NATO baza u Rumuniji – okupacija istočne Evrope i pretnja regionu Crnog mora
© AP Photo / Vadim Ghirda
Pratite nas
Izbor Rumunije za izgradnju najveće NATO baze u Evropi nije slučajan, jer ta zemlja ima ogroman strateški značaj zbog blizine Rusiji, Srbiji, Ukrajini, Moldaviji i Pridnjestrovlju, kao i zbog pristupa Crnom moru. U perspektivi dugoročne konfrontacije sa Rusijom, to otvara brojne logističke mogućnosti i daje alijansi dovoljno prostora za manevrisanje.
Ruski eksperti ocenjuju da izgradnja NATO baze u Rumuniji stvara pretnje u regionu Crnog mora. Pored toga, Rumunija jedno od čvorišta preko koga se dopremaju trupe i oružje u Ukrajinu, shodno tome, radi se o proširenju transportnih i logističkih mogućnosti. Dakle, najočigledniji taktički cilj izgradnje baze u Rumuniji je rešavanje logističkih problema snabdevanja Ukrajine.
Osim toga, odatle Zapad može pokušati da organizuje provokacije u Pridnjestrovlju kako bi uvukao Moskvu u sukob sa Moldavijom. Od ove baze do Pridnjestrovlja, do Odese i do Crnog mora razdaljina je prilično kratka, što omogućava taktičko prebacivanje trupa i oružja iz ove baze u bilo koju od ovih tačaka.
Takođe, napominju eksperti, Rumunija se graniči sa Srbijom, što znači da će pojačano prisustvo alijanse na ovoj teritoriji povećati i pritisak na Beograd.
Istovremeno, Sjedinjene Države time ukazuju na svoje prisustvo i nastavljaju sa okupacijom Istočne Evrope, stvarajući ispostave i povećavajući napetost oko Rusije.
„Ova bazu nazivaju NATO bazom, a u stvari, tamo će u većoj meri biti stacionirano američko Ratno vazduhoplovstvo. Tu će biti stacionirana čitava divizija - oko 10 hiljada vojnika, što je veoma velika udarna snaga NATO-a, jer se vazduhoplovstvo u tom bloku smatra glavnim sredstvom za vođenje oružane borbe. Ofanzivni potencijal NATO-a se ostvaruje uglavnom u vazduhoplovstvu. Nisu kopnene snage glavno oružje NATO-a, već avijacija i njihovo raspoređivanje tamo ukazuje protiv koga će biti usmereno“, kaže vojni ekspert Aleksej Podberjoskin.
Radovi na najvećoj vojnoj bazi NATO u Evropi već su počeli. Biće veličine malog grada i zahvataće površinu od skoro 3.000 hektara. Na toj lokaciji će moći trajno da bude stacionirano do 10.000 NATO vojnika i njihovih porodica.
Projekat vredan 2,5 milijardi evra, obuhvata piste, platforme za naoružanje, hangare za vojne avione, ali i škole, vrtiće, prodavnice, pa čak i bolnicu. Grade se objekti i za kopnene snage i specijalne jedinice, ali i za bilo trupe i vrste naoružanja koje su potrebne za brzu reakciju.
Projekat vredan 2,5 milijardi evra, obuhvata piste, platforme za naoružanje, hangare za vojne avione, ali i škole, vrtiće, prodavnice, pa čak i bolnicu. Grade se objekti i za kopnene snage i specijalne jedinice, ali i za bilo trupe i vrste naoružanja koje su potrebne za brzu reakciju.
Amerika militarizuje Evropu
Nova NATO baza na teritoriji Rumunije gradi se na osnovu već postojeće baze „Mihail Kogalniceanu”, koja je zapravo američka već četvrt veka, pošto su jedinice američkog Ratnog vazduhoplovstva tamo stalno bazirane. Trenutno može da primi do 3.000 vojnika. Kompleks se nalazi u blizini luke Konstanca i samo stotinak kilometara od Odeske oblasti. Planirano je da izgradnja nove baze bude završena do 2040. godine. To će postati najveći vojni infrastrukturni objekat NATO-a u Evropi, a nadmašiće čak i bazu „Ramštajn“ u Nemačkoj.
Saopšteno je da se proširenje baze „Mihail Kogalniceanu“ vrši o trošku rumunskog budžeta. To se uklapa u američku politiku proširenja evropskog učešća u finansiranju NATO aktivnosti, ocenjuje Podberjoskin.
„Kao prvo, SAD glavni teret konfrontacije sa Rusijom prebacuju na svoje evropske saveznike. I, drugo, prebacuju konfrontaciju sa Rusijom uglavnom na teritoriju Evrope. Glavni zadatak je vođenje oružane borbe sa Rusijom na evropskoj teritoriji. Ovo je dugoročna strategija, cilj je što više se boriti snagama saveznika u Evropi, a da se oružana borba ne iznese van njenih granica, ali i ne zaustavi... Ova borba će se voditi pre svega na račun sredstava saveznika Sjedinjenih Država“, dodao je ekspert.
U Rumuniji je raspoređena i elitna 101. Vazdušno-desantna divizija američke vojske „Vrišteći orlovi” sa oko pet hiljada vojnika, a u rumunskom Deveselu instaliran je američki antiraketni štit „idžis ašor“. Američki lansirni sistemi se iz odbrambenih brzo i lako pretvaraju u ofanzivne, što predstavlja dirketnu pretnju Rusiji. Lanseri Mk-41, pored raketa presretača SM-3, mogu da ispale i krstareće taktičke rakete srednjeg dometa „tomahavk“, dometa 1.500 kilometara, koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave.
Moskva neće sedeti skrštenih ruku
Moskva, podrazumeva se, neće zatvarati oči na pojavu velikog vojnog objekta nedaleko od svojih granica, a pojava nove NATO baze dovešće do toga da Rusija preduzme mere za jačanje svoje bezbednosti u regionu Crnog mora. Pored toga, dodaju eksperti, ovo bi moglo da podstakne Rusiju i da brzo oslobodi Odesu i Nikolajev i dobije direktan pristup Pridnjestrovlju.
Vojni stručnjaci komentarišu da NATO ne odustaje od svojih agresivnih planova i nastavlja da steže obruč oko Rusije i istovremeno se u stručnoj javnosti mogu čuti predlozi da bi i Moskva trebalo da otvori vojne baze na američkom pragu, na Kubi ili, recimo, u Venecueli.
