https://lat.sputnikportal.rs/20240422/da-li-ste-culi-za-povremeni-post-iznenadjujuce-menja-telo-1171377575.html
Da li ste čuli za povremeni post: Iznenađujuće menja telo
Da li ste čuli za povremeni post: Iznenađujuće menja telo
Sputnik Srbija
Gojaznost je poslednjih decenija postala ozbiljan globalni problem, koji značajno utiče na zdravlje ljudi širom sveta. Hrana je sve dostupnija sve većem broju... 22.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-22T19:05+0200
2024-04-22T19:05+0200
2024-04-22T19:06+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/16/1171378233_0:551:2048:1703_1920x0_80_0_0_db9af56e434e3642e5130dfdbf6eae69.jpg
Poslednjih godina naučnici sve više istražuju popularnu dijetu poznatu kao povremeni post, u kojoj se vreme uzimanja hrane smenjuje s vremenom potpunog uzdržavanja od hrane, i njen uticaj na gubitak telesne težine.Sve više ljudi je gojaznoPrema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 1,9 milijardi odraslih ljudi u svetu ima prekomernu težinu, dok je više od 650 miliona gojazno. U SAD, preko 70 odsto odraslih muškaraca i oko 50 odsto odraslih žena ima višak kilograma.U EU oko 52 odsto odraslih ima prekomernu težinu, a 17 odsto njih je gojazno.Odavno je poznato da su mozak i creva povezani, odnosno da na neki način komuniciraju i čine neku vrstu osovine u telu.Nova studija koju su kineski naučnici sproveli tokom 62 dana na 25 volontera sa dijagnozom gojaznosti pokazala je da povremeni post ne samo da pomaže u gubitku težine, već i menja funkcije mozga i mikrobiom creva.Rad je objavljen u časopisu „Frontiers in Cellular and Infection Microbiology“.Šta je povremeni post?Intermitentni post je režim ishrane u kome se periodi posta i uzimanja hrane smenjuju na različite načine.Metoda 16/8:Uključuje preskakanje doručka i ograničavanje dnevnog perioda jela na osam sati, na primer od 13 do 21 sat. Nakon toga sledi period posta od 16 sati.Eat-Stop-Eat: Ova metoda uključuje post od 24 sata jednom ili dva puta nedeljno. Na primer, neko ne jede od večere jednog dana do večere sledećeg dana.Dijeta 5:2: Ovim metodom se unese samo 500-600 kalorija u dva neuzastopna dana u nedelji, dok se ostalih petdana jede normalno.Mnogi ljudi smatraju da je metod 16/8 najjednostavniji, najodrživiji i najlakši za praćenje. Zbog toga je najpopularniji.Studija i njeni zaključciU novoj studiji, učesnici su bili podvrgnuti programu mršavljenja koji je uključivao pažljivo praćenje unosa kalorija i povremeni post u isto vreme. Rezultati su bili iznenađujući.Ne samo da su učesnici izgubili značajnu količinu težine - u proseku oko 7,6 kilograma, ili 7,8 odsto svoje telesne težine - već su naučnici zabeležili i dokaze o promenama u aktivnosti određenih regiona mozga povezanih s povećanjem telesne težine i promenama u sastavu crevnih bakterija.Ćiang Zeng iz Nacionalnog kliničkog istraživačkog centra za gerijatrijske bolesti u Kini rekao je prilikom objavljivanja rezultata da je njihova studija pokazala da „povremeni post menja osovinu ljudskog mozga, creva i mikrobioma“.Trenutno nije jasno šta prouzrokuje uočene promene ili da li creva utičuna mozak ili obrnuto. Međutim, pošto su creva i mozak povezani, naučnici veruju da bi specifičan uticaj na određene delove mozga mogao biti koristan u kontroli unosa hrane.Promene u zanimljivim delovima mozgaOno što je posebno interesantno u vezi s novom studijom jeste da su se promene u moždanoj aktivnosti zabeležene funkcionalnom magnetnom rezonancom (FMRI) dogodile upravo u regionima za koje se zna da su važni u regulaciji apetita i zavisnosti – uključujući inferiorni orbitalni frontalni režanj.Štaviše, promene u mikrobiomu creva, analizirane u uzorcima stolice i merenjima krvi, takođe su povezane sa specifičnim regionima mozga.Na primer, bakterija Coprococcus comesi Eubacterium hallii su negativno povezane sa aktivnošću u levom donjem orbitalnom frontalnom girusu, oblasti uključenoj u izvršne funkcije koje uključuju snagu volje kada je u pitanju unos hrane.Dvosmerna komunikacija između mozga i crevaSjaoning Vang iz Nacionalnog gerijatrijskog kliničkog centra u Kini istakao je da se smatra da mikrobiom creva komunicira s mozgom na složen, dvosmeran način.Liming Vang iz Kineske akademije nauka je rekao da je „sledeće pitanje na koje treba odgovoriti koji je tačno mehanizam kojim mikrobiom creva i mozak komuniciraju kod gojaznih ljudi, uključujući i tokom gubitka težine“.On je objasnio da bi buduća istraživanja trebalo da otkriju koji mikrobiom creva i koji regioni mozga su ključni za uspešno mršavljenje i održavanje zdrave težine, preneo je Indeks.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, društvo
nauka i tehnologija, medicina, društvo
Da li ste čuli za povremeni post: Iznenađujuće menja telo
19:05 22.04.2024 (Osveženo: 19:06 22.04.2024) Gojaznost je poslednjih decenija postala ozbiljan globalni problem, koji značajno utiče na zdravlje ljudi širom sveta. Hrana je sve dostupnija sve većem broju ljudi, a životni stil i navike se menjaju na takav način da kalorija unosimo sve više, a trošimo ih sve manje.
