kiseline koji stvaraju sloj zamućenih kapljica. Ove kapljice se šire daleko od tačke ulaska i ostaju u stratosferi do tri godine, reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir i uzrokujući pad globalnih temperatura. Ali efekat hlađenja traje duže ako više gasa dospe u stratosferu.Planina Pinatubo na Filipinima - još jedan stratovulkan - eruptirala je 1991. godine i proizvela je najveći oblak sumpor-dioksida ikada izmeren. Erupcija je poslala više od 17 miliona tona gasa u atmosferu i dovela do globalnog pada temperature od oko 0,5 stepeni Celzijusa, koji je trajao oko godinu dana, pokazuju podaci Geološkog zavoda Sjedinjenih Država.Poređenja radi, satelitski instrumenti procenjuju da je planina Ruang do sada izbacila oko 300.000 tona sumpor-dioksida, ali nije sasvim jasno koliko je tog oblaka dospelo u stratosferu. Iako je taj broj prilično visok, prema Hjuiju, to nije ekstreman slučaj.Erupcija poput one na planini Pinatuba 1991. svakako bi mogla da ohladi planetu na nekoliko godina, ali ne bi mogla da izbriše trenutne klimatske probleme izazvane zagađenjem, a nanela bi ogromnu štetu životu i imovini.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, nesreće i prirodne katastrofe, svet, indonezija
nauka i tehnologija, društvo, nesreće i prirodne katastrofe, svet, indonezija
Može li nedavna erupcija moćnog vulkana da izazove pad temperature na Zemlji /video, foto/
Kada je planina Ruang (Mont Ruang) u Indoneziji prošle nedelje imala višestruke eksplozivne erupcije, vulkanski gasovi su bačeni toliko visoko da su stigli do drugog sloja atmosfere, kilometrima iznad zemlje.
Prema satelitskim procenama, snaga erupcija planine Ruang poslala je oblak pepela i gasova više od 20 kilometara u vazduh, oko deset kilometara iznad visine leta komercijalnih aviona. Potencijalni uticaji erupcije na vremenske prilike i klimu polako dolaze u fokus, a opasnost koju predstavlja vulkan i dalje postoji i evakuacije se nastavljaju,
piše Si-En-En.
Sedam erupcija u jednom danu
Moguće je da vulkani imaju kratkoročni efekat na klimu - uključujući globalno hlađenje - zbog gasova koje ispuštaju visoko u gornju atmosferu. Ali uticaj planine Ruang na klimu će verovatno biti minimalan, kaže Greg Hjui, direktor Odeljenja za geološke i atmosferske nauke na Džordžija Tehu.
A na svakodnevne vremenske uslove u blizini planine Ruang, kao što su temperatura, oblaci i kiša, vulkan verovatno neće dugo uticati, objasnio je Hjui.
Planina Ruang, 725 metara visok stratovulkan na ostrvu Ruang u indonezijskoj provinciji Severni Sulavesi, eruptirao je najmanje sedam puta od prošlog utorka uveče, saopštila je nacionalna vulkanološka agencija. Vulkanolozi kažu da stratovulkani mogu da proizvedu eksplozivne erupcije jer njihov konusni oblik omogućava akumulaciju gasa.
Vulkanski pepeo je obično mešavina zdrobljenih čvrstih materija - stena, minerala i stakla - i gasova kao što su vodena para, ugljen-dioksid i sumpor-dioksid.
„Sam pepeo ostaje kratko u atmosferi jer je težak, veliki i ima tendenciju da se brzo slegne“, rekao je Hjui. „Gasovi dostižu mnogo više u atmosferi“.
Kako nastaje sumporna kiselina u stratosferi
Gusti pepeo blizu površine stvara opasnu mešavinu vazduha i izaziva privremeni efekat hlađenja blokiranjem zagrevanja od sunčeve svetlosti. Nakon što aktivna erupcija prestane, pepeo počinje da se taloži.
Neki gasovi iz erupcija planine Ruang podigli su se toliko visoko da su prodrli u stratosferu, drugi sloj Zemljine atmosfere koji se nalazi tačno iznad troposfere, gde se odvija sav život.
Stratosfera je veoma suva i, prema Hjuiju, obično se u nju filtriraju samo dugovečni gasovi. Vulkanska erupcija je jedini prirodni način da kratkotrajni gasovi kao što su sumpor-dioksid i vodena para stignu do stratosfere.
Jednom u stratosferi, sumpor dioksid i vodena para se kombinuju i formiraju aerosole sumporne kiseline koji stvaraju sloj zamućenih kapljica. Ove kapljice se šire daleko od tačke ulaska i ostaju u stratosferi do tri godine, reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir i uzrokujući pad globalnih temperatura. Ali efekat hlađenja traje duže ako više gasa dospe u stratosferu.
Planina Pinatubo na Filipinima - još jedan stratovulkan - eruptirala je 1991. godine i proizvela je najveći oblak sumpor-dioksida ikada izmeren. Erupcija je poslala više od 17 miliona tona gasa u atmosferu i dovela do globalnog pada temperature od oko 0,5 stepeni Celzijusa, koji je trajao oko godinu dana, pokazuju podaci Geološkog zavoda Sjedinjenih Država.
Poređenja radi, satelitski instrumenti procenjuju da je planina Ruang do sada izbacila oko 300.000 tona sumpor-dioksida, ali nije sasvim jasno koliko je tog oblaka dospelo u stratosferu. Iako je taj broj prilično visok, prema Hjuiju, to nije ekstreman slučaj.
Erupcija poput one na planini Pinatuba 1991. svakako bi mogla da ohladi planetu na nekoliko godina, ali ne bi mogla da izbriše trenutne klimatske probleme izazvane zagađenjem, a nanela bi ogromnu štetu životu i imovini.
