Neverovatno: Umesto izvinjenja, usred Beograda Britanci i Nemci drže lekcije Srbima o genocidu
18:41 13.04.2024 (Osveženo: 14:14 15.04.2024)
© Sputnik / Milica Trklja / Simpozijum o učenju istorije
Pratite nas
Potpuno je neverovatno da ambasade Britanije, Nemačke i Francuske učestvuju u organizaciji skupa usred Beograda i drže nam predavanje o pomiriteljskom odnosu prema istoriji, bez reči izvinjenja za zločine počinjene nad Srbima u NATO agresiji za koje su odgovorne vlade njihovih zemalja, kaže profesor Filozofskog fakulteta Miloš Ković.
Ako se htelo doći do pomiriteljskih reči, što je zaista za svaku pohvalu i ta ideja je sama po sebi dobra, onda je ovaj skup, smatra Ković, trebalo da počne, na primer, polaganjem venca na spomenik Milici Rakić, jer je to zločin za koji su odgovorne vlade Velike Britanije, Nemačke, Francuske i ostalih NATO država.
Uoči 75. godišnjice Saveta Evrope u Rektoratu Univerziteta u Beogradu upriličen je simpozijum posvećen nastavi istorije gde se govorilo o suočavanju sa prošlošću, „višku istorije“, nemogućnosti Srba da „svare“ svoju istoriju i načinima na koje srpsku omladinu treba podučavati o njihovoj istoriji.
Ković ističe da nauka počiva na saradnji stručnjaka iz različitih zemalja i različitih naučnih oblasti i da se ne može ni na koji način kritikovati sama ideja saradnje sa kolegama iz inostranstva.
Simpozijum o učenju istorije
© Sputnik / Milica Trklja / Simpozijum o učenju istorije
On kaže za Sputnjik da svi možemo nešto naučiti jedni od drugih, ali da ovaj skup nema nikakve veze sa objektivnošću i strukom istoričara, uprkos tome što njegovi organizatori, među kojima su brojne nevladine organizacije i zapadne ambasade, pretenduju na to da nas nauče istoriji i da nam pomognu da savladamo metode istoričara.
Nismo čuli nijednu reč izvinjenja ambasadora ovih velikih zemalja, naprotiv, nama se dele lekcije o nacionalizmu, pristrasnosti, pa čak i o genocidu, rekao je Ković za Sputnjik.
On takođe napominje i to da se 75. godišnjica osnivanja Saveta Evrope proslavlja u trenutku kada isti taj Savet namerava da primi u svoj sastav deo srpske teritorije, deo Republike Srbije, takozvano Kosovo, odnosno jednu, kako Ković kaže, secesionističku i terorističku kvazidržavu.
Miloš Ković
© Sputnik / Lola Đorđević
Mogu razumeti da ambasadori primaju uputstva iz svojih ministarstava i država, ali svoje kolege koje učestvuju i organizuju ovakve skupove ne mogu da razumem. Žao mi je što je tako i mislim da su skupovi ove vrste sramota za Filozofski fakultet i Univerzitet u Beogradu, rekao je Ković.
Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Janoš Babić, govorio je u beogradskom Rektoratu o istoriji Saveta Evrope i tome kako je, još pri osnivanju Saveta, njihov „moralni imperativ“ bio da učine sve što je neophodno da do strahota rata i genocida nakon Drugog svetskog rata, nikad više ne dođe – bar ne na njihovom kontinentu.
On je rekao i to da se njihova godišnjica ne može proslaviti bez osvrta na „ogromne probleme kroz koje Evropa danas prolazi“ u svetlu rata u Ukrajini. Problem, po Babiću, predstavlja i to što je demokratija takođe ugrožena i što to preti da „potkopa“ demokratske vlade, vladavinu zakona i ljudska prava građana.
Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Janoš Babić u Rektoratu Univerziteta u Beogradu na simpozijumu o učenju istorije
© Sputnik / Milica Trklja / Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Janoš Babić u Rektoratu Univerziteta u Beogradu na simpozijumu o učenju istorije
Ono što rat u Ukrajini i potkopavanje demokratije u Evropi imaju zajedničko, bar po Babiću, jeste „pribegavanje iskrivljenim istorijskim narativima koji za cilj imaju opravdavanje nedemokratskih agendi“. Iz ovog razloga, tvrdi on, imperativno je „gajiti“ građane koji razmišljaju kritički i demokratski.
