Genocid je istrebljenje naroda – to se u Srebrenici nije desilo
© Sputnik / Roman Mahmutov
/ Pratite nas
Pojam genocida izmišljen je za opis zločina Holokausta, a ukoliko se događaji iz Srebrenice nazovu genocidom, ono što se desilo za vreme Drugog svetskog rata mora da dobije novi naziv. Ovde se ne radi o pukoj semantici, već definiciji i imenu za istrebljenje čitavog jednog naroda, što se u Srebrenici svakako nije desilo.
Ovako profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević tumači agresivno proguranu inicijativu za donošenje Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Rezolucija pod nazivom „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“ predstavljena je Generalnoj skupštini UN 17. aprila, a o njoj će se glasati drugog maja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se, ukoliko ova rezolucija bude izglasana, Srbija svake godine predlagati rezolucije o genocidu nad Srbima u Kragujevcu, Kraljevu, Jasenovcu, Jajincima.
Nemci hapse građane za streljanje u Kragujevcu uoči 21. oktobra 1941. Među uhapšenim su i učenici razreda V/3
Usvajanjem rezolucije bi se otvorila „Pandorina kutija“, pa bi i Rusija mogla da podnese niz rezolucija o genocidu nad ruskim i sovjetskim narodom, a i Jermeni bi se takođe oglasili zbog genocida počinjenog nad njima od strane Turske… Ni tu nije kraj. Istorijskih primera je na pretek.
Beznačajno
Profesor Ristivojević podseća na činjenicu da su rezolucije Generalne skupštine UN bez ikakvog realnog značaja, već da nose samo „moralnu“ težinu koja ne proizvodi nikakve pravne posledice.
Upravo zato što rezolucije GS UN nemaju pravnu snagu, možete šta god hoćete nazvati genocidom. Više od pola država to izglasa i „doviđenja, molim“. I tribunal je presudio da je ono što se desilo u Srebrenici genocid, iako nije, rekao je Ristivojević za Sputnjik.
Kada je u pitanju pojam genocida, Ristivojević smatra da se ovim samo njegova donja granica spušta. To i Jevrejima, očekivano, mnogo smeta, a profesor podseća na reči Noama Čomskog, da se, ukoliko je ono što se desilo u Srebrenici genocid, ono šta se desilo u Aušvicu mora dobiti drugo ime. Ristivojević dodaje i to da bi se ono šta se dogodilo u Srebrenici, u najboljem slučaju, moglo nazvati ,,opštinskim genocidom".
Termin „genocid“ se lagano dezavuiše, kruni, gubi na značaju i kvari. Moramo voditi računa o tome da je pojam genocida izmišljen za ono šta se desilo u logorima smrti gde se mašinski ubijao čitav jedan narod. Bilo šta drugo nazivati genocidom je u stvari razvodnjavanje tog pojma.
Dokle više?
Ristivojević smatra da je sve to posledica poretka koji je zasnovan na pravilima, odnosno sveta gde moćnici hoće da ukinu pravo, a izgrade međunarodni sistem zasnovan na neobaveznim smernicama. Kad nema prava, kaže naš sagovornik, a kada postoje samo pravila, ona se primenjuju selektivno i od slučaja do slučaja.
Silnima i moćnima kao što su Amerikanci odgovara takav poredak. Ono što njima ne odgovara je da poredak bude čvrst, jasan i nedvosmislen i da se primenjuje i važi za njih. Bogu hvala, pa se stvara multipolarni svet i njima je to sve manje i manje moguće i sve manje i manje verovatno.
Lako je Nemačkoj da upire prstom
Istoričar Čedomir Antić smatra da je lako Nemačkoj da drži moralne pridike u uslovima u kojima se ona nalazi. Nemačka je, kaže on, postavljena na prvo mesto u Evropi, bila je temelj osnivanja Evropske zajednice i potonje Evropske unije, temelj NATO-a, dozvoljeno joj je nacionalno ujedinjenje, pa čak i delovanje na našim prostorima. Nikome, nastavlja Antić, nije palo na pamet da Bavarsku i Austriju, izvorišta nacizma, pretvori u dom jevrejskog naroda.
Lako je deliti lekcije u uslovima u kojima je jevrejska država 3000 kilometara daleko i u uslovima u kojima izvinjenje ništa ne košta, pa čak i u uslovima u kojima novac donosi pomoć Izraelu da vrši zločine nad nekim trećim narodom koji veze nije imao sa Holokaustom. Lako je sada raditi sve to, a krajnji cilj Nemačke je da skrene zapravo pažnju sa sebe i svoje odgovornosti, rekao je Antić za Sputnjik.
Sovjetski lekari i predstavnici Crvenog krsta među decom-zatvorenicima logora smrti u prvim satima nakon njegovog oslobođenja od nacističkih dželata u Aušvicu
© Sputnik / B.Fišman
Cilj im je, i dalje, uništenje Srba
Čitava saga oko Rezolucije o genocidu, smatra Antić, za cilj ima da pokaže kako će izgledati osveta u taboru NATO-a ukoliko Srbi ne budu spremni da ratuju ne samo protiv Rusije ili nekog drugog, već i da odbacimo svoju kulturu, identitet i istoriju.
Danas Nemačka, Britanija, Francuska i Amerika ne ratuju samo protiv Srba koji ima nisu naklonjeni, već protiv ćirilice, a to se vidi i u Hrvatskoj, u Federaciji BiH, Crnoj Gori, Kosovu. Mislim da je više urađeno na uništavanju dostojanstva i ponosa srpskog naroda posle 1995. i 1999. godine, nego što je ikada igde, i u Istočnoj Nemačkoj, učinjeno na unižavanju nemačkog naroda i oduzimanju njegovog ponosa, rekao je Antić za Sputnjik.
Politička korist
Antić podseća da SAD i NATO mogu imati razne koristi od ovakve rezolucije i da kada ih pominje, ne treba greškom zamišljati nekadašnje nezaustavljive velesile. Radi se o političkim elitama naroda u opadanju poput Nemaca, Britanaca, Francuza, Amerikanaca, odnosno manjini čovečanstva koja na ovaj način pokušava da pridobije još neki poen.
Ova rezolucija može da stavi na stranu Amerike neke islamske zemlje. U ovom trenutku od islamskih zemalja mogu da računaju samo na nekoliko pokreta koje finansiraju. Još jedna posledica na koju bi računali je ta da bi ovo moglo ponovo da osami Rusiju i Srbiju. Takođe, njihova krajnja ideja je da Srbe polako liše državnosti. Moje uverenje je da to njihovo insistiranje i laganje da ta rezolucija nije uperena protiv Srbije i teze njihovih ovdašnjih pristalica i najamnika, među kojima su i univerzitetski profesori, da postoji kolektivna krivica, jasno nas upućuje na to da je njihova ideja da u perspektivi ukinu i Republiku Srpsku i Srbiju, zaključio je Antić.
