Rusija i ove godine širom otvara vrata srpskim studentima
CC0 / Unsplash /
Pratite nas
Ruska Federacija svake godine pruža mogućnost besplatnog studiranja za 300.000 stranaca. Broj srpskih studenata iz godine u godinu raste, a poznavanje ruskog nije potrebno da biste pohađali jedan od 500 prestižnih ruskih državnih univerziteta na potezu od Kalinjingrada do Vladivostoka. Konkurs Ruskog doma za dobijanje besplatnih stipendija je u toku.
Ruski dom u Beogradu otvorio je konkurs za davanje stipendija za besplatno obrazovanje na univerzitetima širom Rusije, a kvote za državljane Srbije neprestano rastu. Od 2016. kada je bilo svega 85 kvota, došlo se do broja od čak 140 kvota, odnosno rezervisanih mesta za naše đake i studente koji žele da svoju akademsku karijeru otpočnu ili nadograde na jednom od ruskih univerziteta.
Šefica odeljenja Ruskog doma za obrazovanje, Olesja Babenko, objašnjava za Sputnjik da se učesnicima konkursa nudi obuka po programima osnovnih, master i doktorskih studija, odnosno studiranja u Rusiji na dve, četiri i pet godina. Postoji i mogućnost sticanja dodatnog profesionalnog obrazovanja koje podrazumeva studiranje u kratkom roku, od tri do šest meseci. Sam jezik ne predstavlja prepreku, budući da postoji program i za to.
Vrlo je važno istaći da znanje ruskog jezika nije uslov za dobijanje stipendije. Svima koji ne vladaju ruskim nudi se studiranje na pripremnom fakultetu, gde im se pruža mogućnost potpunog udubljivanja u učenje jezika tokom čitave godine, govori Babenko.
Kada je reč o Jugoistočnoj Evropi, poziv za studiranje na više od pet stotina državnih univerziteta sa različitim fakultetima i specijalizacijama od Kalinjingrada do Vladivostoka upućen je državljanima Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Slovenije i Hrvatske.
Priče iz Rusije
Jedan od srpskih studenata koji je imao priliku da iskusi život i studiranje u Rusiji je i Sergej Komazec, geograf sa završenom magistraturom na ruskom Institutu nauka o zemlji.
On je 2021. godine otputovao u Rusiju, u za njega već poznati Sankt Peterburg. Čekali su ga prijatelji koje je upoznao pre toga na letnjem kampu, te je privikavanje na novu okolinu i slabo poznat jezik išlo bez većih prepreka.
Sergej Komazec i Sergej Artjomov
© Sputnik / Senka Miloš
Same studije su, kako kaže za Sputnjik, bile izuzetno značajne za njega, pošto program koji je tamo završio u Srbiji ne postoji, a samim tim ni tamo stečena znanja ovde ne bi mogao da dobije.
Rusi dosta polažu na terensku nastavu i na praktične stvari, a pored terenskih smo imali i pedagoške prakse uz, kako oni kažu „proizodstvene“, odnosno prakse u firmama, govori Komazec.
Jedino što mu je zasmetalo bila je mešovita nastava, budući da je on studirao u vreme pandemije korona virusa. „Nisam išao toliko daleko da bih sedeći za ekranom slušao predavanja“, priča nam Sergej, ali dodaje da je i taj problem rešen relativno brzo, jer su i profesori insistirali na studiranju uživo.
Posebno mi se dopalo to što je njima jako važno da geografi, naročito fizički geografi kojima je osnova terenski rad, sva teoretska znanja prikupe u toku godinu dana i primene ih na samom terenu. Ta terenska praksa mi je bila najnapornija, najmanje sam je i priželjkivao, a eto ostavila je najjači utisak na mene. Tada smo provodili po deset sati u šumi skoro čitavih mesec dana, radeći na svojim zadacima u prirodi, 300 kilometara severno od Sankt Peterburga, priseća se Sputnjikov mladi sagovornik.
Srpska slava u ruskom domu
Peterburg je, kao i Rusija, pun stranaca sa svih meridijana, što se oslikava i u studentskoj sferi, a gledajući imena sa spiska u studentskom domu, Sergej je primetio dominantno veliki broj kineskih studenata. Njegove koleginice sa studijske grupe za geografiju bile su Ruskinje, ali je zato izučavanje međunarodnih odnosa i politike na ruskom univerzitetu izuzetno popularno među inostranim studentima.
Kada je reč o dobijanju prava na boravak u studentskom domu, tu nema prepreka. Sergej nam objašnjava da je princip dosta drugačiji od našeg, gde je prosek presudan u ostvarivanju prava na dom, dok je u Rusiji dom zagarantovan svakom inostranom studentu, kao i Rusu koji živi u drugom gradu ili drugom kraju Ruske Federacije.
On je u svom studentskom domu čak i krsnu slavu proslavljao. Rusima je, kako sam kaže, taj običaj bio izuzetno zanimljiv, pa su sledećih godina njegovog boravka u domu i sami uzeli učešća u pripremama.
Moji su iz Dalmacije tako da sam za Rusiju nosio pršut, slaninu... naravno, nekad je bilo teže preneti naše proizvode preko granice, recimo rakiju. Za slavu sam pravio žito, nabavio sam sveću, pozvao sam svoje prijatelje, ali su prve godine dolazili i ljudi koje niti sam zvao, niti sam ih poznavao. Oni su samo čuli da se nešto dešava u domu pa su navratili, čime je ispoštovana i ta vrlo bitna stavka, da se na slavu ne zove, već da su vrata svima otvorena, govori Komazec i dodaje da mu je već naredne godine za slavu, Lazarevu subotu došlo blizu četrdeset ljudi.
Ko sve može da se prijavi
Za studiranje u Rusiji i sticanje akademskih, ali i životnih iskustava, poput Sergejevog, mogu da se prijave svi učenici koji završavaju četvrtu godinu srednje škole, studenti na poslednjoj godini studiranja, kao i svi koji imaju dokument o stečenom obrazovanju u školi ili na univerzitetu. Prebacivanje sa srpskog univerziteta na ruski nije moguće i konkurs je otvoren isključivo za studente poslednje godine studiranja, ili one sa završenim fakultetom. Studiranje o teretu ruskog budžeta podrazumeva pun ciklus studija od prve godine osnovnih, master ili doktorskih studija.
Svi zainteresovani za konkurs mogu se o njemu dodatno informisati na sajtu Ruskog doma u Beogradu.