Svi se moramo potruditi da obezbedimo da građani budu „opremljeni“ kritičkim i istorijskim veštinama koje su neophodne za razotkrivanje lažnih narativa i manipulacija koje ugrožavaju demokratiju, ljudska prava i mir sa komšijama. Ovo zahteva da studenti razvijaju intelektualne, emotivne i moralne kapacitete, da bi se kritički upustili u naše istorije u duhu dobre volje, međusobnog razumevanja i spremnosti da prepoznaju svoje greške i oproste tuđe, rekao je Babić.
Kad Britanac objašnjava da Srbi imaju „višak istorije“
Na otvaranju skupa je govorio i ambasador Britanije u Srbiji Edvard Ferguson. On je okupljenima, pored toga što je citirao Zdravka Čolića, citirao i Vinstona Čerčila, objašnjavajući kako Srbi imaju „višak istorije“ koji ne mogu da „svare“ i da treba da se ugledamo na Nemačku i Francusku, odnosno njihovo „istorijsko“ pomirenje. Istorija, po Fergusonu, postaje „najviše nesvarljiva“ kada služi kao političko oružje, a ne kao faktor koji miri i ujedinjuje.
Službovao sam četiri godine kao ambasador Britanije u Bosni i Hercegovini, a sada sam ovde u Srbiji i osećam da sam pozvan da kažem, iz iskustva i sa osećajem za to, da je jedna od najvećih prepreka za ovaj region, koji volim zdušno, da se pričanje i podučavanje o istorijskim događajima prečesto pretvara u redigovane „mi i oni“ narative... Uzmite za primer Drugi svetski rat. Odnos između Srbije i Hrvatske se još uvek nije oporavio od strahota Jasenovca... Pogledajte crno-beli odnos preziranja između četnika i partizana koji i danas deli ljude u Srbiji i po regionu... Uzmite u razmatranje konflikte i nasilje koji su doveli do raspada Jugoslavije od Srebrenice i Kosova do Vukovara... Ovdašnji političari se odmah ustreme na zločine i nepravde koji su sprovedeni nad njihovim narodom, ali su spori u prepoznavanju onih koji su počinjeni nad drugima, rekao je Ferguson.
Problem, po njegovom mišljenju, nije manjak informacija ili sama istorija, već šta se sa njom radi i da je, s tim u vezi, ključno „opremiti“ mlade ljude iz ovog regiona da se „pomire sa turbulentnom prošlošću“ i da krenu dalje u budućnost.
Britanski ambasador u Rektoratu Univerziteta u Beogradu na simpozijumu o učenju istorije
© Sputnik / Milica Trklja / Britanski ambasador u Rektoratu Univerziteta u Beogradu na simpozijumu o učenju istorije
Ferguson je pominjao i kako se u Srbiji nedovoljno uči o raspadu Jugoslavije, pa da pribegavaju sadržajima sa društvenih mreža. Takođe je kao problem istakao pružanje pristrasnih informacija učenicima.
Ukoliko hoćemo da nastavni plan i program, kao i knjige, upućuju na pomirenje, moraju da dekonstruišu istorijske mitove, da izbegavaju etnocentrične pristupe i da priznaju patnju i iskustva svih strana. Učenje istorije zasnovano na ovim mnogobrojnim perspektivama sada je, i to mi je drago što kažem, deo „mejnstrim“ pristupa predavanju istorije, izjavio je Ferguson.
A gde je genocid nad Srbima?
Profesor Ković ovakav nastup smatra najvećim mogućim licemerjem. On podseća da je nemačka regularna vojska u Srbiji, u oba svetska rata, počinila najbrutalnije genocidne zločine nad ženama, decom i starcima i da bi nemačka ambasada, kao jedan od pokrovitelja skupa, u najmanju ruku trebalo da se izvini srpskom narodu, a ne da mu drži lekcije o genocidu. Umesto toga, kaže Ković, zapadni ambasadori srpskim stručnjacima objašnjavaju kako treba da pišu pomiriteljsku istoriju.
