https://lat.sputnikportal.rs/20240327/kosmicki-spektakl-tek-sledi-djavolja-kometa-se-priblizila-zemlji-foto-1170398069.html
Kosmički spektakl tek sledi: „Đavolja kometa“ se približila Zemlji /foto/
Kosmički spektakl tek sledi: „Đavolja kometa“ se približila Zemlji /foto/
Sputnik Srbija
Spektakularna kometa kolokvijalnog naziva „đavolja“ približila se Zemlji, a trenutno se može videti posle sumraka na zapadnom horizontu. 27.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-27T23:00+0100
2024-03-27T23:00+0100
2024-03-27T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1b/1170398327_0:322:3069:2048_1920x0_80_0_0_262b569fa23d55cd6ff9b650c7ba60b8.jpg
Žitelji severne Zemljine hemisfere upravo imaju retku priliku da svedoče kako kometa 12P/Pons-Brooks osvetljava noćno nebo. Ta kometa tipa Halejeve, saorbitalnim ciklusom od oko 71 godinu i jezgrom širokim otprilike 30 kilometara, poznata je po svojim zapanjujućim erupcijama gasovai prašine.Rogata ili đavolja kometaKometa poznata i kao rogata ili đavolja kometa verovatno je povezana s meteorskom kišom kapa-Drakonida, odakle je verovatno i potekla, veruju astronomi, prenosi „ESA“.Dok putuje bliže Suncu, led unutar komete sublimira, odnosno prelazi iz čvrstog u gasoviti oblik. Vidljivost komete varira jer na trenutke blještavo sjaji, a u drugim je trenucima jedva primetna.Optimalno posmatranje komete krajem marta i početkom aprila je na severnoj hemisferi jer su tada najbolje šanse da se vidi, naročito iznad zapadnog horizonta posle sumraka. Dok durbini ili mali teleskopi poboljšavaju iskustvo gledanja, postoji mogućnost da se vidi i golim okom, ako su uslovi vidljivosti usklađeni. Međutim, sjaj komete ostaje nepredvidiv.Kada sledi pravi spektaklNažalost, njeno najbliže približavanje Zemlji u junu 2024. podudara se s njenim nestankom s neba severne hemisfere. Drugim rečima, žitelji južne hemisfere moći će da je vide u puno većem sjaju. Taj kosmički spektakl, isto tako, neće ponovo krasiti noćno nebo do 2095. godine.Naziv komete zapravo je odavanje počasti dvojici poznatih posmatrača kometa u istoriji: Žan-Luju Ponsu i Vilijamu Robertu Bruksu. Pons, francuski astronom, poznat je po svojim revolucionarnim otkrićima, uključujući 37 viđenja kometa između 1801. i 1827. godine.Njegovo posmatranje 12. januara 1812. označilo je prvo uočavanje navedene komete, iako slabo. Tokom sledećeg meseca njen sjaj se povećao, što je kulminiralo spektakularnim prikazom 15. avgusta, zajedno s njenim prepoznatljivim repom.Na osnovu Ponsovih pedantnih zapisa astronomi su odredili orbitalnu putanju komete, procenjujući njen povratak u razdobljima između 65 i 75 godina.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Kosmički spektakl tek sledi: „Đavolja kometa“ se približila Zemlji /foto/
Spektakularna kometa kolokvijalnog naziva „đavolja“ približila se Zemlji, a trenutno se može videti posle sumraka na zapadnom horizontu.
Žitelji severne Zemljine hemisfere upravo imaju retku priliku da svedoče kako kometa 12P/Pons-Brooks osvetljava noćno nebo. Ta kometa tipa Halejeve, saorbitalnim ciklusom od oko 71 godinu i jezgrom širokim otprilike 30 kilometara, poznata je po svojim zapanjujućim erupcijama gasovai prašine.
Rogata ili đavolja kometa
Kometa poznata i kao rogata ili đavolja kometa verovatno je povezana s meteorskom kišom kapa-Drakonida, odakle je verovatno i potekla, veruju astronomi,
prenosi „ESA“.
Dok putuje bliže Suncu, led unutar komete sublimira, odnosno prelazi iz čvrstog u gasoviti oblik. Vidljivost komete varira jer na trenutke blještavo sjaji, a u drugim je trenucima jedva primetna.
Optimalno posmatranje komete krajem marta i početkom aprila je na severnoj hemisferi jer su tada najbolje šanse da se vidi, naročito iznad zapadnog horizonta posle sumraka. Dok durbini ili mali teleskopi poboljšavaju iskustvo gledanja, postoji mogućnost da se vidi i golim okom, ako su uslovi vidljivosti usklađeni. Međutim, sjaj komete ostaje nepredvidiv.
Kada sledi pravi spektakl
Nažalost, njeno najbliže približavanje Zemlji u junu 2024. podudara se s njenim nestankom s neba severne hemisfere. Drugim rečima, žitelji južne hemisfere moći će da je vide u puno većem sjaju. Taj kosmički spektakl, isto tako, neće ponovo krasiti noćno nebo do 2095. godine.
Naziv komete zapravo je odavanje počasti dvojici poznatih posmatrača kometa u istoriji: Žan-Luju Ponsu i Vilijamu Robertu Bruksu. Pons, francuski astronom, poznat je po svojim revolucionarnim otkrićima, uključujući 37 viđenja kometa između 1801. i 1827. godine.
Njegovo posmatranje 12. januara 1812. označilo je prvo uočavanje navedene komete, iako slabo. Tokom sledećeg meseca njen sjaj se povećao, što je kulminiralo spektakularnim prikazom 15. avgusta, zajedno s njenim prepoznatljivim repom.
Na osnovu Ponsovih pedantnih zapisa astronomi su odredili orbitalnu putanju komete, procenjujući njen povratak u razdobljima između 65 i 75 godina.
