https://lat.sputnikportal.rs/20240402/kako-se-izboriti-sa-zestokom-zveri-u-nama-novi-pogled-naucnika-razbija-stare-mitove-1170636181.html
Kako se izboriti sa žestokom zveri u nama: Novi pogled naučnika razbija stare mitove
Kako se izboriti sa žestokom zveri u nama: Novi pogled naučnika razbija stare mitove
Sputnik Srbija
Pokazalo se da je iskaljivanje besa uzaludno. Umesto toga, umirujuće tehnike koje smanjuju fiziološko uzbuđenje nude efikasne strategije za kaljenje, sugeriše nova... 02.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-02T22:44+0200
2024-04-02T22:44+0200
2024-04-02T22:44+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/02/1170636440_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_2a8da13f1f00ac6fbf350326c5eb8bc0.jpg
Istraživanje najavljuje promenu paradigme u razumevanju i upravljanju besom, usmeravajući pojedince ka konstruktivnim načinima upravljanja emocijama.U lavirintu emocija, bes se često pojavljuje kao žestoka zver koja traži oslobođenje. Međutim, nedavna naučna otkrića dovode u pitanje konvencionalnu mudrost ispuštanja vazduha kao katarzičnog rešenja.Teorija katarze zastarela ili neosnovanaMetaanalitički pregled koji su sproveli istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju je detaljno ispitao 154 studije o besu, pronalazeći oskudne dokaze koji podržavaju ideju da ispuštanje frustracija ublažava bes. U stvari, to bi moglo da pogorša situaciju.Privlačnost teorije katarze, kaže on, nema naučnu osnovu.Međutim, to istraživanje ne zagovara suzbijanje besa. Razmišljanje, a ne davanje oduška može da pruži uvid u korene besa olakšavajući emocionalnu validaciju i podstičući zdraviju emocionalnu obradu.Iako ispuštanje vazduha može da ponudi trenutno olakšanje, ono često gura pojedince u način preživljavanja, pojačavajući emocionalnu oluju.Pregledane studije uključivale su raznoliku „kohortu“ od 10.189 učesnika, što ukazuje da je upravljanje fiziološkim uzbuđenjem ključno za ublažavanje stresa besa.Razotkrivanje mitaSofi Kjervik, vodeći autor studije, a sada naučnik za komunikacije na Univerzitetu „Virdžinija Komonvelt“, naglašava da je studija inspirisana porastom takozvanih „soba gneva“.„Želela sam da razotkrijem celu teoriju o izražavanju ljutnje kao načinu suočavanja sa njom“, objašnjava ona.Analiza sprovedena u studiji usklađena je sa Šehter-Singerovom teorijom dva faktora, naglašavajući interakciju fizioloških i kognitivnih komponenti u emocionalnim iskustvima. Kjervik i Bušman naglašavaju važnost aktivnosti za smanjenje uzbuđenja, u rasponu od dubokog disanja do joge, u smirivanju besa.Značajno je da studija dovodi u pitanje preovlađujući fokus na kognitivne intervencije, bacajući svetlo na efikasnost strategija za smanjenje uzbuđenja.Umesto davanja sebi oduška naučnici zagovaraju strategije koje ublažavaju fiziološko uzbuđenje, čime se smanjuje moć besa.„Ne morate nužno da zakažete termin kod kognitivno-bihejvioralnog terapeuta da biste se nosili sa besom“, ističe Bušman.Konačno, gore pomenuta studija razjašnjava efikasnost tehnika smirivanja, nudeći pristupačne načine za pojedince koji se bore sa upravljanjem besom. Ovi uvidi, iako zahtevaju dalja istraživanja, ističu transformativni potencijal rešavanja fizioloških osnova besa, preneo je „Sajens alert“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, medicina
nauka i tehnologija, društvo, medicina
Kako se izboriti sa žestokom zveri u nama: Novi pogled naučnika razbija stare mitove
Pokazalo se da je iskaljivanje besa uzaludno. Umesto toga, umirujuće tehnike koje smanjuju fiziološko uzbuđenje nude efikasne strategije za kaljenje, sugeriše nova naučna studija.
Istraživanje najavljuje promenu paradigme u razumevanju i upravljanju besom, usmeravajući pojedince ka konstruktivnim načinima upravljanja emocijama.
U lavirintu emocija, bes se često pojavljuje kao žestoka zver koja traži oslobođenje. Međutim, nedavna naučna otkrića dovode u pitanje konvencionalnu mudrost ispuštanja vazduha kao katarzičnog rešenja.
Teorija katarze zastarela ili neosnovana
Metaanalitički pregled koji su sproveli istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju je detaljno ispitao 154 studije o besu, pronalazeći oskudne dokaze koji podržavaju ideju da ispuštanje frustracija ublažava bes. U stvari, to bi moglo da pogorša situaciju.
„Mislim da je veoma važno da se razbije mit da ako ste ljuti treba da se izduvate – izbacite to sa duše“, kaže Bred Bušman, specijalista za komunikacije i jedan od autora pomenute studije, koja je objavljena u časopisu „Clinical Psychology Review“.
Privlačnost teorije katarze, kaže on, nema naučnu osnovu.
Međutim, to istraživanje ne zagovara suzbijanje besa. Razmišljanje, a ne davanje oduška može da pruži uvid u korene besa olakšavajući emocionalnu validaciju i podstičući zdraviju emocionalnu obradu.
Iako ispuštanje vazduha može da ponudi trenutno olakšanje, ono često gura pojedince u način preživljavanja, pojačavajući emocionalnu oluju.
Pregledane studije uključivale su raznoliku „kohortu“ od 10.189 učesnika, što ukazuje da je upravljanje fiziološkim uzbuđenjem ključno za ublažavanje stresa besa.
Sofi Kjervik, vodeći autor studije, a sada naučnik za komunikacije na Univerzitetu „Virdžinija Komonvelt“, naglašava da je studija inspirisana porastom takozvanih „soba gneva“.
„Želela sam da razotkrijem celu teoriju o izražavanju ljutnje kao načinu suočavanja sa njom“, objašnjava ona.
Analiza sprovedena u studiji usklađena je sa Šehter-Singerovom teorijom dva faktora, naglašavajući interakciju fizioloških i kognitivnih komponenti u emocionalnim iskustvima. Kjervik i Bušman naglašavaju važnost aktivnosti za smanjenje uzbuđenja, u rasponu od dubokog disanja do joge, u smirivanju besa.
Značajno je da studija dovodi u pitanje preovlađujući fokus na kognitivne intervencije, bacajući svetlo na efikasnost strategija za smanjenje uzbuđenja.
„Bilo je zaista interesantno videti da progresivna relaksacija mišića i samo opuštanje uopšte mogu biti jednako efikasni kao i pristupi kao što su svesnost i meditacija“, naglašava Kjervik.
Umesto davanja sebi oduška naučnici zagovaraju strategije koje ublažavaju fiziološko uzbuđenje, čime se smanjuje moć besa.
„Ne morate nužno da zakažete termin kod kognitivno-bihejvioralnog terapeuta da biste se nosili sa besom“, ističe Bušman.
Konačno, gore pomenuta studija razjašnjava efikasnost tehnika smirivanja, nudeći pristupačne načine za pojedince koji se bore sa upravljanjem besom. Ovi uvidi, iako zahtevaju dalja istraživanja, ističu transformativni potencijal rešavanja fizioloških osnova besa,
preneo je „Sajens alert“.
