https://lat.sputnikportal.rs/20240422/potez-koji-bi-mogao-da-ojaca-poziciju-srbije-u-svetskoj-areni--1171372537.html
Potez koji bi mogao da ojača poziciju Srbije u svetskoj areni
Potez koji bi mogao da ojača poziciju Srbije u svetskoj areni
Sputnik Srbija
Kandidatura i eventualni izbor za privremenu članicu Saveta bezbednosti UN Srbiji može da donese svetsku političku vidljivost. Drugo, Srbija bi kao nestalna... 22.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-22T21:17+0200
2024-04-22T21:17+0200
2024-04-22T21:17+0200
srbija
srbija
srbija – politika
un
savet bezbednosti un
kandidatura
rezolucija
rezolucija o genocidu
srebrenica
vučić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/15/1167916065_0:0:2903:1634_1920x0_80_0_0_cde9a2df9ad4326f9d07fb819c8363ca.jpg
Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije i šef jugoslovenske misije na Ist riveru, Vladislav Jovanović komentariše najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se naša zemlja kandidovati za mesto u najvišem organu svetske organizacije ukoliko rezolucija o Srebrenici bude usvojena u Generalnoj skupštini.„U slučaju da podnese kandidaturu, Srbija će ubedljivo pobediti dve NATO zemlje iz Istočne Evrope koje su najavile kandidature za nestalne članice Saveta bezbednosti UN. Kad izglasaju rezoluciju i ako je izglasaju, jer ćemo se boriti do poslednjeg trenutka, istog dana ćemo se kandidovati za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN za 2025. i 2026. godinu“ rekao je Vučić.Višestruka koristSavet bezbednosti je izvršni organ UN, najviše isturen u očima sveta. Na tom mestu se prelamaju, rešavaju ili odlažu bitna pitanja međunarodnih mira i bezbednosti, objašnjava Jovanović.Osim pitanja Kosova i Metohije, pitanje BiH je takođe važno za Srbiju, zbog pitanja revizije Dejtonskog sporazuma, koji je Savet bezbednosti takođe odobrio, dodaje naš sagovornik.Izbor Srbije u privremeni sastav Saveta bezbednosti značio bi prisustvo stalnom radu Saveta bezbednosti u periodu od dve godine sa šansom da u jednom trenutku Srbija i predsedava ovim telom u periodu od mesec dana.Kao država koju je UN u dužem periodu tretirao, zbog lokalnih ratova kroz koje je prolazila bivša zajednička zemlja, Srbija je, prema Jovanovićevom mišljenju i više nego zainteresovana za mesto u SB. Interes za učešće Srbije u radu tog tela je, prema mišljenju našeg sagovornika, obostran.Srbije dugo nije bilo u organima UNSrbija će, ako se kandiduje za članstvo u Savetu bezbednosti imati, osim tematske i proceduralnu prednost. Naša zemlja u proteklih tridesetak godina, od raspada Jugoslavije do danas nije zauzimala ni jedno mesto predsedavajućeg u nekom telu UN, osim predsednika Generalne skupštine pre nekoliko godina.Srbija je bila, kako Jovanović kaže, žrtveni jarac na koga je svaljena krivica za raspad bivše države i zbog toga je naša zemlja bila u pasivnom položaju i nije se kandidovala za čelna mesta u sistemu svetske organizacije.Taj tridesetogodišnji period pasivizacije Srbije sada je, prema Jovanovićevim rečima, prednost, jer su druge države, uključujući i bivše jugoslovenske republike (osim Crne Gore i Makedonije), već bile nestalne članice Saveta bezbednosti. Slovenija je, na primer dva puta sedela u tom telu, a u njemu su bile i Rumunija, Poljska i Bugarska, koje se pominju kao mogući protivkandidati Srbiji.Savet bezbednosti UN ima 15 članica od kojih je pet stalnih - Francuska, Velika Britanija, SAD, Kina i Rusija, a 10 se bira na period od dve godine, ali tako da se svake godine zamenjuje po pet članica. Nestalne članice biraju se po regionalnom principu i bira ih Generalna skupština UN.Tri članice daje Afrika, Južna Amerika, Azijsko-pacifički region, Karibi, zapadna Evropa i ostali daju po dve članice, a istočna Evropa jednu. Tradicionalno, jedno od mesta dodeljeno Azijsko-pacifičkoj ili afričkoj grupi popunjava država iz arapskog sveta (takozvano „arapsko mesto“).Da bi neka država postala privremena članica Saveta bezbednosti mora da obezbedi dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini, što može da dovede do krize, ukoliko dva kandidata dobiju približan broj glasova. Antologijski je slučaj iz 1979, kada je izbor između Kube i Kolumbije trajao tri meseca i rekordnih 154 krugova glasanja.Takođe, kada tokom izbora 2016. nisu mogle da dobiju dve trećine glasova, Holandija i Italija saglasile su se da podele mandate zapadnoevropske i grupe ostalih. Bio je to prvi put da se dva kandidata slože oko tako nečega, jer je do tada uobičajena praksa bila da se zastoji u glasanju rešavaju tako što se kandidati povuku u korist treće države.Trenutne privremene članice Saveta bezbednosti su Alžir, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Sijera Leone, Južna Koreja, Slovenija i Švajcarska.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240421/djuric-formiran-stab-koji-se-24-sata-bavi-situacijom-u-vezi-sa-predlogom-rezolucije-o-srebrenici-1171333338.html
srbija
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, un, savet bezbednosti un, kandidatura, rezolucija, rezolucija o genocidu, srebrenica, vučić
srbija, srbija – politika, un, savet bezbednosti un, kandidatura, rezolucija, rezolucija o genocidu, srebrenica, vučić
Potez koji bi mogao da ojača poziciju Srbije u svetskoj areni
Kandidatura i eventualni izbor za privremenu članicu Saveta bezbednosti UN Srbiji može da donese svetsku političku vidljivost. Drugo, Srbija bi kao nestalna članica Saveta bezbednosti lakše štitila svoje nacionalne interese.
Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije i šef jugoslovenske misije na Ist riveru, Vladislav Jovanović komentariše najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se naša zemlja kandidovati za mesto u najvišem organu svetske organizacije ukoliko rezolucija o Srebrenici bude usvojena u Generalnoj skupštini.
„U slučaju da podnese kandidaturu, Srbija će ubedljivo pobediti dve NATO zemlje iz Istočne Evrope koje su najavile kandidature za nestalne članice Saveta bezbednosti UN. Kad izglasaju rezoluciju i ako je izglasaju, jer ćemo se boriti do poslednjeg trenutka, istog dana ćemo se kandidovati za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN za 2025. i 2026. godinu“ rekao je Vučić.
Savet bezbednosti je izvršni organ UN, najviše isturen u očima sveta. Na tom mestu se prelamaju, rešavaju ili odlažu bitna pitanja međunarodnih mira i bezbednosti, objašnjava Jovanović.
„Pošto smo mi zainteresovana strana, zato što je pitanje Kosova i Metohije stalna tema u radu Saveta bezbednosti i pošto postoji Rezolucija 1244, koju samo Savet bezbednosti može da ugasi, više je nego jasno da bi Srbija imala interese da se pojavi kao nestalni član“, smatra on.
Osim pitanja Kosova i Metohije, pitanje BiH je takođe važno za Srbiju, zbog pitanja revizije Dejtonskog sporazuma, koji je Savet bezbednosti takođe odobrio, dodaje naš sagovornik.
Izbor Srbije u privremeni sastav Saveta bezbednosti značio bi prisustvo stalnom radu Saveta bezbednosti u periodu od dve godine sa šansom da u jednom trenutku Srbija i predsedava ovim telom u periodu od mesec dana.
„Prisustvo znači uticaj na formiranje i utvrđivanje dnevnog reda, na glasanje. Bili bismo jedna od deset članica koje su bitne za utvrđivanje dnevnog reda ali i za glasanje o ključnim pitanjima, čak i onim za koje su i stalne članice Saveta bezbednosti zainteresovane da nešto prođe ili ne“, napominje Jovanović.
Kao država koju je UN u dužem periodu tretirao, zbog lokalnih ratova kroz koje je prolazila bivša zajednička zemlja, Srbija je, prema Jovanovićevom mišljenju i više nego zainteresovana za mesto u SB. Interes za učešće Srbije u radu tog tela je, prema mišljenju našeg sagovornika, obostran.
„Mislim da bi i svetski izvršni organ imao posebnog interesa da takva jedna zemlja bude njegova članica, jer je direktno zainteresovana i bila bi od pomoći tom organu, da se bolje i lakše snalazi u pitanjima od značaja na prostoru Balkana. Jer, Srbija je više zainteresovana i tangirana tim pitanjima, nego sve druge zemlje zajedno“, kaže on.
Srbije dugo nije bilo u organima UN
Srbija će, ako se kandiduje za članstvo u Savetu bezbednosti imati, osim tematske i proceduralnu prednost. Naša zemlja u proteklih tridesetak godina, od raspada Jugoslavije do danas nije zauzimala ni jedno mesto predsedavajućeg u nekom telu UN, osim predsednika Generalne skupštine pre nekoliko godina.
Srbija je bila, kako Jovanović kaže, žrtveni jarac na koga je svaljena krivica za raspad bivše države i zbog toga je naša zemlja bila u pasivnom položaju i nije se kandidovala za čelna mesta u sistemu svetske organizacije.
Taj tridesetogodišnji period pasivizacije Srbije sada je, prema Jovanovićevim rečima, prednost, jer su druge države, uključujući i bivše jugoslovenske republike (osim Crne Gore i Makedonije), već bile nestalne članice Saveta bezbednosti. Slovenija je, na primer dva puta sedela u tom telu, a u njemu su bile i Rumunija, Poljska i Bugarska, koje se pominju kao mogući protivkandidati Srbiji.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica od kojih je pet stalnih - Francuska, Velika Britanija, SAD, Kina i Rusija, a 10 se bira na period od dve godine, ali tako da se svake godine zamenjuje po pet članica. Nestalne članice biraju se po regionalnom principu i bira ih Generalna skupština UN.
Tri članice daje Afrika, Južna Amerika, Azijsko-pacifički region, Karibi, zapadna Evropa i ostali daju po dve članice, a istočna Evropa jednu. Tradicionalno, jedno od mesta dodeljeno Azijsko-pacifičkoj ili afričkoj grupi popunjava država iz arapskog sveta (takozvano „arapsko mesto“).
Da bi neka država postala privremena članica Saveta bezbednosti mora da obezbedi dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini, što može da dovede do krize, ukoliko dva kandidata dobiju približan broj glasova. Antologijski je slučaj iz 1979, kada je izbor između Kube i Kolumbije trajao tri meseca i rekordnih 154 krugova glasanja.
Takođe, kada tokom izbora 2016. nisu mogle da dobiju dve trećine glasova, Holandija i Italija saglasile su se da podele mandate zapadnoevropske i grupe ostalih. Bio je to prvi put da se dva kandidata slože oko tako nečega, jer je do tada uobičajena praksa bila da se zastoji u glasanju rešavaju tako što se kandidati povuku u korist treće države.
Trenutne privremene članice Saveta bezbednosti su Alžir, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Sijera Leone, Južna Koreja, Slovenija i Švajcarska.
