00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
U kolačima ekstrakt vanile proizveden od nafte
16:00
30 min
VESTI (repriza)
Da li je predlog za „briselsko-ohridski sporazum“ novo mutant rešenje Zapada za Kosovo?
16:30
30 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
Američki ATAKAMS i nova nuklearna doktrina Rusije
17:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Kako je propao američki pokušaj ubistva ruskog megaprojekta na Severu

© Sputnik / Maksim Blinov / Uđi u bazu fotografijaArktik SPG 2
Arktik SPG 2 - Sputnik Srbija, 1920, 02.04.2024
Pratite nas
Pokušaj Sjedinjenih Država da „ubiju“ ruski megaprojekat „Arktik LNG-2“ i da potisnu Rusiju sa tržišta gasa nije uspeo. Prva faza projekta je puštena u rad, a ruski eksperti ističu da će to stvoriti osnovu za dalji razvoj Severnog morskog puta, koji će opet postati alternativa Sueckom kanalu.
Procenjen na 21 milijardu dolara, ovaj projekat se smatra jednim od ključnih projekata i u okviru Severnog morskog puta, najkraće morske rute koja povezuje Aziju i Evropu. Očekivanja su da će se teretni promet Severnim morskim putem već ove godini povećati na oko 40 miliona tona.
Igor Juškov, ekspert Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije i vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, ubeđen je da će Severni morski put nastaviti da se razvija.
Prošle godine promet roba Severnim morskim putem iznosio je rekordnih 36,25 miliona tona, a do 2035. planirano je povećanje na 220 miliona tona godišnje.
„Pre svega, po Severnom morskom putu prevoze se proizvodi koji se proizvode na našem Arktiku. To uključuje projekat ‘Jamal LNG’ - projekat za tečni prirodni gas. Gas se proizvodi na Jamalu u tečnom stanju, odnosno hladi se na temperaturi do minus 162 stepena, utovara se na tanker i izvozi se. Ovo je sada glavni projekat, s obzirom da se preko njega izvozi više od 20 miliona tona od ukupnog obima od oko 36 miliona. U blizini su i naftni projekti – ‘Novoportovsko nalazište’, a ‘Gasprom njeft’ odatle izvozi naftu“, kaže stručnjak.
Juškov navodi da je sada puštena prva linija "Arktika LNG-2" kapaciteta 6,6 miliona tona godišnje. Do kraja 2026. planirano je puštanje u rad još dve linije, svaka sa sličnim proizvodnim kapacitetom. Drugim rečima, ovde je reč o izgradnji tri tehnološke linije za proizvodnju tečnog prirodnog gasa, a koristiće bogato nalazište gasa Utreneje, na poluostrvu Gidan, na Jamalu.

Amerikanci pokušali da ugase „Arktik LNG-2“

„Novatek“ je planirao da počne da isporučuje gas na tržište iz prve linije u decembru prošle ili početkom ove godine. Pokretanje druge faze očekivalo se tokom 2024. godine, treće - 2026. godine, ali su u jesen 2023. Sjedinjene Države uvrstile „Arktik LNG 2“ na listu sankcija, tvrdeći da se borba protiv ruskog izvoza nafte i gasa vodi isključivo iz političkih razloga kako bi se smanjili prihodi ruskog budžeta zbog ukrajinskog sukoba.
Međutim, jamalski projekti za proizvodnju tečnog gasa imaju velike poreske olakšice i nemaju tako veliki značaj na ruske prihode, što govori o tome da se Sjedinjene Države bore protiv ruskih postrojenja za proizvodnju tečnog gasa jer ih doživljavaju kao konkurenate.
„Sve te priče da uvode sankcije kako bi Rusija promenila svoju spoljnu politiku, kako Rusija kao država ne bi imala para - sve su to potpune gluposti, a oni jednostavno čiste tržište i oslobađaju ga za svoje firme. 'Arktik LNG-2' dobio je poreske olakšice, jer je projekat složen, skup, a da bi se sproveo date su mu te olakšice, što znači da ne plaća većinu poreza 12 godina ili do određene akumulirane proizvodnje. To jest, Rusiji je trenutno svejedno da li će on biti zaustavljen, u smislu budžetskih prihoda. Stoga je čista laž da oni vrše pritisak na Rusiju iz navedenih razloga. Oni na to gledaju kao na komercijalni projekat, koji žele da uklone sa tržišta da bi odstranili nepotrebnu konkurenciju na tržištima prirodnog gasa“, kaže Juškov.
Ekspert podseća da je Vašington pretio da će da „ubije“ ruski megaprojekat „Arktik LNG 2“, što upravo govori o želji SAD da potisnu Rusiju sa tržišta gasa.
„Stavili su ga pod najstrože sankcije, zabranili svaki kontakt s njim, ali uprkos tome prva faza je završena, a sada se završava i druga faza - sva oprema je već isporučena u Rusiju i montira se, tako da će se graditi najmanje dve faze, a trenutno sve zavisi od tankera. Neophodno je obezbediti izvoz proizvoda ovog projekta“, kaže Juškov.
Prema njegovim rečima, „Novotek“ sada pregovara kako bi konačno dobio bar deo od šest tankera koje je specijalno za ovaj projekat napravila Južna Koreja, koja se sada zbog sankcija plaši da ih isporuči.
Još 15 tankera bilo je naručeno da se naprave na ruskom Dalekom istoku u saradnji sa južnokorejskim brodograditeljima, ali se Koreja povukla 2022. godine iz tog projekta, iako su tri tankera gotovo sasvim završena.

Severni morski put kao alternativa Sueckom kanalu

Juškov smatra da će Kina biti glavni kupac ruskog gasa iz projekta „Arktik LNG-2“, jer ima snagu da ignoriše američke sankcije, kao što to čini kupovinom nafte iz Venecuele i Irana.
Najveću štetu od američkih sankcija trpi Evropa. Stvari su vrlo jednostavne - manje ruskog gasa znači više američkog. Manja konkurencija među dobavljačima znači veće cene za kupce. Osim toga, transport američkog gasa je skuplji od ruskog. Dakle, takve sankcije će naneti štetu, pre svega, evropskoj ekonomiji.
U svakom slučaju, stručnjaci ističu da bi potencijalni uspeh „Arktika LNG-2“ mogao da posluži kao podsticaj za dalja ulaganja u slične projekte.
Juškov takođe ocenjuje da će „Arktik LNG-2“ doprineti razvoju Severnog morskog puta, a da će vremenom taj „put“, dužine oko 5.500 kilometara, postati alternativa preopterećenom Sueckom kanalu. Između ostalog, Severni put je za 40 odsto kraći od transportne rute kroz Suecki kanal i ima niz prednosti. Između ostalog, ta ruta je bezbednija zbog eskalacije napetosti u regionu Sueckog kanala, što stvara rizike za prevoz robe.
„Sve ima svoje pluseve i minuse. Severni morski put je mnogo kraći pri dopremanju robe iz Evrope u Aziju, tako da je potrebno trošiti manje goriva, manje vremena, a samim tim i iznajmljivanje brodova će biti jeftinije. S druge strane, pomoć ledolomaca je potrebna za značajan deo godine, a osiguravajuća društva će prodavati skuplje osiguranje...“, rezimirao je Juškov.
Ipak, kako je zaključio ekspert što se više bude razvijala infrastruktura Severnog morskog puta, to će imati više konkurentskih prednosti.
Pogledajte i:
Vladimir Putin u Pekingu - Sputnik Srbija, 1920, 18.10.2023
RUSIJA
Putin poziva svet da zajedno razvijaju Severni morski put /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala