https://lat.sputnikportal.rs/20240402/sta-otkrivaju-detalji-spremnog-teksta-precizan-i-tempiran-plan-za-satanizaciju-srba-1170616126.html
Šta otkrivaju detalji spremnog teksta: Precizan i tempiran plan za satanizaciju Srba
Šta otkrivaju detalji spremnog teksta: Precizan i tempiran plan za satanizaciju Srba
Sputnik Srbija
Tekst predloga rezolucije o Srebrenici govori da Zapad želi da stisne obruč oko srpskog naroda i Srbije. Takvim jačim stiskom sa više strana i povišenom... 02.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-02T19:54+0200
2024-04-02T19:54+0200
2024-04-02T20:42+0200
srbija
srbija
srbija – politika
region
region – politika
srebrenica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/13/1169123839_0:128:2469:1517_1920x0_80_0_0_128873d47524d560b51c264b3f963223.jpg
Za ovaj posao ostalo je malo vremena i očigledno je da zapadni političari procenjuju da dalje odlaganje vodi ka, za njih, složenijoj i neizvesnijoj situaciji zbog nagle promene odnosa snaga u svetu, objašnjava nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.Zato su odlučili da se, između ostalog i relativizacijom pojma genocida obračunaju sa srpskim narodom, navodi on.Podsećamo, u predloženom tekstu rezolucije o Srebrenici od država članica UN-a traži se da da se 11. jul odredi za tzv. Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, kao i da se taj datum obeležava u svim državama svake godine.Pored toga, traži se da države, kroz obrazovne sisteme razvijaju programe o Srebrenici, kao i da osude svako „veličanje lica koja su osuđena za ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u Srebrenici“.Jasno i precizno osmišljen plan protiv SrbaPrema rečima Rajka Petrovića, naučnog saradnika Instituta za evropske studije, vreme koje je odabrano da se u Generalnu skupštinu UN uputi predlog rezolucije o Srebrenici jasno je i precizno osmišljen.Bošnjacima se žuri da se rezolucija usvoji pre predsedničkih izbora u SAD, kao i kontekstu događaja u Ukrajini, a posebno događaja u Gazi jer je celokupna svetska javnost posebno osetljiva na stradanje muslimana.Indikativno je što nacrt rezolucije govori da su jedine žrtve dešavanja u Srebrenici samo Bošnjaci. Druga stvar je zahtev da se događaji iz jula 1995. u svakoj zemlji sveta obeležavaju i, kako se u predlogu kaže, preispituju.To što rezolucija poziva države da Srebrenicu uvedu u svoje školske programe, znači da bi na to u jednom trenutku bile prinuđene i Srbija i Hrvatska, dve države koje su garanti Dejtonskog sporazuma, dodaje Petrović.Iako rezolucije koje usvaja Generalna skupština nisu pravno obavezujuće, one su u prošlosti bile primeri dobre prakse i države su ih primenjivale. Tako bi i ova rezolucija imala snažnu političku dimenziju jer UN, bez obzira na globalne probleme, predstavljaju kakav-takav okvir za poštovanje međunarodnog prava i ljudskih prava, dodaje naš sagovornik.Može li se sprečiti usvajanje rezolucijePredlagače rezolucije čeka težak posao kako bi ubedile članice UN da je podrže. Predlog rezolucije o Srebrenici vođen je rezolucijom o Ukrajini koju je Generalna skupština usvojila pre dve godine – za nju su članice glasale, kako kaže, iz neobaveštenosti.U međuvremenu, raskrinkan je generalni stav Zapada, da je Ukrajina prvi slučaj rata na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata, tako da su sada šanse da predlagači dožive poraz izvesniji.Drugo, Generalna skupština je slične rezolucije usvajala u slučajevima kada su ugroženi mir i bezbednost, a Savet bezbednosti je bio blokiran.Čak i ako niko ne bi osporio rezoluciju na ovaj način, neizvesno je da li će predlagač dobiti čak i prostu većinu, dodaje Jovanović, jer u nekoliko navrata se moglo čuti da Ukrajina nije prvi sukob na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata i mnoge zemlje će biti mnogo opreznije da ne bi bile manipulisane.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240402/sta-pise-u-rezoluciji-o-srebrenici-koja-ide-pred-ujedinjene-nacije-1170584663.html
srbija
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, region, region – politika, srebrenica
srbija, srbija – politika, region, region – politika, srebrenica
Šta otkrivaju detalji spremnog teksta: Precizan i tempiran plan za satanizaciju Srba
19:54 02.04.2024 (Osveženo: 20:42 02.04.2024) Tekst predloga rezolucije o Srebrenici govori da Zapad želi da stisne obruč oko srpskog naroda i Srbije. Takvim jačim stiskom sa više strana i povišenom političkom temperaturom želi se prinuditi Republika Srpska da odustane od sopstvenog identiteta, a Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova i utopi se u NATO.
Za ovaj posao ostalo je malo vremena i očigledno je da zapadni političari procenjuju da dalje odlaganje vodi ka, za njih, složenijoj i neizvesnijoj situaciji zbog nagle promene odnosa snaga u svetu, objašnjava nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.
Zato su odlučili da se, između ostalog i relativizacijom pojma genocida obračunaju sa srpskim narodom, navodi on.
Podsećamo,
u predloženom tekstu rezolucije o Srebrenici od država članica UN-a traži se da da se 11. jul odredi za tzv. Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, kao i da se taj datum obeležava u svim državama svake godine.
Pored toga, traži se da države, kroz obrazovne sisteme razvijaju programe o Srebrenici, kao i da osude svako „veličanje lica koja su osuđena za ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u Srebrenici“.
Jasno i precizno osmišljen plan protiv Srba
Prema rečima Rajka Petrovića, naučnog saradnika Instituta za evropske studije, vreme koje je odabrano da se u Generalnu skupštinu UN uputi predlog rezolucije o Srebrenici jasno je i precizno osmišljen.
Bošnjacima se žuri da se rezolucija usvoji pre predsedničkih izbora u SAD, kao i kontekstu događaja u Ukrajini, a posebno događaja u Gazi jer je celokupna svetska javnost posebno osetljiva na stradanje muslimana.
Indikativno je što nacrt rezolucije govori da su jedine žrtve dešavanja u Srebrenici samo Bošnjaci. Druga stvar je zahtev da se događaji iz jula 1995. u svakoj zemlji sveta obeležavaju i, kako se u predlogu kaže, preispituju.
„Očigledno je cilj da se stvori negativna slika o srpskom narodu i Srbiji kao državi u celom svetu kako bi se diskreditovala, da bi se, verovatno, na taj način, opravdali neki budući planirani potezi zvaničnog Sarajeva, koji svakako idu u dva pravca – prvi je potpuno rušenje i institucionalno uništavanje Republike Srpske, a sa druge strane nova optužba za navodni genocid koja se sprema protiv Srbije“, objašnjava Petrović.
To što rezolucija poziva države da Srebrenicu uvedu u svoje školske programe, znači da bi na to u jednom trenutku bile prinuđene i Srbija i Hrvatska, dve države koje su garanti Dejtonskog sporazuma, dodaje Petrović.
„Bošnjačka politika želi da na taj način utiče na stvaranje nove generacije Srba koji bi se osećali krivim, nosili nekakav žig zbog navodnih zločina počinjenih u prošlosti“, smatra Petrović.
Iako rezolucije koje usvaja Generalna skupština nisu pravno obavezujuće, one su u prošlosti bile primeri dobre prakse i države su ih primenjivale. Tako bi i ova rezolucija imala snažnu političku dimenziju jer UN, bez obzira na globalne probleme, predstavljaju kakav-takav okvir za poštovanje međunarodnog prava i ljudskih prava, dodaje naš sagovornik.
Može li se sprečiti usvajanje rezolucije
Predlagače rezolucije čeka težak posao kako bi ubedile članice UN da je podrže. Predlog rezolucije o Srebrenici vođen je rezolucijom o Ukrajini koju je Generalna skupština usvojila pre dve godine – za nju su članice glasale, kako kaže, iz neobaveštenosti.
U međuvremenu, raskrinkan je generalni stav Zapada, da je Ukrajina prvi slučaj rata na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata, tako da su sada šanse da predlagači dožive poraz izvesniji.
Drugo, Generalna skupština je slične rezolucije usvajala u slučajevima kada su ugroženi mir i bezbednost, a Savet bezbednosti je bio blokiran.
„Ovog puta to nije slučaj, nego se hoće da se nešto što je blokirano u Savetu bezbednosti direktno prenese u Generalnu skupštinu, iako se to ne tiče ugroženosti mira i bezbednosti u svetu u ovom trenutku. Tako da predlog rezolucije može biti osporavan i sa te strane, od strane zainteresovanih zemalja, uključujući i one koje se mogu naći u istoj situaciji, ako se zapadne sile ohrabre eventualnim uspehom ove inicijative i pokušaju da uvežbavaju korišćenje Generalne skupštine u cilju zamene Saveta bezbednosti“, kaže Jovanović.
Čak i ako niko ne bi osporio rezoluciju na ovaj način, neizvesno je da li će predlagač dobiti čak i prostu većinu, dodaje Jovanović, jer u nekoliko navrata se moglo čuti da Ukrajina nije prvi sukob na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata i mnoge zemlje će biti mnogo opreznije da ne bi bile manipulisane.