Poslednjih godina naučnici sve više istražuju popularnu dijetu poznatu kao povremeni post, u kojoj se vreme uzimanja hrane smenjuje s vremenom potpunog uzdržavanja od hrane, i njen uticaj na gubitak telesne težine.
Sve više ljudi je gojazno
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 1,9 milijardi odraslih ljudi u svetu ima prekomernu težinu, dok je više od 650 miliona gojazno. U SAD, preko 70 odsto odraslih muškaraca i oko 50 odsto odraslih žena ima višak kilograma.
U EU oko 52 odsto odraslih ima prekomernu težinu, a 17 odsto njih je gojazno.
Odavno je poznato da su mozak i creva povezani, odnosno da na neki način komuniciraju i čine neku vrstu osovine u telu.
Nova studija koju su kineski naučnici sproveli tokom 62 dana na 25 volontera sa dijagnozom gojaznosti pokazala je da povremeni post ne samo da pomaže u gubitku težine, već i menja funkcije mozga i mikrobiom creva.
Rad je
objavljen u časopisu „Frontiers in Cellular and Infection Microbiology“.
Intermitentni post je režim ishrane u kome se periodi posta i uzimanja hrane smenjuju na različite načine.
Metoda 16/8:Uključuje preskakanje doručka i ograničavanje dnevnog perioda jela na osam sati, na primer od 13 do 21 sat. Nakon toga sledi period posta od 16 sati.
Eat-Stop-Eat: Ova metoda uključuje post od 24 sata jednom ili dva puta nedeljno. Na primer, neko ne jede od večere jednog dana do večere sledećeg dana.
Dijeta 5:2: Ovim metodom se unese samo 500-600 kalorija u dva neuzastopna dana u nedelji, dok se ostalih petdana jede normalno.
Mnogi ljudi smatraju da je metod 16/8 najjednostavniji, najodrživiji i najlakši za praćenje. Zbog toga je najpopularniji.
Studija i njeni zaključci
U novoj studiji, učesnici su bili podvrgnuti programu mršavljenja koji je uključivao pažljivo praćenje unosa kalorija i povremeni post u isto vreme. Rezultati su bili iznenađujući.
Ne samo da su učesnici izgubili značajnu količinu težine - u proseku oko 7,6 kilograma, ili 7,8 odsto svoje telesne težine - već su naučnici zabeležili i dokaze o promenama u aktivnosti određenih regiona mozga povezanih s povećanjem telesne težine i promenama u sastavu crevnih bakterija.
Ćiang Zeng iz Nacionalnog kliničkog istraživačkog centra za gerijatrijske bolesti u Kini rekao je prilikom objavljivanja rezultata da je njihova studija pokazala da „povremeni post menja osovinu ljudskog mozga, creva i mikrobioma“.
„Uočene promene u mikrobiomu creva i aktivnosti u regionima mozga povezanim sa zavisnošću tokom i nakon gubitka težine su veoma dinamične i povezane s vremenom“, dodao je on.
Trenutno nije jasno šta prouzrokuje uočene promene ili da li creva utičuna mozak ili obrnuto. Međutim, pošto su creva i mozak povezani, naučnici veruju da bi specifičan uticaj na određene delove mozga mogao biti koristan u kontroli unosa hrane.
Promene u zanimljivim delovima mozga
Ono što je posebno interesantno u vezi s novom studijom jeste da su se promene u moždanoj aktivnosti zabeležene funkcionalnom magnetnom rezonancom (FMRI) dogodile upravo u regionima za koje se zna da su važni u regulaciji apetita i zavisnosti – uključujući inferiorni orbitalni frontalni režanj.
Štaviše, promene u mikrobiomu creva, analizirane u uzorcima stolice i merenjima krvi, takođe su povezane sa specifičnim regionima mozga.
Na primer, bakterija Coprococcus comesi Eubacterium hallii su negativno povezane sa aktivnošću u levom donjem orbitalnom frontalnom girusu, oblasti uključenoj u izvršne funkcije koje uključuju snagu volje kada je u pitanju unos hrane.
Dvosmerna komunikacija između mozga i creva
Sjaoning Vang iz Nacionalnog gerijatrijskog kliničkog centra u Kini istakao je da se smatra da mikrobiom creva komunicira s mozgom na složen, dvosmeran način.
„Mikrobiom proizvodi neurotransmitere i neurotoksine koji stižu do mozga preko nerava i cirkulacije krvi. S druge strane, mozak kontroliše ponašanje u ishrani, dok hranljive materije iz ishrane menjaju sastav crevnog mikrobioma“, objasnio je on.
Liming Vang iz Kineske akademije nauka je rekao da je „sledeće pitanje na koje treba odgovoriti koji je tačno mehanizam kojim mikrobiom creva i mozak komuniciraju kod gojaznih ljudi, uključujući i tokom gubitka težine“.
On je objasnio da bi buduća istraživanja trebalo da otkriju koji mikrobiom creva i koji regioni mozga su ključni za uspešno mršavljenje i održavanje zdrave težine,
preneo je Indeks.