Nemačka takođe, podseća Ković, u ovom trenutku „gura“ u Ujedinjenim nacijama inicijativu u kojoj Nemačka i Ruanda predlažu donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Britanski ambasador u Rektoratu Univerziteta u Beogradu na simpozijumu o učenju istorije
© Sputnik / Milica Trklja / Britanski ambasador u Rektoratu Univerziteta u Beogradu na simpozijumu o učenju istorije
Umesto da se kao srpski istoričari bave temama nemačkog genocida u dva svetska rata, Jadovnu, Jasenovcu i ostalim stratištima, zločinima u Šapcu, Kraljevu i Kragujevcu, profesori, pa čak i klub studenata istorije sa Filozofskog fakulteta dozvoljavaju da im nemačka ambasada organizuje, a britanski ambasador, bez trunke saučešća, izvinjenja i empatije, drži „sofisticirane lekcije“ o genocidu i o Jasenovcu.
Ković predlaže britanskom ambasadoru da je mogao, kada već govori o Drugom svetskom ratu, da se priseti vaskršnjeg bombardovanja Beograda 1944. godine, kada je ubijeno više Beograđana nego u bombardovanju koje je izvela nacistička Nemačka aprila 1941. godine. Mogao bi takođe, ističe Ković, da se seti učešća svoje vlade u razaranju SFR Jugoslavije, ali i da porazmisli o onome šta se danas dešava, odnosno o genocidu nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.
Simpozijum o učenju istorije, Rektorat Univerziteta u Beogradu
© Sputnik / Milica Trklja / Simpozijum o učenju istorije, Rektorat Univerziteta u Beogradu
Vrhunac cinizma je reći Srbima da imaju višak istorije i da ne mogu da je „svare“, što je zapravo citat Vinstona Čerčila, koji je svojom politikom u oba svetska rata izdao srpski narod. Poslednja ličnost na koju bi trebalo da se poziva ambasador Velike Britanije u zgradi rektorata Univerziteta u Beogradu je Vinston Čerčil i to pokazuje nedostatak dobrog ukusa i takta.
Niti stručno, nit moralno
Profesor Ković podseća da su Srbi jedno vreme pisali tu famoznu „pomiriteljsku“ istoriju i da se u Jugoslaviji o prošlosti nije pisalo „ni po babu, ni po stričevima“, već upravo tako da se niko „ne uvredi“. Ovdašnja istorija je pisana dugi niz godina na takav način, pa je zaboravljen genocid iz Prvog svetskog rata, kao i genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata, odnosno, nastojalo se da se zaboravi ko je taj genocid počinio. Zbog toga smo i došli, kaže naš sagovornik, u situaciju da nam se ista sudbina kasnije opet ponovi.
Simpozijum o učenju istorije
© Sputnik / Milica Trklja / Simpozijum o učenju istorije
Ković tvrdi da nam ne treba pisanje nikakvih pomiriteljskih udžbenika, već da su nam potrebne knjige u kojima stoji istorijska istina, a da u tome svakako nemaju šta da nas uče ambasadori Velike Britanije, Nemačke ili Francuske.
Organizatori ovog skupa su srpski istoričari koji kritikuju programe srpskih škola, a sami ih prave. To su istoričari koji kritikuju politiku podizanja spomenika Stefanu Nemanji, a u isto vreme primaju donacije od Ministarstva prosvete. To je jedna pozicija koja niti je stručna, niti je akademska, a moram da kažem nije ni moralna. Na žalost, u organizaciji ovog skupa je učestvovao i Klub studenata istorije „Georgije Ostrogorski“ i voleo bih da vidim šta bi im on rekao na program skupa, gde piše da učesnici osuđuju "agresiju Rusije na Ukrajinu". Predlažem im da promene ime svog udruženja u Klub studenata istorije Fridrih Nauman ili možda Hanrih fon Trajčke. Molim mlade istoričare da se drže svoje struke, da razmisle o tome šta je to njihova struka i šta je to moral, pre nego što uopšte i uzmu učešća na ovakvim skupovima, poručio je Ković.
