Putin: Moskva bila prinuđena da odgovori na ukrajinske napade
20:36 11.04.2024 (Osveženo: 21:21 11.04.2024)
© POOL / Uđi u bazu fotografijaPredsednici Belorusije i Rusije, Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin
© POOL
/ Pratite nas
Moskva je bila prinuđena da odgovori na ukrajinske napade na ruske energetske objekte, ali se uzdržavala od ovakvih napada tokom zimskog perioda, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom.
„Nažalost, u poslednje vreme smo videli seriju napada na naše energetske objekte i bili smo prinuđeni da odgovorimo. Iz humanitarnih razloga nismo izvodili nikakve napade zimi, imajući u vidu da nismo hteli da ostavimo bez struje socijalne ustanove, bolnice i tako dalje, ali smo nakon napada na naše energetske objekte bili prinuđeni da odgovorimo“, objasnio je on.
Protivnici Rusije saterali su sebe u ćošak kada su odustali od pregovora, nadajući se da će je pobediti na bojnom polju, ocenio je Putin.
„Mislim da su oni, u svakom slučaju, suprotna strana, u izvesnoj meri saterala sebe u ćošak kada je odustala od pregovora u nadi da će pobediti Rusiju na bojnom polju, nanevši joj strateški poraz. Sada shvataju da je to nemoguće“, istakao je Putin.
Govoreći o napadima na ukrajinske energetske objekte, Putin je rekao da je to demilitarizacija i direktan uticaj na vojno-industrijski kompleks Ukrajine.
„Ali još jednom ponavljam, ako se sve svede na rešavanje onih pitanja o kojima od starta govorimo, a udari na energetski sektor povezani su i sa rešavanjem jednog od zadataka koji smo sebi postavili, a to je demilitarizacija, pre svega, polazimo od činjenice da na taj način utičemo na odbrambenu industriju, vojno-industrijski kompleks Ukrajine i to direktno“, naglasio je predsednik Rusije.
Istovremeno, dodao je da „ako ipak pređemo na neke razgovore o rešavanju svih pitanja drugim sredstvima, naravno, kao što sam već mnogo puta rekao po tom pitanju, mi smo za to spremni“.
Takođe je naglasio da Rusija nikada nije odbijala mirno rešenje spora sa Ukrajinom, štaviše – upravo tome je bila sklona.
Putin je podsetio da je Ukrajina pod pritiskom Zapada odustala od dugo pripremanih sporazuma i „bacila ih u smeće“.
„Započeli smo to u dva grada, zatim se pregovarački tim preselio u Tursku, u Istanbul, tamo smo praktično završili ovaj veliki posao, parafirali ovaj dokument sa obe strane. Zatim je pod pritiskom Zapada ukrajinska strana odustala od ovih sporazuma“, rekao je ruski lider.
„Da vas podsetim da nam je tada rečeno da ne sme da se potpisuje dokument – Ukrajina ne može da potpiše sa ‘pištoljem uperenim u glavu’, moramo da povučemo trupe iz Kijeva, mi smo to uradili. Odmah nakon što smo to uradili, naši dogovori su bačeni u smeće“, istakao je Putin.
Putin je siguran da je Ukrajina već shvatila da je nemoguće pobediti Rusiju na bojnom polju.
„Odustali su od pregovora. Sada su se našli u prilično teškoj situaciji“, konstatovao je ruski lider.
Putin je dodao da je Moskva protiv nametanja šema za ukrajinsko rešenje koje nemaju veze sa stvarnošću.
„Još jednom želim da naglasim da smo mi za (pregovore o mirnom rešenju), ali ne u formatu da nam nameću bilo kakve šeme koje nemaju veze sa realnošću“, poručio je ruski lider, komentarišući inicijativu Švajcarske o održavanju samita o Ukrajini bez Rusije.
Predsednik Belorusije istakao je da Minsk podržava stav Rusije o mirovnom procesu u Ukrajini.
„Apsolutno podržavam stav ruskog rukovodstva i vaš stav o mirovnom procesu u ovom sukobu. Apsolutno podržavam. Danas postoji sve da se sedne i pregovara. Ako ne žele, jasno je zašto ne žele“, ocenio je Lukašenko.
Prema njegovim rečima, „ako oni preko okeana požele da razgovaraju o miru, onda će se i u Ukrajini čuti taj glas“.
„Ukrajinci, posebno stanovništvo, treba da znaju: ovo ne zavisi od nas, lopta je na drugoj strani“, zaključio je Lukašenko.
Ruski predsednik saglasio se sa beloruskim kolegom koji je predložio povratak na nacrt Istanbulskog sporazuma sa Kijevom.
„Izvaditi dokument, koji ste mi jednom pokazali i dali, staviti ga na sto i kretati se prema njemu“, predložio je Lukašenko.
„Da, i sa njim raditi“, složio se Putin.
O odnosu prema Zapadu
Beloruski predsednik je tokom razgovora skrenuo pažnju na izjave na Zapadu da će „Lukašenko i Putin sutra zauzeti Evropu“.
„To su gluposti koje su potrebne vladajućim krugovima (u zapadnim zemljama) da objasne i opravdaju svoje rashode na rat u Ukrajini. To je sve. To je glavni razlog zašto se ta tema naduvava – tema nekakve agresivne politike od strane Rusije. To je glavno, drugi razlozi ne postoje“, istakao je Putin.
Govoreći o povećanju vojnog prisustva zapadnih zemalja na zapadnim granicama Belorusije, Lukašenko je rekao da je zemlja bila prinuđena da tamo prebaci svoje snage.
„Posebno Litvanci izvode vežbe, planiraju da ih izvedu i u maju. Stojimo jedni naspram drugih na granici. Amerikance su prebacili, Nemce – što iznenađujuće: nisu naučili lekciju – u Litvaniju. U Poljskoj – bataljoni. Naravno, bili smo prinuđeni da rasporedimo svoje jedinice i stanemo naspram njih. Ne znam zašto im je to potrebno“, ocenio je on.
O ekonomskim odnosima
Putin je istakao da se ekonomski odnosi Rusije i Belorusije uspešno razvijaju.
„Prošle godine smo pokazali dobar tempo ekonomskog rasta. I sada je sve u usponu. U prvim mesecima ove godine beležimo čak veći rast nego prošle godine“, precizirao je ruski lider.
On je dodao da saradnja između zemalja nastavlja da raste.
Ruski lider je naglasio da će razgovarati sa Lukašenkom i o bezbednosnim pitanjima na zapadnim granicama Belorusije i Rusije.
„Znam da ste u toku sa svim događajima na ukrajinskom pravcu, ali ću ipak iskoristiti vašu posetu da vas detaljno informišem o tome što se dešava“, istakao je Putin na početku sastanka sa Lukašenkom.
Pogledajte i: