Mlada Srpkinja koja je svoje snove ostvarila u Moskvi: Dobila je magičnu ruku i sada može - sve
10:41 30.03.2024 (Osveženo: 11:37 30.03.2024)
© Foto : Sputnjiku ustupila Valerija Rankić
Pratite nas
Valerija Rankić iz Lazarevca pre tri godine gledala je snimke na internetu i sanjala da nekad u budućnosti dobije bioničku ruku. Sanjala je da se bavi programiranjem i od toga živi. Sanjala je i da se bavi sportom, kao drugi. Svi njeni snovi ostvarili su se - u Moskvi. Sada je programer, princeza iz Ledenog kraljevstva koja se sprema za Olimpijske igre.
Rođena je bez šake. Bila je sjajna učenica gimnazije u svom mestu, član Centra za talente u Beogradu, vicešampionka Državne smotre istraživačkih radova, donela je i medalju sa Internacionalnog sajma nauke u Turskoj. A onda je ova talentovana učenica, mlada nada srpske nauke, nestala.
Pronašli smo je u Moskvi gde studira na prestižnom Nacionalnom istraživačkom nuklearnom univerzitetu „MIFI“, na smeru računarstvo i računarsko inženjerstvo.
„Prethodno sam razmišljala i o drugim državama u Evropi, ali kada sam otputovala u Moskvu 2019. godine , išla sam u Letnju školu veštačke inteligencije, a zatim i sa Centrom za talente sa svojim projektom, tad sam se zaljubila u ovaj grad i shvatila da tu želim da studiram“, kaže Valerija.
Prijavila se za studiranje preko Ruskog doma, te 2020. nije bilo puno kandidata za tehničke nauke, „upala je na prvu želju“. Pored toga što se školuje besplatno, ima i malu stipendiju. Dom, za koji kaže da je odličan, takođe ne plaća.
Valerija na predavanju na svom fakultetu, Nacionalnom istraživačkom nuklearnom univerzitetu „MIFI“,
© Foto : Sputnjiku ustupila Valerija Rankić
U Rusiji napredujem brže
Valerija nije morala prethodno da uči ruski, samo je malo obnovila gramatiku. Tata Željko se sa rada u Kazahstanu vratio sa njenom mamom, Ruskinjom Oksanom.
Kaže da je prezadovoljna fakultetom, da dobija više nego što bi dobila u Srbiji:
„Ovde je svakako teže studirati, zapravo je kvalitetnije. Nema odlaganja ispita, mora sve da se polaže u roku, ako se ne polaže, mogu da te izbace sa fakulteta, takav je sistem Rusije. To je i stimulans da se sve završi. Sada sam na četvrtoj godini, završila sam sa ispitima, ostao mi je još diplomski i to je to“.
Dodaje da njeni prijatelji koji studiraju u Srbiji, napreduju sporije, programiranje je na njenom fakultetu na višem nivou. Ona je izabrala jedan od najboljih tehničkih fakulteta u Ruskoj Federaciji. To znači da ima i fiziku i „jaku matematiku“. To je u Srbiji nezamislivo.
Pored znanja, studiranje u Rusiji dalo joj je mogućnost da se osamostali, morala je, kaže, da se osamostali.
„Sada i radim, već radim kao programer pola radnog vremena. I protezu sam dobila u Rusiji. Baš dosta toga mi je Rusija dala. Kada se osvrnem i shvatim da se sve to desilo za manje od četiri godine, drago mi je da sam ovde upisala fakultet. Ne bih ništa menjala, definitivno“.
Povremeno odlazi u kompaniju koja joj je napravila ruku. I ona se bavi naukom, zanima je svaka novina.
© Foto : Sputnjiku ustupila Valerija Rankić
Ruka iz bajke koju pokreće aplikacija
Ova programerka rođena je bez trećine leve ruke. Nije to nikada smatrala hendikepom, zahvaljujući roditeljima. Oni su je bodrili da radi sve što poželi. Ipak, nije mogla baš sve.
„Mama i ja smo gledale, dok sam još bila u Srbiji, reklame firme „Motorika“. Razmišljala sam kako ću nekada u budućnosti i ja imati takvu, bioničku protezu, ali sve se desilo mnogo ranije nego što sam očekivala. Posle prve godine čekala sam let u Moskvi, ušla sam na njihov sajt i odlučila da se prijavim za protezu. Pozvao me je menadžer“.
Kad se vratila sa raspusta trebalo je da oformi status invalidnosti u Rusiji, da prikupi papire da bi protezu mogla da dobije besplatno. Obilazila je lekare pola godine, dva meseca kasnije, u junu 2022. dobila je magičnu ruku.
„Sa menadžerom sam izabrala i dizajn, pošto može bilo kakav, bilo koja boja. Može i crtež. Želela sam plavu protezu sa šljokicama koja me je podsećala na princezu Elzu iz „Frozena“, Ledenog kraljevstva. Jako volim taj crtani film. Kad sam je dobila, bila sam očarana“.
Svoju „Elza ruku“ Valerija pokreće pomoću aplikacije. Za razliku od prethodne, koja je bila samo pokriće za prazan prostor na mestu šake, ova proteza je zaista njena nova, prva ruka. Na njoj ima dva senzora, otvara i zatvara šaku pomoću njih, a na aplikaciji menja, bira koji će od dva pokreta da kontroliše.
„Imam pokret koji mi pomaže kada programiram, kada kucam na tastaturi. Zbog toga sam presrećna, zato što ubrzava proces pisanja, mnogo brže radim. Takođe, pomaže mi da ponesem nešto u ruci. Mogu da se držim u metrou, a da u drugoj ruci držim, recimo telefon. To su stvari koje običnim ljudima ne znače ništa, ali meni znače. I mnogo sam srećna“.
Valerija Rankić
© Foto : Sputnjiku ustupila Valerija Rankić
Valerija Rankić – reprezentativac Ruske Federacije
Devojka iz Ledenog kraljevstva uvek se bavila sportom, iako nije mogla da bude ravnopravna sa vršnjacima, uživala je. Voli sport. Kada nije trenirala išla je u teretanu, ali u Srbiji se nikada nije bavila parasportom.
„Kada sam dobila protezu, u četu kompanije “Motorika“ koja mi ju je napravila, objavili su reklamu za tekvondo za ljude bez ruku. Rešila sam da probam. Mnogo mi se svidelo, shvatila sam da je to moj sport“.
Uskoro je počela i da se takmiči, toliko joj dobro ide da je Valerija Rankić sada član paratekvondo reprezentacije Ruske Federacije.
„Upravo se spremam za sledeće Olimpijske igre. Ove godine poziv je dobila moj sparing partner, devojka koja trenira sa mnom, a za sledeće Igre, nadam se da ću i ja dobiti licenciju. Svakako se spremam za to, spremam se za 2026.“.
Nastavljam studiranje u Moskvi
Iako ruka funkcioniše savršeno, Valerija povremeno odlazi u kompaniju koja joj je napravila ruku. I ona se bavi naukom, zanima je svaka novina.
I dalje otkriva njen novi grad, uživa u svemu što Moskva pruža, voli pozorište, nedavno je bila u Boljšoj teatru. Moskva joj je dala i nove prijatelje, njihov mentalitet joj je blizak, ne zato što joj je mama Ruskinja, kaže, već zato što Rusi i Srbi imaju puno toga zajedničkog.
„Za sada nemam nameru da odem iz Moskve, planiram da upišem master na svojoj katedri, to je još dve godine. "Kasnije ćemo videti“, kaže nam i dodaje da i ljudi iz Srbije mogu da apliciraju za bioničku ruku, ali i da naša država još ne refundira troškove ovakve proteze.
"Sigurno ostajem još dve godine u Moskvi, upisaću master na svojoj katedri".
© Foto : Sputnjiku ustupila "MSK 1"
Pogledajte i:
