Može li kosovski čvor da odmrsi - Slovenac
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Borut Pahor važi za dobrog poznavaoca situacije u regionu i ima dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom. Međutim, njegovo eventualno imenovanje za naslednika Miroslava Lajčaka teško da će bilo šta promeniti, jer problem je u Zapadu, koji toleriše sve što radi Priština i smatra da je priznanje kosovske nezavisnosti polazna tačka za pregovore.
Ovako nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar, dr Zoran Milivojević komentariše vest da bivši slovenački predsednik Borut Pahor, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Slovenije, lobira da preuzme mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.
Prema pisanju ljubljanskog dnevnika „Delo“, slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da je Pahor pogodan kandidat za zauzimanje funkcije koju će Lajčak obavljati do avgusta, kada mu ističe mandat. Region bivše Jugoslavije u slovenačkoj diplomatiji smatra se strateškim područjem, pa je odlučeno da slovenačka diplomatska mreža, na čijem je čelu Tanja Fajon pomogne bivšem predsedniku u kandidaturi.
Pokazatelj da EU nema rezultate
Sa druge strane, prema Milivojevićevim rečima, pojavljivanje Pahora kao mogućeg naslednika govori koliko je Lajčakova dvogodišnja misija bila neuspešna.
„On sa tog mesta odlazi bez rezultata. Imenovanje njegovog naslednika samo po sebi je činjenica da je dosadašnje posredovanje EU bilo neuspešno i da tu praktično nema nikakvih elemenata koji bi ukazivali na uspeh ukoliko nema promene stava“, smatra Milivojević.
Odlazak Lajčaka i eventualno Pahorovo imenovanje ukazuje na pokušaj Brisela da „ostane u poslu“ – da zadrži kontrolu nad kosovskim pitanjem u zapadnim rukama. Imenovanjem Lajčakovog naslednika iz regiona EU zapravo šalje poruku da je i dalje zainteresovana da ostane tu gde je uz pokušaj da se obezbedi nova dinamika, dodaje on.
Da li je Pahor nepristrasan?
I slovenački novinar Igor Mekina slaže se sa Milivojevićem da je Pahor razgranao svoje političke veze u regionu – kao specijalni izaslanik EU za dijalog bio bi prihvatljiv za mnoge, s obzirom da gaji dobre odnose kako sa bivšim, tako i sa sadašnjim regionalnim liderima.
„Ali, ne verujem da će mnogo raditi u korist nekih presudnih interesa Srbije. Na toj poziciji, čovek bi zaista trebalo da bude nepristrasan. To je, po mom mišljenju, najveći problem – da li je Pahor zaista nepristrasan? Mislim da nije. Da li će moći da se postavi u ulogu nepristrasnog posrednika? To je veliko pitanje“, smatra Mekina.
Vašington i Brisel diktiraju
Ako je stav Miroslava Lajčaka, koji dolazi iz države koja nije priznala kosovsku nezavisnost bio na liniji zapadnih interesa kojima je kosovska nezavisnost jedan od spoljnopolitičkih prioriteta, ne treba imati sumnji da bi i Pahor nastupao sa istih pozicija, smatra Milivojević.
„On ima dodatni motiv zato što je Slovenija jedna od država koja u potpunosti podržava kosovsku državnost. Prema tome, od njega ne treba ništa očekivati. Ali, nezavisno od njega, svako ko bi došao na to mesto svakako bi bio protagonista zapadnih stavova i zapadnih ciljeva“, kategoričan je on.
Slovenija je još u vreme dok je bila deo jugoslovenske federacije podržavala albanski secesionizam na Kosovu i Metohiji – dobro je poznat stav tadašnjeg slovenačkog komunističkog rukovodstva na čelu sa Milanom Kučanom, koje je podržavalo albansku pobunu na Kosovu i Metohiji 1988. i 1989. godine.
Pristup kosovskom pitanju i dijalogu između Beograda i Prištine diktiraju Vašington i većina u briselskoj administraciji na čelu sa Nemačkom, dok Velika Britanija deluje iz pozadine kroz Kvintu, dodaje Milivojević.
Mekina naglašava da Pahor dolazi iz zemlje u kojoj je kosovska nezavisnost, kako kaže, popularna ideja, kako zbog tradicije podrške kosovskim Albancima, tako i zbog toga što se pravi poređenje između položaja Slovenije u nekadašnjoj Jugoslaviji i Kosova i Metohije. Slovenački mediji, na primer, uopšte ne pišu o položaju Srba na KiM, kao što ne govore o onome što se na KiM desilo nakon secesije Slovenije od SFRJ, navodi on.
„Mislim da i Pahor dosta jednostrano gleda na to i da se drži zvanične politike EU koja vodi odvajanju Kosova od Srbije“, kaže Mekina.
Čovek kompromisa, ali neuspešan
Borut Pahor bio je slovenački premijer između 2008. i 2012, da bi od 2012. do 2020. obavljao dužnost predsednika te države. Nakon što mu je predsednički mandat istekao, osnovao je nevladinu organizaciju „Prijatelji Zapadnog Balkana“, čiji Savetodavni odbor čini šesnaest političara i diplomata iz dvanaest zemalja.
Među njima su i bivša visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednost Ketrin Ešton, bivši švedski premijer i visoki predstavnik UN za BiH Karl Bilt, bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor, bivša predsednica tzv. Kosova Atifete Jahjaga, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, bivši bugarski predsednik Rosen Plevnelijev, bivša zamenica premijera Sevrene Makedonije Radmila Šekerinska.
Kao prvi veliki međunarodni projekat Pahorove organizacije najavljena je međunarodna konferencija o političkoj i bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu u svetlu geopolitičkih promena u Evropi i svetu koja bi trebalo da se održi 19. i 20. aprila u Ljubljani.
Prema Mekininim rečima, Pahor je kao političar sklon kompromisima i traženju takozvanih „srednjih rešenja“ – u Sloveniji je, na primer, svojevremeno pokušao da pomiri pristalice partizanskog i domobranskog pokreta iz vremena Drugog svetskog rata.
„Sa druge strane, on i nije bio baš nešto posebno uspešan. Kada se pogleda njegova politika iz vremena kada je bio predsednik vlade – bio je neuspešan premijer. Kada je spor sa Hrvatskom oko Piranskog zaliva bio u fokusu, on se zalagao za rešenje koje je na kraju završilo u ćorsokaku – taj spor ni danas nije rešen, već je gurnut pod tepih“, naglašava naš sagovornik.
Tako da, kada se pogleda Pahorova karijera kao premijera i predsednika, koja je u principu neuspešna, otvara se pitanje koliko bi bio uspešan kao posrednik između Beograda i Prištine, dodaje Mekina.
Prema njegovim rečima, sve Pahorove aktivnosti pošto je prestao da bude predsednik države govore o tome da se sprema da zameni Lajčaka, a to što još uvek nije predao aplikaciju u Briselu, to je u prirodi ovog političara – predaće je kada bude bio smatrao da je najbolji, ako ne i jedini kandidat.
Pogledajte i:
